Црњански, Милош - Сеобе 2
Што да ме гледа оваквог?“ Ђурђе га је, међутим, нудио, непрекидно, да пије: „Пиј, дуго је до скеле! Пропашћеш! Осветићу се ја! Памтиће кирасири кад су те водили у ариште!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
очи запламтеше од гњева и беса - или то беше само отсјај пламена у пећи - а кад ватра истиња, он се осмехну и рече: „Осветићу се вама свима као некад оном школском другу у Грентему!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Што ми крваво срце премеће, Што ми на душу хладну ручицу У грозничавом своме заносу Као светињу своју намеће? Осветићу се! КАП. ЂУРАШКО (озго на стени): Ох, скупа пољупца!
(Један капетан до Ђурашка пада рањен.) КАП. ЂУРАШКО: Зар паде? Осветићу те, — јуриш, Црногорци! На страну с пушком — с ножеви! Па срце тражи свога душмана!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
— Не смемо ни да привиримо тамо. МЛАДЕН (седа на миндерлук и таре знојаво чело): Осветићу ја све то крвљу. ХАЏИ РИСТА Еј, Младене, синко, је ли ти ја говорах да твоје дете није било за овакву кућу, за