Употреба речи осврну у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе. Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће.

Црњански, Милош - Сеобе 2

За тренутак му се учинило као да се та гомила, над њим, склапа. И он се беспомоћно осврну, да види, где је оставио Енгелсхофена. Смирио се кад га угледа, како већ седи иза њега, у колутовима густог дима.

Затим опет прислони главу на дирек, као да тражи меко узглавље. Међутим, Ђурђе се осврну снахи и продера се: „Ама, Шокице, докле ћеш ти нама шокетати и свима нам памет солити?

Као да је неко пожар подметнуо. Павле је стајао зачуђен и сви су му се чинили полудели. Виде, кад се осврну, како му се стражари приближише, и како му, капетан, који га је дотерао, прилази, одузима ешарпу, а наређује да седне

Црњански, Милош - Сеобе 1

Пустивши дизгине, он се осврну у седлу и виде војнике у јутарњој тами, како се купе на ледини, око официра, пунећи пушке и пиштоље.

слугама, које су морале да седе високо и право, у опасности, сваки час, да падну међу коње, и нису смеле да се осврну, није видео ни пашњаке, ни нова насеља, већ је јурио право, стојећи, стиснутих зуба, загледан у себе, у свој живот и

Сремац, Стеван - ПРОЗА

страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе, као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир, и уопште све од главе до пете како јој стоји.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Димитрија напреже сву своју снагу и крикну: — Аууу!... — Крик беше ужасан. Тода га чу, осврну се, позна га и заустави кола. И падајући, ваљајући се, дође до њих.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Због тих људи који се до краја не осврну, детињство је пуно фабулозних бића. Покушавам да мислим. Хтео бих да смислим нешто пријатно и да из тога после

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

брзо! Журите се! Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. А на храм дижите црну сфингу народа мог. Нек се све звезде што језде осврну за смех чудовишта тог. Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Док се цар, сиромах, чудом чудио, лисица је већ јурила за својим побратимом. Осврну се побратим кад видје лисицу, а она му још издалека виче: — Побратиме, стани, причекај ме, ево ме за тобом, преварила

Ћипико, Иво - Приповетке

Прекопута шкрипнуше врата и клепка брецну. —Павле! — јави се с врата Цвета. Он се плашљиво осврну око себе и похита к њој у кућу. —У самој си кошуљи, — узбуђен вели јој. —Биће ти студено... —А ти си заспао!

Ћипико, Иво - Пауци

Али жена, спазивши гдје одлази, зовну га: — Раде! Раде се осврну, скањива се, оклијева... А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му: — Што ме убијаш? ...

Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело. Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ. Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице.

Иво коракну и рукова се. Онај пркошљиви женски глас часом замукну. Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну. Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.

— А хоћете ми ча оставит'? — пријегорно још једанпут упита жена. — Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. — Ни данашње наднице? — Ако будете радит', биће; ако не ... — Дицо, амо ћа! Ево вам све, грабите!

— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. Иво без приговора мити је. У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. — На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

На Белка се нико и не осврну, само што један од осрамоћених младића рече: — Види га како се прави важан! Била је то она једна, последња кап: стид

Узалуд је риба јаукала! Хоботница се и не осврну на жалопојке, али јој тек из трећег покушаја пође за пипком да извуче Белутак. — Сад си мој! — узвикну Хоботница.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Не дају се ни гледати Турком, тј. (каже В. Јовановић) „гоне тако брзо Турке да ови немају времена ни да се осврну и погледају своје гониоце“. 18 Срђа Злопоглеђа је непознат историји (песничко име).

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности