Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Кувај то руво, пеглај, пали, искувавај га у чему знаш: градске бедеме руше маршали, али градове осваја ваш! Сви су вашљиви, прале, регрути, врве ваши по живом лешу, изнад црвене липе што жути анђели се бишту и чешу!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему. Коју више дражиш, она јаче и осваја. Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Да се врати оцу — шта да му каже? „Ђеда заповедио да ме слушају!” — Аја, куд ће оцу? А ноћ све више осваја, и најзад и она ће проћи, блеснуће дан и сунце огрејати, а она несрећница, куд има погледати?
Она коми грах. Ђеда задовољно гледа како она коми. Обоје ћуте, ништа не говоре, само срце чини своје и дан осваја. — Хајд сад овамо! Она пође за њим у коњушницу и положи како јој он казиваше свима коњима.
Кум Нинко погледа у сунце које се помоли. — Осваја дан, — рече — ја велим, у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.
Африка
Тај густи појас растиња, што је између праве прашуме и реке, и који прашума осваја одмах својим лијанама, врежама и папратима, уствари је жетва која зре.
Црњански, Милош - Сеобе 2
сели у даљину непознату, као што просјаци путују по свету – треба сад, у Токају, да чита и размишља, о томе, како се осваја Галија, то му се чинило сасвим чудно.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Дете је, дакле, анимал едуцандум, биће које своја генеричка својства стиче, односно осваја, задобија тек у процесу овладавања културом и, уједно, анимал сyмболицум, с обзиром да тек уласком у симболички свет
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
стаја, коме су стрехе голе гране, осети као кад стиже пролеће које разапиње шаторе на све стране као да је пошло да осваја.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Оно чиме нас дечји песник осваја јесте неочекивана, изненађујућа моћ непосредног поетског осмишљавања: фабула увек тежи извесном логичном реду и току,
Од дечје психе, то јест од познавања дечје психе , мало се шта може научити: невино гледање света не осваја се на тај начин.
Смисао живота увек се изнова осваја, и у томе је лепота бивствовања. Најлепши тренутак поеме је сусрет са кочоперним старцем, у градском парку, дат са
гранама понекад брижна једа, понекад распричана стрица, моје вјечите и вјерне добротворе у овоме свијету који све више осваја зима.
девојка Мара Кћи Симе обућара Имала блузу розе И две чаробне позе За сликање У тој игри песник, повремено, осваја мудрост, ону мудрост којој се, одвећ везани за стварни свет, никада не можемо приближити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он има ону »речитост срца« коју су неговали писци са краја XВИИИ века, и често више осваја својом добротом и срдачношћу но солидношћу своје аргументације. Уопште узев, он је добар писац.
Добар књижеван стил српски увелико се ствара. У Србији народни језик у књижевности сасвим осваја, 1865. нови правопис постаје службени на Великој школи, 1868.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ево, и ја као да видим ту исту кују како се с муком откида од знаног родног дворишта, док језеро полагацко расте и осваја долину.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сваке године у јануару, наша школа, наоружана до зуба одлази да осваја град Београд, који бране Немци (и то само западни, јер с источним нисмо ратовали!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Испред нас река... Но нико не сме главу да помоли. Топлота осваја, у земуницама успарина, и Траило прича како са једног извора до његове куће шикља млаз воде из луле, дебео као рука.
Био је замишљен, и кришом је уздисао. Да ли је то била туга што је непријатељ почео да осваја отаџбину, или жалост за оним младим људима који се можда неће никад више вратити, или бол и стрепња за сином...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз | раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув. По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Још у првом сусрету Анастасијевић је осетио да у Господар-Јеврему буди нешто налик на неповерење. Навикнут да осваја зрачењем које су други, изгледа, доживљавали као зрачење доброте, био је и изненађен и подстакнут тим отпором.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И тад га осваја жеља пуста, Живља од тол'ких доживљаја! О, шта би дао да је у гробу, У оном часу пуном обаја; Да он се то сад из гроба
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он је пун достојанства, а опет поверљив према својим пријатељима које стиче на сваком кораку, јер он неодољиво осваја људе и везује их за себе.
Чим стиже у рибарску улицу, виде како непријатељ препадом осваја куће рибара и пљачка их. Герике се трком врати у варошку већницу и саопшти онде шта је све видео.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Унутра све више умире тихи жагор и све већа тишина осваја, па се жуборење лимених олука све боље чује, и како са стреја цуре млазеви, и све више седам црних павиљона тону у
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тако ћемо проћи овај живот худ. И погледом каткад, као цвет у роси, Гледаћемо сутон што осваја свуд. СЕДМА ПЕСМА Прошли су априли. И ми нисмо више И нећемо бити оно што смо били.
