Јакшић, Ђура - ПРОЗА
После бежи из баште, бојећи се да га газда не осети. Изгледа му као да је неко злочинство учинио, као да је нечувено благо некаквоме бесном богаташу похарао...
Наш кикиндски прота је толико богат да би могао на овако оскудној години и педесет породица исхранити па и да не осети...
Зло, да не беше у пријатеља младе снаје, данас већ не би ни трага било од њих... Она осети... Капетан се окрете своме ћати, па му званичним тоном рече: — Ћато, пиши!..
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Е, добро! Али, у колу да се нађемо! Лазар већ беше одмакао. Као да су га муње шибале... Дах му се заустављао. Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи. Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...
Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... Лазар се диже. њега је било стид овог света. Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка. Он виде како му сви весело трче и руку пружају...
Сад играј!...” И у његовој се души нешто закува... Нешто чудно, али страшно... Нешто што он, до данас, никад не осети... 5.
— А ако ти ниси убио Станка!... Ако он буде жив, куд мислиш онда?... Оп осети да му се земља под ногама гиба... Али се опре тој мисли. — Убио сам га!... Убио!... Добро сам гађао!...
Од горе у коју је побегао!... Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... Он се осети сам, остављен и од бога и од луди.
Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више... И он осети топлоту тога пламена...
Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути. И после малог тумарања нађе је. И осети ластак души... Био је уверен да ће га та путања извести на пут. И то га је веселило.
И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже... Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.
Станку застаде залогај. Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. Он скочи и побеже напоље. — Еј, море! — смејао се старац.
Али Лазар хоће Јелицу. И то мучки!... И још хтеде да га убије!... А... то му не може опростити! И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару... Она беше велика.
Не!... Душманин кога треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин... Али каквим мукама?... Он није знао...
Он није знао... Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... — Да ми је да осети!... Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пренула се нагло сва дворана ова: Свак осети да је туде у самоћи Гладијатор један умро ове ноћи, Млад, срушен, и рањен већ дваест векова. ЗАШТО?
То је било пре двеста година. Стари гавран, успаван сада у гнезду, осети како се у њему узбуди сав бес инстинкта, и како навали крв као ветар и као пламен.
Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни љубави ни мржње; у њему беше сада само студена Равнодушност, као зелено
Тада бог зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова. ЉУБАВ Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један
Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, и осетио
То је био једини човек који није познао јаде. Али иако их он није нашао ван себе, он их нађе у себи: он осети да има душу. Она га је мучила својим неодољивим питањима и разједала његово метално срце.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— изгубио ногу, иде на штаци!Сад њему треба да једе, да пије. Хоће, богме, и лулу дувана... Човек је... Капетан се осети позван да објасни казанџији положај инвалида: — То је лепо што је он за своју земљу осакатио себе.
Те две речи почеше добијати одсудан ритам, као у слепаца на вашару, и он као да сад први пут осети са свом снагом непоколебљивог уверења да је богаљ и просјак. И најзад просуше се тихе, крупне сузе, као мајска киша.
Ал' ја сам овде господар! Анока виде нешто злобно на ђедином збрчканом лицу. И поред мржње, она први пут осети некаку бојазан. Тебе све нешто задиркују. Све би хтеле да ти за њих све ринташ и радиш.
И наместише Аноци да спава. Јес', ал' није тако ласно заспати, као што је мислила! Што никад није било, то она сад осети самоћу! Па још без крова над главом, на бесном коњу без узде, на лађи коју љуља ветар, а крманоша нема.
Лајтнант дође и стави се међу нас: — Господо, молим вас, господо! Макс се осети посрамљен. Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми: — Ја вам стојим у сваком
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Доста је само да једном прође сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева мирис од миришљава сапуна и помаде, па тек затутњи каква босонога на капију, и нађе баш онда
Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био он! И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб. — Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.
А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје. И она одмах поносно уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на
« — То изрече, у Тису утече! Гђа Сида осети како су јој већ »натруњене очи«, и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А ово, сада, петнаесто је колено које почело да се сарањује! А чим се изиђе из вароши и сагледа гробље одмах се осети мирис од тамјана. И, што ближе гробљу, његовим зидовима, тим јаче из њега тамјан, плач.
Слуге се тад још више уклањају јер знају да ако он, газда им, по њиховој близини, осети да су могли они да чују како је он плакао, онда тешко њима за то сазнање.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
до самога крова, наједном обамро у некој страшној, укоченој и малаксалој узетости, док се постепено није повратио да осети једну једину страст: једну мутну и крваву мржњу на све и против свега око себе.
што се видно храбрила последњом париском вешћу и њоме оживљена, у једном дрском наступу, стала подизати главу, па осети како га та гомила све више и чудно дражи и како га спопаде једна сасвим луда жеља: да као луд скочи и попне се на
човека и по оном покретном утиску на њеном лицу, што је у једном тренутку кадар да је изрази сву, Јуришић на једанпут осети да је она, сва од страшне неке змијурине, у стању да изврши све што науми и да узбуни ум до свих срамота.
и у тренутку обујми га нека необична, зверска снага, па инстинктивно испружи руку, стеже, своју кошчату песницу и осети како та песница носи у себи неку велику и чудну моћ.
ствари у онај свој прописни војнички сандук, а кад је и са овим био готов он опаса сабљу и револвер и тада понова осети како оно његово самопоуздање порасте још више.
У јутру кад се пробудим, ако сам нешто мало спавала, ја... као кад неко на хируршком столу осети, да је без најдражих својих удова.
Он прелете преко њихових модро-тамних лица, осети како га поплави неки хладан талас и помисли, да је и он сам исто тако сад овде могао лежати мртав и модар.
Он осети као дасе канџе неке невидљиве, хладне као лед авети привлаче из мрака. Кад се испужа толико да је могао обухватити ону
А онај срам осети он још више кад угледа, како два мршава, слабуњава младића дижу носила са његовим тешким телом, мучећи се да га изнесу
А тек кад га понеше он је баље загледа и осети још нешто: како га она и још кроз сузе посматра чудно пажљиво, некако животињски.
Јуришић, који је оног тренутка кад је говорио о својој уочљивости имао читав план о нападу и његов развој до ситница, осети од једном како се све то збрка замрси и обави неким мрачним димом и маглом.
Он осети, исто тако, да је и оно што је дотле казао све слабо и јадно и некако очајно обично, па га обли руменило, и он се наљут
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је потресен кад виде Павла, скрушеног, уморног, и да су му везане руке, али се тргао, кад осети да сви срљају и даље. „Хватао бих се ја појаске, са сто Гарчуле, али у овом царству лицемера све се баца на папире.
би, тамо, могао да се осећа као Орације, а школа јахања грофа Пара није далеко, тако да би, сваки дан, могао да осети, под собом, седло и коња. Исакович није знао ко је Орације, али није хтео да пита.
