Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па није ти, ваљда, криво? — Како кад, брате. Ево га, видиш, овај твој побратим још честито није ни оседлао ни узјахао, а већ се натреса: куда, сељо, а! Шта ли ће тек сјутра бит кад тај чврсто узме дизгине у руке?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја како га бане оседлао, како ли га тврдо опасао! Па заузда ђемом од челика, пред дворе га води у авлију к бињекташу бијелу камену, па се ђогу
“ То се Ђурђу на ино не може, свог му добра дору оседлао; дору седла, испод гриве, љуби: „Ао доро, врло добро моје! Доста ли смо, доро, војевали, из Турака робље изводили, од