Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда сви троје поседаше око софре и отпочеше јести. И Јуришић, очајнички, са лицем свирепо — осветничким, гутао је, гушио се, прождирао зверски. Крцао је зубима орасе, и онако искривљен био је ружан, необичан, страшан.