Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И на гробу моме, вечном дому мом, Дићи ће се дрвце у расцвату свом. Рашириће гране, осенчиће ’лад, А њему ће прићи путник неки млад. Оставиће терет, с лица отрт зној, У мислима тражећ он завичај свој.