Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Или си мрачна што знаш да горе има Једно још мрачније сунце, из кога бије зима? Или знаш таму јутра које не осване? И колико пепела од једног сунца остане? 2. Је ли твој сјај твој говор? Јеси ли засјала кад су те о језик обесили?
Не може нико ко наши винари од бољега грожђа горе вино! КОСЦИМА Ниједно време, а поготову време кад осване среда у суботу, а поготову време кад остане више Секулине крви по Милуновим рукама но у Секули, није време да
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ваљда је оно викао Максим кнез из Губереваца који га је свуда водио. Кучук-Алија осване у Шљивовом Селу, у̓вати три човека и посече, пак у Крагујевац оде, покаже Карађорђев ћурак, и сељаци почну заиру
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад си га ноћу већ једном копао, копај га ноћу и опет — јес', чуо!... Да се ниси главом шалио! Ако сутра не осване где је закопано било, одераћу те... Гле ти њих сад!.... Па још бенетате којешта по механи с оним вашим лудим попом!...
Али, за чудо божје — није се могао ниједан воденичар одржати у тој воденици! Омркне здрав и читав, а осване мртав, са црвеном масницом око врата, као да је гајтаном удављен.
— Неко чудо дави људе — настави Пурко. — Ниједан воденичар не може да се одржи. Омркне здрав и читав, а осване — мртав. — Ама казују то и овамо по Овчини... — рече Страхиња, па се нешто замисли.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ситна киша сипи, сипи поваздан, од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању, и врапце чујеш под стрехом како
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И тако би оне целе ноћи преседеле око њега мртвог, осветљеног, пазећи, чувајући га и чекајући да дан осване, да дођу мушки, доведу попа да га очита, опоје и после да га у цркву однесу и саране као сваког другог човека —
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Седео сваке боговетне ноћи док не осване и читао и преводио неку велику књижурину. И капао над оном књижурином и сушио се и кашљао па кад је ону књигу превео
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нико им више не долази, нико за њих не пита. Он се не би чудио, да сва та сиротиња, једног јутра, осване, мртва. А не вичу, не галаме, нико на капији не урла.
Па ћеш рећи, гле! Спавни сад мало, опамети се! Заборави ту Бирчанску, заборави шта је било, а кад осване звезда, сјутра, заборави шта смо рекли, и крчаг који смо разбили. Па прст у уши, па ћемо запевати.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
тражи да је човекове руке гнету, она воли да се семе у њу баца, да је запахне мирис зоби и ражи, воли да с пролећа осване у цвету трешања и јабука, земља чезне да је стоговима сена и сламе зими утопли људска рука.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
пређе, сви у двору падну по земљи од страха; сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође и сјутра осване дан.
Девојка се потом опет претвори у пауницу и одлети са осталима. Кад ујутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.
Он, сиромах, кад то чује, не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости. Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај језера, али није хтео шетати, него све стане трчати да не
Хранећи се овако, боме поче ти он расти и напредовати тако да што га увече омркне, још га толико ујутро осване. Његова маћија почне се чудити и главу лупати: откуда је и како је то да дечко напредује, кад код куће ништа не једе.
Кад ујутру дан осване, и они поустају, али насред собе велика гомила мртвих мишева и пацова, а по соби слабо је који још трчао, него су
Кад ујутру дан осване, али нема оних дворова великих, већ место њих средња кућа; али и у њој опет има свега доста. Кад буде предвече, седне
Усуд стане просипати новце по соби говорећи: „Како мени данас, тако њима довека.“ Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Седлај коња! Ноћ на брегу, бије тоња. У Чајничу знају жреци ину причу: ко у Стоцу залепрша о злом коцу, тај осване у Благоја и Достане. КРОЗ ГОРАЖДЕ Косиш ли то или жањеш бело жито? Шта ли сија? Сањамо ли и ти и ја?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Боље је јутрос!“ рече медик одлучно. „Ако свакога јутра осване помало бољи, као јутрос, брзо ћемо га извидати!“ Сад завргоше живи разговор.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Зло добродошло, ако си само дошло. — Зло дође на коњу, а оде на пужу. — Где зло замркне, ту и осване. — Свак се свога зла боји. — Не позна се зло, него кад дође. — Што за злом дође, с врагом пође.
— Где лаж руча, не вечера. — Лаж добро руча, али зло вечера. — Ако лаж и омркне, али не осване. — Увече триста, ујутру ништа. — Што се говори а није истина, рашчини се као маглина.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Девојка се по том опет претвори у пауницу и одлети са осталима. Кад у јутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.