А већ при првом заокрету, Павле, пренеражен, осети како им се образи, груди, лица, додирују, и како му уста клизнуше, у тамну долину њеног корзета.
биле поплочане, црвеном цигљом, и порцеланским зидовима, па су биле чисте као нека касарна, или болница, Исакович осети, у ваздуху, њему добро познат смрад штала, коњске балеге. А није му био непријатан.
Они су били готови да убију оног ко у Махалу дира, а они, Исаковичи, играли су улогу профоза, Темишвара. Осети се усамљен међу њима, као да нису истог порекла.
Кад поче да га љуби, у тој полумрачној соби, Исакович осети како му се мути у глави. Те крупне, тамне, очи, које су сијале као црне звезде, биле су јаче од његове решености, да
Место љубави маторог човека, која са натегом долази, да осети љубав младог човека, који за њом сав гори. Тај млади официр прати је, као сенка.
Зашто? Исакович осети тада како га, са леђа, дрма Волковљева рука. Он онда устаде и раскречи ноге – у став слушања – а ноге су му биле дебље
Тих последњих дана у Вијени, Исакович се кретао, међу људима, насумце. Изненада, би му госпоже Евдокије и жао. Осети према њој, и таквој каква је била, велику нежност.
Божич је био утулио камише и Исакович осети да му Божич држи, то, дуго, поучително слово, намерно. Да му нечим прети.
А кад се смејао, са женама, и у њеном присуству, побринуо би се да сваки осети, примети да је све то само шала. Кад му је жена била присутна, ни једна друга није постојала.
Око главе Варварине летело је неколико, задоцнелих, белих, лептирова. Доста је било, међутим, да је види, па да Павле осети да јој се нешто десило, неко зло, нека несрећа. Кад је упита, шта јој је, она засузи.
Теодосије - ЖИТИЈА
Пруживши своју свету десну руку на срце његово, у име Свете Тројице написа по нагу телу слику крста, и одмах осети у својим рукама да се покренуло, и опипавши по његовим прсима, и ова опет нађе топла и жива, и како се веома молио
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
) ЉУБОМИР (са изненађењем прати га погледом). ПАВЛЕ (најзад осети потребу да се оправда и стане пред Љубомиром): Ја не знам зашто сам вам то малочас поверио, али...
Црњански, Милош - Сеобе 1
И, у њему, звезду. Једном заста у том љуљању и хујање му у глави преста, тако да осети да је будан. Лежао је у мраку широм отворених очију, зачуђен, и дрхћући од хладноће. Није више сањао.
Слуге иза њега беху заостале мало и он осети потпуну самоћу. Јашући даље, размишљајући о расподели старешина и војника, које је све лично знао, он се потпуно
И загледа се тада у далека брда иза којих се сад помаљало Сунце. Кад на њему заблиста сребро, он се осети чио и лак, и као да нема тела.
Кад на њему заблиста сребро, он се осети чио и лак, и као да нема тела. Осунчан, просијан, осети се топал, а не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је дочекивао с лица.
Дубина под њим, међутим, постаде клизава и бездана и он осети како ће пропасти кроз њу, прво ногама, затим и рукама и главом, као кроз неку празнину, по којој је, узалуд, покушао
Док га пронесоше кроз јаук и плач и лепршање голубова, трчећи са њим кроз блато и преко балвана, он изненада осети луду жељу да га унесу у њену одају. Као да је трговао, наслути, да је дошло време да је купи.
Са таваницом изнад главе и постељом белом своје снахе испод себе, затворен у четири жута зида, осети се потпуно одељен од света. Друго би било да је био негде напољу, у Земуну.
Ни онда, кад га положише у њену постељу. А он, као узнесен, осети да лебди својим још каткад укоченим удовима. Себе, и никога више сем ње, осећао је у близини, у топлом полумраку ватре.
Најеживши се, при помисли: како би вриснуо ма ко да их види кад буду заједно заспали овде, он осети, како је тих полумрак око њих и како их нико не види, између ова четири зида Напољу је завијао ветар, пун лавежа паса,
Спавала је као и иначе и, у први мах, учини јој се да је збиља била сама. Испруживши се, она осети на телу трагове прошле љубавне ноћи и згади се.
У неизмерној досади те године, док је дојила дете, она први пут осети да је он гледа као и неку ствар у кући, као постељу, пећ, њен сандук са хаљинама, својим жутим, светлим очима.
Први дан њеног браколомства учинио се госпожи Дафини Исакович, збиља, безначајан. Пред вече, она се осети изнемогла од ишчекивања да се нешто необично догоди.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“) Распрострањено је веровање да жена, чим осети да ће ускоро родити, треба да пређе два пута реку, па ће се брзо раставити од новорођенчета, као што вода брзо протиче.
на путу за венчање прелазе преко реке, млада изговара у себи следећу басму: „Прођо’ воду не угази’, роди дете, не осети’.“ Ово изговара три пута, с надом да ће се лако породити.
“²⁰ Кад жена осети да почиње порођај, она треба да се леђима наслони уз кацу и три пута да шапатом изговори следећу формулу: „Кацо, дај
пола детета веома је важно и то када, како и где дете први пут промрда у стомаку, односно тренутак када се трудница „осети“. Ако жена осети да јој први пут дете заигра на десној страни, онда ће родити мушко, а ако на левој, онда женско дете.
Ако жена осети да јој први пут дете заигра на десној страни, онда ће родити мушко, а ако на левој, онда женско дете. У Хомољу верују
У Хомољу верују да ако трудница осети дете у среду, петак, суботу, недељу, биће женско, а ако у понедељак, уторак или четвртак, биће мушко дете.
Ако трудница први пут осети дете у кући — биће мушко, а ако ван куће — женско. Када се дете први пут помери у стомаку у четвртом месецу, верује се
наш чувени етнолог на следећи начин: Када момак стаса за женидбу, то јест када му се „загараве науснице“ и када „осети да је мушко“, он тада оде у шуму и одсече један дренов штап.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Кад опази судију царства, да се ко спава украј туђих стаја, коме су стрехе голе гране, осети као кад стиже пролеће које разапиње шаторе на све стране као да је пошло да осваја.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Млади човек посматра у треперавом млазу светла младу жену. Млада жена осети да је он гледа па поправи несташни прамен косе.
И не гледајући га, она подиже своју руку па он осети на врату лаки додир меких прстију, а сасвим доле притисак чврстих и у исто време топлих бутина које су се њихале
Први пут осети да не зна шта да учини са рукама. Да их стави у џепове, било је непристојно. Није могао ни да се игра кључевима, јер
Жао им је! Нигде ни једног јединог слободног лежаја! Осети потребу да се смеје као луд, баш као на крају филма »Благо Сијера Мадре«, кад ветар разгони на све стране крваво
мржњом издељеним заједничким становима — тамо, у лоше осветљене јазбине и брлоге из којих нема бекства ни повратка. Осети поново задах беде и кварних зуба и схвати да је на смрт уморан од бежања; са четрдесет и две године не би више имао
Преко црне хаљине обрубљене љупком белом чипком огрнула је зимски капут. Лука осети да је заиста воли, испуни га понос кад спази све погледе што су јој добацивали путници.
