Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: То је моје заведеније, и ту ћу га наћи. (Манојлу) Освиме, кажи Перзерину, нека иде у Заведеније сиђених с памети и нека заиште мој разум. МАНОЈЛО: А гди је то заведеније?
ДОКТОР: По свету? Но, нашо сам једанпут човека, који дође у моју струку. Освиме, столице! Ја вас не могу тако лако од себе пустити, јер има људи који участују на путовање. ПОЗОРИЈЕ 9.
ДОКТОР: Да би јошт јасније имали, ево вам једно Земљеописаније. Читајте, учите, пак ћете се просветити. Освиме! (Уђе у собу, за њим Манојло). ПУТНИК (гледи дуго за њим, пошом Шаљивцу): Не знам шта ћу да мислим о овом човеку.
ШАЉИВАЦ: Та он није јошт побеснио. МАНОЈЛО: Шта знам ја, оно се показује на шест недеља. ДОКТОР (иза сцене виче): Освиме! ИСАЈЛО: Ено виче. МАНОЈЛО: Јао, куку! ДОКТОР: Освиме! МАНОЈЛО: Иди ти, Исајло! ИСАЈЛО: Мене не зове, него тебе.
ДОКТОР (иза сцене виче): Освиме! ИСАЈЛО: Ено виче. МАНОЈЛО: Јао, куку! ДОКТОР: Освиме! МАНОЈЛО: Иди ти, Исајло! ИСАЈЛО: Мене не зове, него тебе. МАНОЈЛО: Али ја се бојим.
ДОКТОР: Освиме! МАНОЈЛО: Иди ти, Исајло! ИСАЈЛО: Мене не зове, него тебе. МАНОЈЛО: Али ја се бојим. ДОКТОР: Освиме, Перзерине, зар не чујете? МАНОЈЛО: Ено сад зове обојицу; сад можеш ићи. ИСАЈЛО: Да видиш, ђаво<л>ски је посао.
ДОКТОР: Јесте ли оглувили? МАНОЈЛО (гледи на Шаљивца, овај му намигује): Куку, ала је страшан! ДОКТОР: Освиме, Перзерине, шта сам ја данас? (Манојло опет гледи Шаљивца и Путника). ДОКТОР: Та ову ђубру треба умирити!