” Он сиромах кад то чује не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости. Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај језера, али није хтео шетати, него све стане трчати да не
Кад у јутру дан осване, и они поустају, али насред собе велика гомила мртвих мишева и пацова, а по соби слабо је који још трчао, него су
” Кад ујутру дан осване, али нема оних дворова великих, већ место њих средња кућа; али и у њој опет има свега доста. Кад буде пред вече, седне
” Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања, и тако је је Усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро
пређе, сви у двору падну по земљи од страха, сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
новембар, дан Св. Андрије, требало је да осване са њиховом победом. Васа је, однекуд, био сигуран да ће и бити тако, и нека страховита радост грчила му је сваки дамар.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Девојка се потом опет претвори у пауницу и одлети са осталима. Кад ујутру дан осване. Устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.
Он сиромах, кад то чује, не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости. Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај језера, али није хтео шетати, него све стане трчати да не
Сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан. Како сване, они одмах стану гледати да л̓ има какога год трага куд је она сила ишла од двора царског, али се
краљеву кћер, ево има неколико дана да је ослијепила, а удавала се је досада пет пута, али јој сваки муж прво јутро осване мртав. Ко излијечи, даје краљ што год узиште.
Хранећи се овако, боме поче ти он расти и напредовати тако да што га увече омркне још га толико ујутро осване. Његова маћија почне се чудити и главу лупати: откуда је и како је то да дечко напредује, кад код куће ништа не једе.
Кад, ујутру дан осване, али нема оних дворова великих, већ место њих средња кућа; али и у њој опет има свега доста. Кад буде пред вече, седне
Усуд стане просипати новце по соби, говорећи: — Како мени данас, тако њима довека. Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања, и тако је усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ је Абу- здраво скроман, то већ многи знаду У Новоме Саду, — Он не мари за свечаност, за пошту, параду. Кад осване Свет’ Илија, он у Руму шмукне, Тога ради многа ода мора да умукне.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Већ лепо иди, У мојој кући нећ ћеш конака. А када сутра данак осване, Ти путуј даље!... Спаса остаје!... СТАНА: А с каквим правом, проклет човече, Отимаш мајци ћерку једину?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кол’ко дана у години осване, Толико је тешких мука за мене Што не могу с тобом бити, Чарне твоје и љубити Очице. Нека дува хладни ветар
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване. Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Замркне човек у кревету, испуњен грозничавом надом, а осване као бледа лешина из које је исхлапео живот. Још колико синоћ онде се борио човек против слатког милозвучног зова, хтео
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Нисам знао да тебе ко сме. (Планувши гневно): Који је то »он«. Ташана? Кажи га! Одмах га кажи, па да омркне а не осване! Ко је тај и шта је тај, који сме тебе још... ТАШАНА (одбијајући): Не то, деда.
Па је ноћ онда тешка, као гроб мртва, не може да се издржи од страха. Једва чекам звона да зазвоне, дан да осване, и онда да се брзо трчи на гробље, да се види да му гроб можда није како треба, да му можда кандило није просуто,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ „Остави ми Бошка Југовића.“ Тада рече српски кнез Лазаре: „Госпо моја, царице Милице, када сјутра бијел дан осване, дан осване и огране сунце, и врата се отворе на граду, ти ишетај граду на капију; туд ће проћи војска на алаје: све
“ Тада рече српски кнез Лазаре: „Госпо моја, царице Милице, када сјутра бијел дан осване, дан осване и огране сунце, и врата се отворе на граду, ти ишетај граду на капију; туд ће проћи војска на алаје: све коњици под
Тко ли ће нас јунак избавити?“ Вели њима Мали Радојица: „Не бојте се, браћо моја драга, већ ујутру, кад данак осване, ви дозов’те агу Бећир-агу, па му каж’те да ј’ умро Раде, не би ли ме ага закопао“.
И оно ћу двадест објесити, док ујутру бијел дан осване“. А то Раде и слуша и гледа, па у собу к њему улетио, за вечером агу уватио, увати га за врат до рамена, истрже му
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— ноћење њојни — њени њума — њу обитник — становник оду — од окатренуће — секунд окнути — довикнути осамне — осване отоичке — малочас отоше — одоше павта — дугме пајтон — фијакер памуклија — хаљина пеливанка — циркуска играчица