се заплићу око кашике, неизбежна говедина у парадајз сосу, бљутави кромпир, зелена салата и на крају пита од јабука. Осети неизрециву вредност слободе што је избегао та недељна мучења — ручкове који су се годинама понављали.
Али истог часа осети у дубини грудног коша своје срце, ту стару издајицу, па крену даље према Чубури. Град га је запањивао.
Правио све дуже и дуже туре. Али, једног дана, док је седео у паркићу преко пута »Три листа дувана«, осети на потиљку нечији поглед.
Заиста је витак! Трим-Трим! Но, и поред све сигурности, осети како га обухвата вал врелине када је угледао како улази кроз окретна стаклена врата у строгом тамном костиму, без
Некада је била у стању да игра по читаву ноћ па да ујутру не осети ни замор, ни језу, што јој сад пузи телом, увлачећи се дубоко под кожу.
Најпре јој је извукао једну, а онда другу ногу, усправио се и шутнуо гужву тканине у таму. Осети на грудима и маховини између раширених ногу топлину болесно млаког ветра, који се однекуд пробијао у котлину.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
бољих но што се налазе код немачких оријенталиста; њих је могао спевати један полуисточњак, који је био у стању да осети страсну, бојадисану и опојну поезију Истока. Ти његови источњачки преводи имали су великога успеха.
својим, када није био збуњен књишком фразеологијом и сентименталним узорима својим, Шапчанин је био у стању да осети поезију свакидашњег живота и обичне стварности и давао топле и интимне песме у којима је описивао своју скромну
и од апетита, неразвијеног, готово утрнулог моралног осећања, показује се готово аморалан, без способности да осети шта је допуштено а шта је недопуштено, шта добро а шта зло. ОПШТИ ПОГЛЕД.
Лазаревић уме да осети живот, да га кондензује и унесе у своје књижевно дело. Он уноси себе, оно што је сам доживео, али и оно што је видео,
Он је више но ико учинио да се осети права књижевна вредност Јована Ст. Поповића, и, тако рећи, оживео га је у књижевности.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Пружи сву руку, и Павле осети отприлике онако као кад би му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке. Домаћица се увек умела понашати онако како
Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва, и просто осети да је вредео нешто. Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гледа твоје големе красоте Пун радости и веље милоте, Гледа тамо па мисли назада, Како красно бијаше некада, Осети се српске царевине, Српске славе, српске госпоштине, Осети се последњега доба, Та краснога на Косову гроба.
тамо па мисли назада, Како красно бијаше некада, Осети се српске царевине, Српске славе, српске госпоштине, Осети се последњега доба, Та краснога на Косову гроба.
Још осети се оном грдном јаду Да он му дивну присвојио младу, Па жели њему још више нег' пакô, Јер њему с' чини е умире лако;
А кад дође до шест сата, Осети се свога злата. 84. У шест сати по њу оде, Но да вргнем све накратко: Он ужива сваке згоде И проводи младост
117. Кроз аљину ону лаку Он осети месо врело, Он осети жилу сваку, Е јој дркта кроз све тело, Он осети близу лица Ону јару од усница. 118.
117. Кроз аљину ону лаку Он осети месо врело, Он осети жилу сваку, Е јој дркта кроз све тело, Он осети близу лица Ону јару од усница. 118.
117. Кроз аљину ону лаку Он осети месо врело, Он осети жилу сваку, Е јој дркта кроз све тело, Он осети близу лица Ону јару од усница. 118.
— К себи доше, Од земље се подигоше, Ма с' авети свак осети, Удри на се крст тај свети, Ње не има крај мртваца, Свак около око баца. За њом, за њом!
Може бити сина свога Осети се јединога, У туђину ког отпрати, Па јој нема да се врати. Може бити... Ма страшило Оно грдно и немило, Што
Још су плао колом завијали, Цело коло млади надиграли. Оде нојца, свиће данак пети, Ту Милета дома се осети; С њим се прашта Рајко Жеравица И даде му мамена коњица: „Ево коња, не заборави нас, О јаши га, а у добар час!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ето ти, готово! Присилно наоружан тешком гранатом, калајџија одједном осети да ово између њега и Рожљике више није шала, први пут није шала, и да се нешто коначно сломило или међу њима двојицом
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
маље испод косе, око врата и при крају образа; и оно колутасто, једва приметно руменило при дну јој лица — онда се тек осети сва милина, љупкост и драж, што се показиваше при сваком њеном покрету.
Човеку, кад је види, нехотице задрхти душа, груд омекша и чисто осети неки тих, благ мирис што га задахне пред њеном појавом. Ма да беше тек у шеснајестој години, ипак се јављаху просиоци.
Али, да ли страх, узневереност, забезекнутост или нешто друго? тек он осети умор. Зној га поче пробијати и његово црвено, меснато лице поднаду се.
! — поче она тронуто — Црни Димитријо, ето, гледај ме! На! — И поднесе му своје лепо, чисто лице тако близу, да он осети додир њене косе са чела. Димитрија устрепта и зажмури. Одједном се његово лице преобрази.
Целим телом беше ти наслоњена на мене. Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи. — Ух! — Чекај! — И пођох к теби.
— Да, ти имаш, а ја? Па још и то, да нешто он чује, онда где ћу ја, где? — Немој, Цвето — викну он кад осети како јој на плач глас задрхта. — Идем, ево одмах, сад. Истина што кажеш, али ја. Знаш ти мене. Ја само онако...
Увек су били заједно. На њиви, пољу, увек, увек беху они једно до другог. Он јој никад не даде да осети, е је она код њих само слушкиња.
То као да и снашка Паса осети, и би јој тако жао на њих, што они Томчу тако цене. И, да би Томчи то као накнадила, брзо се диже, руком позва
Мита то примети, погледа је, намршти се неугодно на то њено вечито као шпијунисање, трепет, страх. Она то осети, трже се, збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: — Хоћеш, синко, што да једеш? Он одрече.
— Ништа. Не једе ми се ништа! — Чисто бранећи се од ње, одби је. — Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран плач. — Узми, окуси нешто. Још откад ниси ништа окусио, а овамо тобоже хоћеш да оздравиш, да се излечиш?
И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут. У том већ почне први мрак. Њиве почињу да се
И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Па онда отиде у галију, те је брже боље крену, па бежи! Кад буду већ далеко од града, царица се пробуди, и осети одмах шта је, па скочи из собе и стане викати на ону девојку што град полева: — Тамо она оваквица н онаквица!
стара говорити: — Први ми је син тако вешт у крадењу, да ће из живе овце живо јагње украсти и однети а да овца не осети. Други ми син тако вешто знаде траг наћи, да ће га наћи ма био од девет година.
