Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
за будалаштине не држи, а кад их позна топрв у другима да су такове, пак их после нађе и у својеј кући, онда се истом освести, пак начне викати: гони и терај напоље!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак... Осећао је умор и клонулост... И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило... Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. — Е, брате!
Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован... И уздрхта као прут... То га освести... Одоше му мили снови. Он виде само да је бегунац и ништа више...
У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити. Маринко је непрестано викао... Једва се Лазар освести и познаде глас. Тада отвори очи: – Шта је?... Ко је то?... – Ја сам, Лако брате, ја. – А, ти си, чича Маринко?
Зар што истину говорим да погинем?... — Зликовче! Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. То га освести... Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат.
Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: — Приведите га ближе! Маринко се наједанпут освести. Он виде шта га чека и стаде се отимати. Али га стегоше чврсте Зекине мишице. Он стаде уједати... — Та дај га овамо!.
” Није могао да се освести... И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне. Он је слутио неку црну
Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?... Де, реци! Лазар се лако освести. Он је слушао ове тихе речи... Надао се грмљавини, а оно савим мирно.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да се то, са њима, игра онај крвник стари, свих људи. Нечастиви! Покуша дакле да освести жену, да увиди да то нека мрачна, зла, виша сила хоће да их завади. Поче да се умиљава Ани.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кроз пукотину чамовине, међутим, примети танку светлост што је продирала и освести се сасвим. Било је време да иду. То је горела ватра оних који су синоћ били полегали, неки сами, неки са женама и
А да јој се то десило прошле године, она би била својим плачем, молбама, пољупцима, успела да Аранђела умири, да га освести, да га одврати, да то не чини, да је не вуче за собом у пакао.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она се трже, стресе и освести. Погледа ме уплашено и гласом који опија и заноси, дршћући, једва чујно, протепа: — Немој! Срамота је!
Шалим се, мајко, шалим. — Поче је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... Она се једва освести, усправи са зида, и, прибирајући се, одахну: — Ух, синко! Немој тако да се шалиш.
Једнако је лежала. Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе. А опет, кад се освести и види више себе мајку како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњачâ црни лук с кафом, опет је тера од себе: —
Али она не може да се освести. И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач. — Шта је, Анице?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Опет позајми! море, докле ћеш? у Преходнице новци су ми сви!” — Позајми ми од своје науке, освести мене шта да верујем о јамачности општег ускрса?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове. Овај, кад се освести, ђипи унезверено. — Ја, газда, ја... — Можеш ли?
Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове. Овај, кад се освести, ђипи унезверено. — Ја, газда, ја... — Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си? Имаш ли ракије?
Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова... Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе. До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља. И заиста он је, он!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Видиш и оно што нико не види! ИКОНИЈА: Ја и кажем да човек повантрза! СТАВРА: Није, него се освести, дође себи. За само дваес секунди очајања Видиш више него за дваес година владања, напредовања и лепога живота!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Бол од уједа га освести. Трза се, таре чело, посрћући стаје на врата; усиљеним, дубоко болним плачним гласом): Пријатељи, моја (загушено) кћи
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тресак га освести, смањи, и он се збуњен стровали на троножац крај огњишта. Брзо заборави на Симку и ону отровно-слатку жељу да је туче.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- Гост ме прекине: „Опет позајми море, докле ћеш? У Преходнице новци су ми сви!“ ...„Позајми ми од своје науке; Освести мене, шта да верујем О јамачности општег ускрса?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Она беше видела све. У том тренутку, тај крст ове жене освести ме до ужаса. Ја се нагло подигох, па, осрамоћен као никад и као да је цео свет приметио све, појурих кући.
Зато он преклиње и братски моли Илију Васића, и као свога земљака и Шапчанина, да се освести и да буде хладнији (и тада му се тек брада Икетина, пуштена се није могла обривати, јер бривач у оној брзини беше
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио. Сад се повраћа — рече један од људи. Ђурица се освести. Намршти се од бола у лактовима. — Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху. А ноге му одрешите...
Ђурица се освести. Намршти се од бола у лактовима. — Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху. А ноге му одрешите... Што ће вам то ? — рече капетан, па изиђе пред кућу.
Звецну гвожђе... Шта је то ?... Гвожђе... воштаница... Митар... капетан... А-а-а-а!... то је оно!... Ђурица се освести и следи... Као да није ни капи сркнуо... Подиже главу. На једној постељи спава Митар, на другој пандур.
Ћипико, Иво - Приповетке
Пусти мога човјека у миру! —Није он човјек као други људи... —Какав је да је — мој је! —Анђо, жено, дријеши ме! — освести се Павле и трзну животом. — Хоћу, Павле! — одврати жена и, не оклевајући ни часа, приступи к њему.
Марко се тек сада освести; пусти шуру и бесан навали на њ... Али часом нађе се опкољен гомилом „браће” свих школа: сви држе дебеле воштанице у
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре,
Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. — Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Падала је јесења киша. Потпуковник Петар скиде капу, протрља чело, затим прстима притисну очи, као да се тек са да освести. Погледа нас и тужно проговори: — Господо, данас смо доживели ново Косово поље...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Крај само. Он много казује. Она мртва а свекрва мисли да од ноћног првог миловања и целивања још не може да се освести, и зато не излази... И отац јој већ долази. Свекрва плаче, буди је и тужно поје: Утансана баба ђелди Ојан, ојан, маз!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И почетак и дочетак плачљив му је. Добро се освести сад где си: међу рајом и паклом, на среди стојиш! ... Не спавај у несвести и у дубоком забуну своме!