Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И то толико, као да ће на гробљу да годинују. Цела кућа се износи. А још, поред тога, опет, сваки час застајкују, осврћу се и враћају слуге да од куће још штогод понесу што су оне заборавиле, а сад се, успут сетиле (а нарочито је то оно
Сремац, Стеван - ПРОЗА
купио, али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе, као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да
Лалић, Иван В. - ПИСМО
која оклева, кваран мартовски снег, Неумерено обиле горива за рад вртова, Хртови зиме што још се осврћу на узмаку, Под мокрим крзном већ нестварни; то је празник Празнине, опточен ромором што капље Са кровова у зору.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Немам коме да кажем добре речи. Рибари се осврћу за мном и гледају ме мрско. Не видим место, сакривено у пристаништу; црно је као ужасна земља, и све, већ шест дана,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У Кротону влада мртва тишина. Тек по који петао кукурекне, али се на то ни пси не осврћу. На небу светлуцају безбројне звезде; непотпуни месец тек што није зашао за Брутијска Брда, али још осветљава својом
„Богови ће бити милостиви према нама, грешнима. Ми смо, као што си малочас рекао, пси шугави, па се богови не осврћу на наше молитве. Али ће твоју молитву, високи номофилаксе, о том нема сумње, Посејдон саслушати.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Или прави досетке на рачун пролазника који се не осврћу на његова запомагања. — ...Седи овде, друже, а... ту је твоје место. Пролази тако млекаџија, сељак из околине, грбав.
Друмом промичу рањеници. Теже рањене носе на носилима. Неки свраћају на превијалиште, а неки се и не осврћу. Иду, да су само што даље... Иначе, цео свет ћути.
Краков, Станислав - КРИЛА
Види се како се одвоји један део и пође некуд у ноћ. Они што одилазе срдито се журе, и не осврћу на ове што остају. Потом се остале чете почеле понова да крећу, и од дуге као змија поворке, која је непрестано
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Разиђоше се брзо. Младићи решише да оду до кафане. Професор Каленић стоји на ветру и гледа за њима. Одмичу, осврћу се, нешто довикују професору што ветар мрси и брка. Замакоше. Ветар брише.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Куд их памет и њихова воља ка ветар и талас заниха, туд и пристану. Обрћу се, осврћу се, муте се, печале се, како би овај свет достали и обдржали, а не може се, зашто је нездржан и стоишта ни послетка