Змај узме брзо цареву кћер на руке, па полети с девојком из двора тако полако да змај седмоглави и не осети. Али се овај затим брзо пробуди из сна. Досети се ко му је девојку однео, па полети за њима у потеру што је брже могао.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Устане.) Е, комшо, осрамотили смо се! Сад би ваљало да му се осветим. (Мисли се): Не, то мора бити. Сваки ваља да осети зашто се труди. (Виче): О, комшо, комшо, — комшо! ПОЗОРИЈЕ 7. ДАМЈАН и ПРЕЂАШЊИ ДАМЈАН: Шта је, комшо?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Једну од важнијих тајни знао је Боромини: Да изувија облик, измучи линије, да се Лепота равнотеже осети као бол, Али и као блаженство што превазилази га, Ко последица узрок, као намеру покрет Што измени јој смер.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Жена се преудала, деца пропала од дрога, пријатељи променили бројеве да их не би звао. Кога? Осети се страшно усамљеним.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Оде у своју собу.) ПОЈАВА ИВ МИЋА, ДАНИЦА МИЋА (загледа опет у своју цедуљу). ДАНИЦА (кад спази Мићу, осети се непријатно дирнута). МИЋА: О, драга рођако, хтео бих... управо у неприлици сам да ли да вам изјавим сажаљење или...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Овако... незгодно: сами обоје !« После стаде да мисли о школском одбору И осети да га обу зима његова обична бојажљивост. Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.
Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед. — Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни
Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити. Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као
Али зар да се не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове ? О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...
О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!... И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.
Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.
А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак. Тек понеки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.
Што, гле само како то он полако, смешећи се.... Зар ја не бих могла тако ?...« по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она
И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.
Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим. Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити,
Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади. Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у
Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим !... Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Нетремица, и не померајући се, гледа Софију. Не зна се да ли је вреба, или је њом опчињен. Софија осети његов поглед, окрене се према њему, примети га, и крикне. Дробац јој полако приђе.) СОФИЈА: Што сте ме препали!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
а он је то слушао, наслађивао се птичјим певањем, молио се Богу и мислио да никад бољег живота не може пожелети. Осети да му је на души лако и добро, крв му се умири и он, како му се чинило, постаде сасвим други човек.
— мишљаше пекар. — Кажу да и чудеса чини, али ја у то не верујем... — И таман је то помислио, а он осети како га по целом телу пролазе мрави, како му се коса на глави диже. — Шта је то сад?
— Шта је то сад? — прогунђа па се пипну руком по глави и виде да на њој нема косе, већ, место косе, осети под прстима перје. — Какво је то чудо? — повиче престрављен па стаде брзо обема рукама да отреса и чупа перје с главе.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом.
На лицима се њиховим сад примећаваше душевни мир, као оно кад човек осети задовољство после извршене тешке, али племените, узвишене дужности.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
То беше давно жељена лозинка за младеж. Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке. Настаде нема тишина међ' млађим светом.
О, часни га убио!...« — ово је била његова омиљена реченица, којом је за тренутак прекидао нагомилане мисли. Утом осети неку лакост у души; као да му је с том реченицом, која је случајно сишла с језика, спао и сав терет с намучене душе.
неку лакост у души; као да му је с том реченицом, која је случајно сишла с језика, спао и сав терет с намучене душе. Осети се за тренутак лак и ведар. Хтеде да се врати у кафану, беше већ устао, ал' се предомисли и седе.
све му то дође на очи, и осети тежак сумор; нека магловита туга поче да му се вије око срца, око груди, поче да га дави свега...
и све то чека само кућног старешину, па да се почну радосна празнична уживања, кад човек у највећој мери осети сласт и благодат породичног живота... Међу последњима изађе господин Мојсило.
Ђокић беше узнемирен, као оно човек, који живи само једном мишљу, једном једином жељом, па осети да је дошао час, кад би му се жеља могла остварити.
Он стаде да мисли, и наједаред, као муња, засветли му цело питање у свести. Он се пренерази, пребледе и осети како почеше да му клецају колена. У исто време осети да му глава некако незгодно стоји: као да је сувише погнута.
Он се пренерази, пребледе и осети како почеше да му клецају колена. У исто време осети да му глава некако незгодно стоји: као да је сувише погнута.
— запита га професор. »Сад сам пао!... свршено!«... — помисли он и осети како му се пење нешто уз грло, па застаде баш под вратом и поче да га дражи. Он познаје ту појаву.
Заспало је... Врела суза мајчина паде му на румене обрашчиће и оно је не осети, само мрдну крајем устанца и удуби се у тврд, невин сан....
Стога што се то догодило... тај велики догађај... Повуче опет за уже, и кад се поново разлеже громки глас, он осети неку страшну празнину у грудима и осети се одједном тако сам и тако несрећан, како се никад није осећао.
Повуче опет за уже, и кад се поново разлеже громки глас, он осети неку страшну празнину у грудима и осети се одједном тако сам и тако несрећан, како се никад није осећао.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ (сав се пренео у скупштинске клупе и целу ствар узима озбиљно и очајно. Кад добије реч, осети да му је заиграло срце и преплаши се; затим се прибере, па се свечано диже искашљује се и заузима говорнички став):
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. А писао је о многоме којечему.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ко ђак кад забије нос у свеску, Ној тражи свој спас у песку, Самозаборав воли ној! Кад сакрије главу у мрак, Осети се срећан, јак, Заокружен као број И на своме господар свој!
Врба је по природи упорна и задрта: Чим негде осети воду, сама се крај ње нацрта. А кад се једном крај баре ил крај реке намести, Више се не миче, ко Вацлав са
Као што грошеве и марјаше Ценимо кад новац у ветар оде, Тако, тек када га зло зајаше, Човек осети вредност слободе.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
дна раније се вршило на најпримитивнији начин: терет, обешен о уже, спушта се са брода или чамца у море, док се не осети да је ударио у дно. Али за иоле веће дубине начин је неупотребљив.
Тако се исто, при томе послу, употребљава и нарочити електромагнетски инструменат којим се постиже то да се на броду осети удар терета о дно, што је врло важно за тачност мерења дубина.
Кад прост радиостезиски штапић, или клатно, може да из велике даљине осети оно што је за чула обичног смртника неосетно, и то помоћу тајанствених, за та чула неприметних радијација за које не
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем. Осети како почиње сва | да се топи од неке сладости. Чак јој и уста слатка. Сваки час их облизује.
И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања? Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.
и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је... Осети само бол и ништа више. Брзо, стресајући се од језе, устаде.
Радиш са вином. А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран! — А већ за то. И Софка по гласу његову осети како Тоне већ унапред све зна. — Па снашке — поче се он нећкати — то би добро било! Добро би било да ја то...
У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака. И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.
И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче: — Па како сте ми? Шта ми радите? Јесте здрави и живи?
томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила да проветри.
Софка се због тога осети тако потресена. Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером. Софка није знала да ли и она да се
И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног
Гле ти пезевенци и ћопеци једни! И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.
Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ... И тада се поче сећати.
Тетка од радости, среће, није знала шта ће. Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини коју осети кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А кад га попусти врућина и прене се од сна, он осети смрад од свлака, па скочи на ноге и повиче: „Шта урадисте да од Бога нађете? Куда ћу оваки?
” После некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане неговати, хранити, дојити, као свака мати своје дете.
Па онда отиде у галију, те је брже боље крену, па бежи! Кад буду већ подалеко од града, царица се пробуди, и осети одма, шта је, па скочи из собе и стане викати на ону девојку, што град полева: „Тамо она оваквица и онаквица!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Тако сам и урадио. После мало времена мој старац осети да ја без шале намеравам посветити се, не окушајући другда хлеба ни воде по дан и по два.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Међу прстима му је била угашена цигара, а поред ногу гомилица згажених опушака. Он осети њихов хладан задах. Уснама промиле гађење и још нешто: Аћим закључи да не може да разговара са сином.
По снажним рукама и даху осети да је она, он се наслони на греде, суљну леђима и седе. одозго, по њему се слеже прашина звука, звук се цеди кроз
„Моји унуци по мом имену треба презиме да носе“, рекао је. Сада осети стид и због речи и због тадашњег узбуђења. Само стид.
У мраку га ништа није болело... Под њим и око њега је шуштало. Жив. То што шушти пропипа руком: сено. Сено, шапну и осети плеву у устима. Ко је пуцао? На кога? Ноћ је. Видео је снег и стаЈу пре него што је пао. Онда је свануло. Опет је мрак.
— Још нису отишли — рече Никола. — Ко је то пуцао онолико? — поново осети муку и сети се Паланке. — Државна сила. — Је ли војска? — у Прерову, као чавке, црнеће се жене.
— Што ми одмах ниси рекла? Кажи ми још једаред. Кажи ми опет... — Родићу ти! — с мржњом викву, а он то не осети. — Истина ћеш родити? — Сигурно. Она настави полако да љушти кромпир.
Ништа ти се ту не разликује жена од које друге животиње. Ђорђе у себи чу оно последње мукло стењање и осети немоћ пред тим што ће се догодити. Ако дете буде наказа?
Очи се замаглише од силног мушког млаза и немог осмеха земље у загрљају с мужем. И осети како се кроз невидљиве жилице дрвећа и корења трава протињу семца из скривених јајника.
— Јеси ли видео сина? — оштро удари гласом на последњу реч — Нисам, Милунка не д да уђем. Она каже... — пресече се, осети да су му образи букнули. — Има право, док се око Симке посао не сврши. Тако и треба.
Не осети кад устаде и јурну у послове. ...У тишини и мраку, за столом пуним костију, разбијених чаша и бокала, и мокрим од вина
Први газда, а надничарев син. Син Толе Дачића. Презиме је капа. Ништа. Сам ће душом да осети ко му је отац. Ваљда неће бити бездушник.. ...Симкином раном мили вијавица из мрака у јабучару.
Ђорђе не зна да такве бербе није било откад је Прерова. Улази у гробље. Оно да му каже да ли је Адам жив. Осети мирис тамјана и воска. И влажне земље напојене костима у распадању. У мраку, на неколико места догоревају свеће.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, малој реци ни трага! Мајка свих река већ хтеде да нареди ново трагање, кад осети да киша лагано престаје и чу задивљени крик неке птице: — Погледајте!
Свакога дана бивао је све крупнији, а кад се почео отварати, девојчица осети како и она постаје јача. Мајка, чудећи се, подиже обрве: — Откуда овај цвет овде?
Боле се врати у своју улицу! — Од додира звездине руке дечак осети како тоне у сан, и ужасну се. Заспи ли, никада неће стићи до Сребрне руже!
Од чега се старица повијала? Дечак пође низ стазу, старица за њим. Једва је неколико корака прешао, кад осети како врећа на његовим леђима постаје све тежа. Шта ли то носи у њој?
Тражио си ме... Па, тражи ме и даље... — пређе му старица праменом косе преко лица, а дечак, сав ужаснут, осети како се смањује и као капљица росе тоне у траву. Ко би рекао да су траве тако високе? Тако брбљиве!
Зато га и зову Звездан... Занесен причама трава дечак-капљица и не осети како тоне. — Јој, где сам? — трже се тек кад се с осталим капљицама нађе у подземној пећини. »Какво је ово чудо?
Видим! Хвала ти, ма ко да си! — она подиже дечака-капљицу до свог лица и пољуби га. У истом часу мали чистач осети како се враћа у свој прави лик, а на раменима расту му крила. Пећина се, наједном, отвори и он полете. Високо! Више!
— закикота се Рибља Глава, угледавши га. — Па, и стићи ћу те! — узвикну дечак, покушавајући да убрза лет, кад осети како му се крила смањују и он пада на обалу неког језера, запрепашћен. Откуда ова вода овде? Малопре је није било!
— Не може! — Нека ти буде! — Златоусти саже главу и осети како му се тел о смањује, како постаје прозрачан и лаган. — Како ћу познати Звездана када дође?
— узвикну Плачко затреперивши од своје страшне жеље. — А? Смејачко и не стиже да размисли шта би тада било кад осети како почиње да се смањује. Смањивао се тако брзо да му се чинило како се топи као пахуљица на јакој ватри. »Шта је ово?
Бар да смо птице! Летели бисмо камо хоћемо, нико нам ништа не би могао! Још и не дорече Плачко своју жељу кад осети да се с њим нешто чудно догађа и хтеде да побегне у љуштурицу. Али, гле!
»Можда још и пре зоре?« — подсмехну се самоме себи, кад осети како постаје лаган и лети у висину. Високо, више, још више, до трећег неба, до седмог!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А зломисао се, и не само у његово доба, лако оваплоти у нечију погибију. И у својој смрти Васа, не ретко, осети задовољство што је нестао пре но што су вођи првог устанка, оболели од власти и од злости, стали да раде један другом
док је још био нагнут над ћупом, више изненађен него обрадован, осети оно што ће осећати, још неколико пута, и касније: као да се тај трен што је сада ту, истеже, а онда, истањен,
То је било оно што га је испуњавало и што је, у њему, покретало све енергије: то задовољство у часу кад осети да је другог шчепао за неку дубоку срж и да је готово, да га сад привлачи у простор свога постојања.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тако се магарац осети слободним, па раскречи што је више могао предње ноге, сави главу до земље, па стражњим ногама даде телу своме толики
Било да је дуго путовање на лађи исцрпло његову снагу, било да га је брзи ход од Пиреја преморио, он осети како му ноге отежаше, а дах се заптио.
