Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Живко оседла и мога и свога коња, вежемо их, онако оседлане, за једно дрво украј пута који води преко Честобродице, али странпутицом, право у доњу Мутницу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Иза једнога заклона од камења угледасмо војнике, артиљерце, који су држали нечије оседлане коње. — Која је то команда? — запита потпуковник Петар. — Штаб дивизиона, господине потпуковниче. — Води ме тамо!