Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— На то се они на мене изрогаче: „Та ми хоћемо да осветимо нашега кнеза а твог оца”. — Ја им на то кажем да ја врло жалим мога оца, „али ако се ми пре подигнемо и завадимо с
Бог да га прости! ал̓ да радимо, да га осветимо!”) Док се мој отац у Каленићу око Колубаре са Црним Ђорђем и Јанком Катићем играли клиса, дотле дочује у манастиру
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Зато ти се данас придружисмо. Ево ти и наших руку и наших глава!... Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. — А шта је с њом било? — Збиља, шта је било? — упита Станко. — Ћути!
Зато ти се данас придружисмо. Ево ти и наших руку и наших глава!... Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. — А шта је с њом било? — Збиља, шта је било? — упита Станко. — Ћути! — рече Заврзан.
Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. — Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?... Та он нам је био харамбаша... А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Тако је! — И Грубан и Јоле показаше се баш добро? — Показаше! — И Крцун се замијени, и ми осветимо Милуна како ваља? — Све је тако! — И ти сања оно баш за Крцуна? — Сањах! — Е, биће лакше црној Стани Сердаревој!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Људи се одмах орасположише тражећи јачу ватру, да их осветимо за све муке што их подносе већ толико времена. Пушке запрашташе. Нетремице сам гледао у осматрача на митраљезу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СПАСЕНИЈА (поражена, гледа немо у мртво тело): Мртав је он!... Грозни су они што га убише! РАДАК: Осветимо га! (Сви сељаци са исуканим ножевима вичу: „Освета!... Освета...“) Одсад где жива видим Турчина, Ту ће погинут!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Он је нарочито инсистирао да се гускама осветимо, јер најзад, рекао је он, суседов плован имао је донекле и разлога да нападне нашега, у одбрану своје домаће части,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
„Да се бар њој осветимо“ — говорили су наши пешаци. Али, сузбијени на једној, Немци би продирали на другој страни и морало се хитно одступати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
два пашина сина гди погибе ага од Рибника, пак беседе два пашина сина: „Да душмана жива не пустимо, да ми нашег агу осветимо!“ Брзо Турци коње уседоше, па Ивана брзо потераше, — бежи Иван како горско звере, док, бог даде, у гору замаче.