Под силним утиском овог недостижног дела човечје руке, осети он још јаче своје ништавило. Ожалошћен, обесхрабрен, презирући самог себе, пође право Пропилејама да онде сиђе са
То беше Дионизово позориште, оно исто у којем су Есхилос, Софоклес и Еурипидес убрали своје ловорике. Младић се осети овде као код своје куће. „Есхило, Софокле, Еурипиде! Та ви сте моји добри познаници.
Али јурњава људи, у којој се убрзо нађе, врати га у земаљско царство. Осети глад и жеђ, а зраци подневног сунца почеше да га жегу. Поче размишљати шта да чини и куда да се упути. „Аристотеле!
Пред његовим очима засветлуцаше безбројне звезде, колико их, при својим посматрањима неба, никад дотле не виде. Осети како му ћилимче на којем је стајао бежи испод ногу, како га невидљиви таласи подижу, спуштају и ковитлају - да га
Погрешно сте израчунали дан празновања Ускрса!“ Коперника спопаде бес, осети потребу да се са тим подругљивим разметљивцем обрачуна, па му довикну: „Мислиш ли, брајко, да сам пијан, па да смеш са
“ Тако је и било. Кад Њутн осети стране руке на свом лицу, маши се да их силом уклони. Али кад их ухвати и у њима упозна нежне женске руке, он их,
Њутн осети у свом срцу неко слатко непознато чувство. Он погледа зачуђено око себе. Његова кола зауставила се, а он то није ни
Она га дочека веселим поздравом и слатким смехом, али нечујни говор њених очију каза му да је врло жалосна. И Њутн осети тешку тугу у срцу. Иако о томе не рече ни речи, она прочита то из његових очију и захвали му погледом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
нимало свежине, нити оног зориног мириса ствари који је пожелео да удише да би се окрепио и он се као зачуди кад не осети баш никакве промене у земуници.
, командант ме, на моју несрећу, осети, па ме са отвореним крајичком једнога ока испрати до врата. Ја куражно изиђох, а врата зацврчаше. — Е сад, Стеване!
усправи се, али га утом опомену звекет гвожђа на ногама и онда се наједанпут сруши у немоћном бесу, па обамро клону и осети како опет тоне негде доле у мрачни бездан пун магловитих, замршених слика.
Тада заборави све по стоти пут па осети како га гуши један мучан осећај страха у сну, исто онако као у рату, у црним кишним ноћима пред наговештену борбу, кад
трбуху и коленима нечим страшним, тупим, онда обема песницама једновремено са обе стране у вилице и слепе очи, осети како му сва крв јурну у срце док се у свести све поново замрсило.
И Петроније Свилар осети истог тренутка како и њега нешто грозно оштро, онако исто као она кружна жица, сече, стеже, гуши и дави му крвави
А кад опет подиже главу, велика и као крв црвена кугла упадала је нагло тамо иза Бежанијске косе. И Свилар осети: како с њом заједно потону доле негде у мрачни бездан, унеповрат, све оно што се онако муњевито и кобно сломило у
малочас прсла па се изломила сва прошлост и све што је Старо, запали се одједном жижак новог једног кандила и он лепо осети нову неку страшну глад испуњења живота и очекивања, нову једну сјајну радост Највећег Празника.
И он јасно осети да се никако не може подићи до ње, да се онако не може радовати. Тада на његовом лицу заигра чудно израз неке дубоке
усред оне збуњености од срама, од кајања, од страха, од гриже савести и жаљења себе сама, он, први пут, јасно и оштро, осети како нешто као ужасна сенка старости паде однекуд на његов живот, оцрта се на његовом уплашеном лицу — сав ужас оне
После кратког ћутања она рече: — Па? и неочекивано човек осети нешто врло важно па се охрабри. — Ево, ти си као шетала с њим испод руке ливадом једном иза нашег винограда, брали
Па госпођа Леђенски осети како јој у души опет оживе нека искра наде. И тако, још више оживљена оним свежим смехом гомиле, она је промицала кроз
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела. Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за
Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту наместили. Попе се на њега и осети се као да је на пољу.
— заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. — Води га! — викну капетан пандуру н диже се од стола.
Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију.
Полако, тресући руком, одговори на куцање. Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен. Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.
претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду... Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави.
— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност... Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...
То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. — Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару.
Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку. И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.
— Ене сад. А што ћу ти ја ? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: — Истину си рекла.
— рећи ће једна после дужега разговора. Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: — Нека дође, па шта би ?
— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: — А, белају, па што кријеш?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
После некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане неговати, хранити, дојити, као свака мати своје дете.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Уобразио сам да она може да чује најслабије звуке, да може да види у најтамнијој ноћи и да као права вила, може да осети најмање поветарце, па чак и да осети мисли људи у њеној близини. Она је засигурно прочитала моје мисли.
најслабије звуке, да може да види у најтамнијој ноћи и да као права вила, може да осети најмање поветарце, па чак и да осети мисли људи у њеној близини. Она је засигурно прочитала моје мисли.
Сваки Европљанин, који је живео у Сједињеним Државама, и био те среће да осети и схвати прави дух Америке, буни се кад чује да неуравнотежени и необавештени Европљани распредају ту причу.
Ћипико, Иво - Приповетке
у богатству и обиљу, помисли Цвета на своју невољу; јада се у себи: „Толико богаташа, па ниоткуда помоћи”, и јаче осети у својој души самоћу, бригу и тугу. —Да пођемо, а? Идимо! — једва дочека Марко.
Прељубници, као по договору, „наступише казну” оџах, а Илија се сам кући поврати. Већ путем осети самоћу што иде кући, а ње неће наћи.
Па вино и певање учинише своју, те он чисто према Павлу осети да је бољи, милостивији. Помисли да је он и онако извршио покору, па је боље помирити се.
Напољу, у светлости дана, осети се раздраган, весео... И би му чудно што не само жене, већ што и људи толико клече и моле се светоме Року.
И чврци учесташе, као да хоће да се такмиче са песмом и жагором. Марко уз Божицу осети се раздраган, па пије, наздравља старој Стани, подаје се весељу и сили Божицу да наискап пије.
Купи још скленицу вина и, загрливши Божицу, заојка у сав глас. Одељен од света, осети се слободнијим, веселијим, и часом зажели да овде остане у овој питомини, али кад се сети њих, Примораца, чији жагор
се дану угледао прве ружичасте контуре минарета, био је за њега откриће нечега новог, величанственог, што се може да осети али не и да опише.
Па ипак, у току од неколико седмица боравка успео је да упије у се и осети и мистику његових џамија месечином обливених, и благи шум воде из чесама, и тишину стамболских улица крцатих мириса
Како су ситни и незнатни према величини фанатичности и греха њихових пређа! Иво Полић осети потребу да се моли. Био је у фесу, одлучи се. Постави се у ред верника и с њима клањаше.
И у њој је Мајка божја и личи на ову црномањасту, окруњену, љупку. И, подајући се у молитви, осети се утешен и смирен. Осле, сваки дан у слободно време журио је пред олтар друге своје мајке.
