Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Тако је — рече Суреп. — Онда добро! Али ви знате да ја хоћу да се осветим!... Ја се морам осветити!... Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!...
— Ала Станко џумбуса!... Гледај Зеку шта чини! Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?... Чек да те бар ја осветим!... И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— рече господар Софра. — То је зато било, што ми ниси дао спавати, кад смо из чарде отишли, — да ти се осветим. — А како ћемо сутра започети? — Сад ћу вам одма’ казати.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Уклони се.) КУЗМАН: Ха, ево и, ево моји лепи новаца! (Устане.) Е, комшо, осрамотили смо се! Сад би ваљало да му се осветим. (Мисли се): Не, то мора бити. Сваки ваља да осети зашто се труди. (Виче): О, комшо, комшо, — комшо! ПОЗОРИЈЕ 7.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Али кад ме један од ученика издевета, мислећи да, као најбољи ђак од свих нас, има на то права, одлучих да му се осветим“. „Како си то учинио?“ „Прионух за књигу, и за кратко време постадох ја први ђак у разреду!
Ћипико, Иво - Приповетке
Али посумња. „Сигурно то јој није први пут. Жена је ђаво, не да се разлогу, треба да јој се осветим!“ И паде му на памет закон, да неко мора да се и за то брине, мора да се кривац казни, а он осећа да се њој не може
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Баш зато нећу да крвавим руку У пожељној али подлој страсти, Да с’ осветим за грдну пакост Вуку, Премда то стоји сад у мојој власти, Но ономе ћу задат смртну муку Кој’ њега учи да све
Ћипико, Иво - Пауци
—Што и жена, — одговори Раде и, испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да! Их, слатка ли је туђа жена! ... Да се милујемо, Машо! — Ко нам брани?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
) Ево ништа нема, и не сме бити. Буди слободна, мирна. Али баш кад си толико уплашена, хајде да окадим, очитам и осветим водицу. ТАШАНА (умирена, љуби му руку): Ох, хвала, дедо!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Осећао сам потребу да јој се, уиме презренога уметника, осветим. И када сам се једнога дана нашао сам у соби, извео сам праву вартоломејску ноћ.
Док су они мислили да ја угушен сузама спавам, дотле ја нисам могао мирно заспати све док се не осветим за то што сам искључен са вечере на којој има и колача.
Тако ће ми се бар дати прилика да се појединим предметима, са којима сам био у непријатељству, осветим за све оне муке које су ми некада задали. Али да пођемо редом, од основне школе.