Ћипико, Иво - Приповетке
У одмацима, пиљећи испред себе у свјежу пучину, допираше до мене њихов разговор. А сунце очас освојило и море и шкољ, и топли дан убио јутарњи свјежи сјеверац, па настала тишина.
Антица се диже, па пође преда мном. Идем за њом, а друштво гледа за нама; нико се не миче да нас испрати: сунце је освојило шкољ, а маестрала још нема, па је вруће, а рибарима није ни мило ходати. — Уђите! — рече ми стара кад стигосмо.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође. Јутро одскочи. Дан леп. Освојило јутро свеже, летње. Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе. Осети како му срце почне да се греје, пева.
Ћипико, Иво - Пауци
— Не велим ја ... Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и боја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. Осјећа се расијано чувство самоте и простора.
И обгрљени газе цвијетну траву. А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загрија и знојем осу, па журе прама старим буквама с раширеним сувим гранама,
Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И онда није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града..