Тако ћемо проћи овај живот худ И погледом каткад као цвет у роси Гледати у сутон што осваја свуд. 1907. НОЋ ЉУБАВИ Једне вечери, као после града, Мирисала је кожа тело моје: Миран, без среће и радости
Ох, звездано небо како мири снове! Ох, мрак како гледа мирним очима! Мрак како ме гледа, и гледа, и зове, И зове, осваја и душу отима. Мрак душу отима из долине крина, Да остави земљу и гробове своје, Скакање потока и очи јејина...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Осетио сам слично узбуђење у оба случаја и знао сам даје Америка почела да осваја место у мом срцу. Мој изглед више није привлачио погледе, ни на броду ни касније у Филаделфији, после мог искрцавања.
Ћипико, Иво - Приповетке
Дуго синови оца посматрају, и све јачи нагон осваја их за кућом, па и нехотице у души буди се немир; раздражено гледају око себе, но благи поглед очев, пун трпљивости,
Дјевојка доврши посао и пође у кућу. По собама већ осваја мрак; ствари се тек назиру и губе свој посебни облик, а по прикрајцима лежи све нагомилано, као у сноповима.
Прво што запази сунце је, што непримјетљиво, поступице осваја комад по комад голети западне стране. Оно се рано родило тамо откуда је она дошла, на висима Црне Горе, али до доље
Пође да га смири. Марко поврати се к прозорчићу. У ниску собицу споља навире чисти, стежи ваздух и помало осваја је љетњим, сивим, свијетлим свићањем и носи собом са шкоља и с мора шапатљиве, бистре гласове летње зоре.
Дангуба остаде сам куњајући. А сунце осваја, свугдје док око допире свјетлост и жар; увукло се у доце и драге, чисто прожига.....
Олово тек што пљусне, нагло тоне у дубину. Он га прати погледом и — чека... А маестрал још јаче осваја, те блажи обасјану и угријану земљу.
Часом и дубрава заигра у обиљу и весељу. Са столова, из хлада, из заклонице заче се песма, смех и кихот. А сунце осваја и продире кроз густо лишће, увлачи се, и погдекоји зрак одблескује се на знојноме раздраганоме лицу.
играо би тако три дана и три ноћи, кад га сласт вина, девојчин мирис и сунце до у душу прожига и топлина њена живота осваја. Па онако знојну, загријану, ко ће да му је из руку истргне...
Живот и сунце осваја и као да са презиром гледа на старе злогласне рушевине, чиј у утробу данас гризу пацови, змије, гуштери и инсекти. ...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и мирним путем, него се из свога времена – које је „последње и једино време из кога се светлост рађа“ – отима, осваја и успоставља у „пароксизму давања и отимања; небо се отвара у грчу земаљске, богохулне страсти“ (Мишић).
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув. По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис”.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тај густи појас растиња, што је између праве прашуме и реке, и који прашума осваја одмах својим лијанама, врежама и папратима, уствари је жетва која зре.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Људи се прибили уза стене или претрчавају од камена до камена. А сунце осваја и нека трептава јара подрхтава са голих стена. Громке експлозије сваки час потресају клисуру.
— Батали!... Прогутао си — дира га Сима. Тада је почео да свира хармоникаш. А сунце осваја. Платани опустили лишће, а лака јара подрхтава над реком.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
У дућану топло. Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су
слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.
Ћипико, Иво - Пауци
раст и полет у свијетлије сфере, рекао би, обрваће га; али храст се не да: надвлада све запријеке, и, ширећи се, осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаштају своје гријехе.
“ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран. И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Од како је млади карташки војвода Ханибал почео да осваја по Хиспанији, може сваког часа букнути рат између Рима и Картаге, а од тога нека нас Зевс сачува.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Сви ми који смо заједно учили један разред, изгледали смо као чета добровољаца којој је стављено у задаћу да осваја ров по ров непријатељски.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Спуштали смо се сада, надајући се увек да ћемо наићи на топлу храну и хлеб. Али крш све више осваја. Пролазимо поред кречних вртача, ограђених густом оградом, мислио би човек да је ту сахрањен знаменити јунак.
Црне и непомичне планине посташе плавичасте, као да су копреном обавијене. Светлило поче нагло да осваја. Наместо многобројних трептавих звезда као да се расу плава небесна пучина. На истоку изби пурпурни ореол.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
не водећи много рачуна о судбини нашег народа, и њему није остајало ништа друго него да у непрекидној борби сам осваја и брани своје право на живот. Носиоци те непрекидне борбе били су хајдуци. Они су на силу одговарали силом.