И осети у души слачину, као кад би окисао журио кући да се огрије и осуши код отвореног камина. Али присети се и покаја што је
И ту, пред олтаром, у очајноме заносу, осети потребу заштите, одбране, — осети потребу чисте љубави и миловања. Али нигде да осети топлоту сродне другарске душе!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
плаву ивицу хоризонта која ће песника – рођењем доспелог у овај ненаклоњени му свет – уморити „као најбеднијег скота“: Осети се бескрајно несрећним; опор и стар; И да ће ивица што се плави, Одвећ широког света за угрожену младост, Да га као
Буђење материје) песме „Сломи све речи“: Разгрни миловања гране смеха разгрни Први моменат који читалац у овоме стиху осети јесте да га нормално разумева све док не дође до речи смеха, јер одмах после речи гране запиње.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
“81 При томе, опет, не говори сама Софка, него аутор у њено име, додајући да то што је наведено она „осети”. Поновљена заменица у трећем лицу („он, он”) није, међутим, случајно подвучена: код Станковића је подвлачење
Излазећи на капију, осети само како јој лице и косу додирну онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и
Софкинога опажања црквеног простора за време венчања: „Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним
Углавном овако: (ВП) у средини цркве осети целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, високе сводове, чак у небо; (МП) овамо испред ње, до самог лица јој,
навали из свога раскошног тела, што Марка еротски опија, обезумљуде; али, с друге стране, она је и дубоко ужаснута кад осети Маркову недвосмислену еротску пожуду.
Зато се она у себи самој запрепашћује кад јој у једном часу та веза допре до свести: „На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако
стране јаке побуде с којима се не може изаћи накрај, с друге подједнако јаке забране, обзири и потискивање чим се осети да су побуде инцестуозне, ето то је, укратко, унутарњи конфликт од кога је Јовча на крају изгубио здраву памет.
Немир који је с времена на време преплављује нешто је, додуше, одређенији. Али се и она, кад осети да тај немир долази, једноставно служи заменицом „оно” или „оно 'моје' ”, што се нама читаоцима у ауторовоме говору
док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно њено: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем. Осети како почиње сва да се топи од неке сладости. Чак јој и уста слатка. Сваки час их облизује.
па се стога на почетку готово редовно дају речи као што су „досетила се”, или „видела је”, или „увери се”, или „она осети”, које нас уводе у јунакињино размишљање, њен латентни (замислив) говор. Функционишу, дакле, попут верба диценди.
непрестанце притискале, види се из промене њенога чисто телесног самоосећања чим су забране скинуте: „И када пође, осети мрак, осети се како први пут у животу иде сама, без слуге, без фењера, од среће и радости сва се исправи, ноздрве јој
притискале, види се из промене њенога чисто телесног самоосећања чим су забране скинуте: „И када пође, осети мрак, осети се како први пут у животу иде сама, без слуге, без фењера, од среће и радости сва се исправи, ноздрве јој се раширише.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Само Кариман Кошутан стаде да грицка своје усне, да подрхтава у лицу и зелени: кроз дивљи свој наслеђени нагон он осети, он једини у свој овој гомили, да је ово само страшно презирање, упућено њима, и да је ова чудна мајка у својој души
Старац, спазивши све то, усправи се у столици, а преко лица му прође тих, али крепак осмејак. Он осети да смо слабији од њега и да смо ганути његовом причом. — Неје време за плакање, мој синко!...
Поп кроз мрак осети да му се та врата никад хладније нису отварала. Он се сети, додуше зловољно и као доцкан, једне старе колашинске
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
буди — Да скупи жуди из наших груди, Да збере искре из наше крви И здружен барјак подигне први, Да чује, види, осети свак: Пруће је ломно, ал’ сноп је јак. Ако то чекаш, Бог ти га дао! Не буде л’ скоро Онда је јао...
Краков, Станислав - КРИЛА
Помиловао је њена гола бедра... сада му се осмех разлио по жутоме лицу, и одједном осети одблесак туђега осмејка... — Тоујоурс цонтент... Чупава бароница нагла се над њиме.
када му лекар показа куршум стегнут у пинцети и сав крвав од његове крви, он се одједном засмеја задовољно, гласно, и осети како му је нога сада бескрајно лакша. Свршено је и то. Однели су га сада у други шатор и ставили понова на сламу.
Једна мала Енглескиња са лицем мршавим и ситним, и шишаном косом помаже да официра сместе у кола. Осети додир једне мале женске руке на својим плећима, и уздрхта лако целим измученим телом.
Стресао се. — Зар опет? Покренуо се у кревету. — Пст. Једна мека рука пипала је по јастуку. Додирну његове косе. Осети топли дах пољупца. Рука се зари под његов лаки покривач. Уста су клизила у пољупцима по њему.
Сулуди занос, већ давно заборављен, обузе га. И он пружи руке. Одједном кревет зашкрипа под теретом, и он осети топли загрљај жене. Опруге почеше да певају. И цела соба отпоче да пева, само оно кркљање као да постаде ропац.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Па немој штедет срце сестрино, Опиши верно муке његове, Да и Станоје живо осети Болова мојих слику жалосну! ИСАК: Место прозора, уске мазгале Показаше ми роба скрушеног: У томрукама ноге
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ту човек наједанпут осети да пред њим и пред сваким појединцем стоји велико дело које це само сложним, укупним силама може повољно решити; човек
пред сваким појединцем стоји велико дело које це само сложним, укупним силама може повољно решити; човек це наједанпут осети зближен са свима личностима које га окружавају, одношаји одмах постану некако ближи, искренији, изгуби се она
И наједанпут тек непријатељ је ту, он се покаже отворено, варош осети како се стежу око ње гвоздене руке, шумарци се претворе у шуму бајонета, од свуда зину на варош страшне, гараве
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ко окуси, миром се озрачи, Осети се целином исцељен, Није више самоћом пригушен, Није више од света одељен. Многи дођу, ал’ су још неспремни, А
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Страх и стрепња обузимају нас до пред сам јуриш. А кад се већ устане... и потрчи, човек тада осети близину смрти, а то сазнање надјача све оно што је мисаоно у њему, заглуши чула, помрачи свест и онда се јури бесвесно.
Понесен, уздигнут, надахнут... Човек треба да се у животу напати, као ово ми у рову, па да онда још јаче и снажније осети блаженство девојачког даха. Али ми увек тежимо за нечим више.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
да весело лети небу плавоме, Да се, обогаћена, поврати пузећем брату, Пали и њега искром небеснога пламена, И он да осети у себи небо да има, И он да позна шта ј’ овај лепи живот!
Стегни себе око прста, да т’ други не збаце, Та је рука близу срца, чућеш јој ударце. Ако нежно, кад т’ осети, на тебе погледи, Распусти се, да ју круг твој мали не увреди, Јер је она нежна, саме од нежности ружа, Коју вређа
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети. Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.
брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи. Тако је било код њих одувек. Откако Младен зна и памти.
моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети. Да као пре, у исто време, рано се отвара.
плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне. А остало, све је заборавио. И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.
А сада, морало се оно што је најнужније. Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно. Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?
Од јутра до мрака. Радећи, било по кући, било по дворишту. Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...
Посрне. — Ах! — и клоне, а не зна зашто. Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. И наслутио је.
« То, последње, Младена изненадило. У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...
Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази. Али ипак мирно улази. Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет,
Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо. Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.
Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо. Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.
Јутро одскочи. Дан леп. Освојило јутро свеже, летње. Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе. Осети како му срце почне да се греје, пева. Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Жена којој се деца не држе, треба — кад осети да је у другом стању — да се окупа у води у којој је потопљена вучја јабучица и в. л. (СЕЗ, 13, 290). Пепео од в. л.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
није намеравао да себи прави непријатности уздижући до себе каквог виспреног, младог халапљивца који ће, кад једном осети вртоглавицу моћи, пожелети да пије са истог опојног извора још, још и још. Дадара, то је нешто друго — мислио је.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Жагор се од свуда зачу, и све се понова буди, И птице, и звери горске, и вредни, одморни људи. Све, што год осети живот, на свет се радосно јави: Из мрачних јазбина вуци, из земље сићушни мрави.
1890 ПОСТАНАК ЉУБИЧИЦЕ Јунона, дојећи сина на своме облаку плавом, Осети над главом својом глас свога љубљеног мужа И поглед обрати горе. Високо над њеном главом Шарена дуга се пружа.
досадом, најзад, и леђа окреће свима, Јер љупка спољашност тада пред нама изгуби цену Кад човек обману позна и пустош осети њену. Синоћ сам дошао доцкан. (Зашто бих истину крио!) Са неким одличним људма до беле зоре сам био.
Но туга, што здравље руши, Учини од тада преврат у болној његовој души. Силвије од ове ноћи сто пута осети јаче Сву пустош живота бедног и ништавила свога; Одсад је банчио чешће, кашто се по крчми тукô, Хулећи одвратном
У струји весеља свога, Све канда осети блискост Амора, љубави бога. И дан, кô млади женик ког с песмом спроводе друзи, Ступаше невести зори по зрачној
Крчмар се зачуди јако Што догна брижнога кмета да дође сабајле тако. И кмет осети ово, и пошто по крчми гледну, Он, збуњен, отхукну само: „Дај, вели, донеси једну.“ И пође ракију пити.
Прилично времена прође докле се разабра мало и к себи забуњен дође. Он виде да није вајат но чардак на коме лежи, Осети некакву студен, а кожа чисто се јежи; И глава тешка му здраво.
Само облаци тавни, кô црни градови неки, Покрише огњени запад. По тешкој потмулој јеки, Клонула осети жена све своје очајно стање, А муња изретка блесне и ветар затресе грање.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Деси ли му се при томе да оклизне и да падне, он, због ваздуха којим је опасан, и не осети удар пада, него отскочи и откотрља се даље као бачена лопта.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Седе мајстор Коста, поручи неки слаткиш, како то већ бива, тачно осети да му се нико није обрадовао. Збуни се, заболи га, и упаде у другу неумесност.
” Мајстор Коста осети да му нешто расте из срца. Сва она магловита знања из читаонице појавише се у глави. Појмови о оном тајанственом
Газда Спаса, плав и дебео као бундева, учини се мајстор Кости мрки Турчин, и крив за нешто. У самом себи осети као неки покрет за патриотско дело. Једном речју, мали шнајдер се залетео да се ожени.
Али увече мајстор Коста осети да га грозница тресе. Сутрадан га је паланка видела како први пут у животу улази у адвокатску канцеларију, излази из
Паланка сад поче да назире авет раздеобе имања. — Стари ће се повампирити кад осети који ће салаш на лето да дели његову жетву. — Хја, тако је то било и биће код трулих газда: једна беба, десет вампира.
Како су за госпа Нолом сва врата остала отворена, неко од млађих најзад чу, или осети несрећу, и разбуди се сва кућа. Паланка је ћутала као преплашен мишињак.
— О, Боже! — уздахну госпа Нола, и спусти опет главу на јастук. И као да све што јесте, није, она осети неко задовољство, и наду, и пусто неко миље у грудима од певања.
Она виде себе одједаред у плавој хаљини с чипкама, у финим ципелама, и осети сасвим стварно како јој растресена коса пала по врату, додирује јој образе, оквирујући јој лице и чинећи га мањим.
Неколико дана, па и ноћи, трајало је то фантазирање. Једва, једнога јутра, она осети да су ишчезли последњи отрови болести и нестале све магле раслабљености. Скочи из постеље здрава, и тачно она.
— Госпа Нола још једаред осети победника и изгубљену битку. — Извини, не ваља како се према теби држим. Не могу ето да мислим да више ниси дете, моје
И куда си наумио? Није шала, потег'о човек у свет! — Ја ћу да идем у Мексико. — Шта рече? — Ту наредник Јова осети да није сасвим сигуран да ли зна или не зна шта је то и где је то што му син изабра за циљ путовања.
Груну ларма, и осети се да у разреду има и пригушено нерасположење против Павла. Неко је тенденциозно почео да прича, и нико га није
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
видио војника, али само из описанија, које му је његов поочим давао, тако страшну склоност (јамачно по уредби судбине) осети да је дању и ноћу мислио како би со тим своје увеселеније нашао.
исти Роман који је малопре с расцветаним туром по сокаку одио; но кад се сам поименце повиче, кад се за нос увати и осети да га боли као и пређе, увери се да је он онај исти сушчествени Роман као што је пређе био.
Романа је горње размишленије тако опечалило и погрузило, он таково незадовољство о свом стању у души својој осети, да је као мртав на своју Розинанту преваливши се — заспао, и с највећим очајанијем ркати почео.
Романа је горње размишленије тако опечалило и погрузило, он таково незадовољство о свом стању у души својој осети, да је као мртав на своју Розинанту преваливши се — заспао, и с највећим очајанијем ркати почео.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тај нагон се у животу човековом свега двапут јавља: једанпут, кад осети потребу да краде туђе крушке, ораје и јаја; и други пут, кад осети потребу да краде туђу част.
животу човековом свега двапут јавља: једанпут, кад осети потребу да краде туђе крушке, ораје и јаја; и други пут, кад осети потребу да краде туђу част.
А чуо сам да веле и то како млади поета осети у души неко надахнуће, отприлике као што жена осећа зачеће у четвртом месецу.
И упао сам тек што сам се ослободио тамнице, тако да ја нисам ни осетио оно задовољство које осуђеник осети кад се дочепа слободе. Из школе у војску, из војске у тамницу, а из тамнице у брак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Са црњиша на гориша! — шапћу војници – и трљају задовољно руке, јер ће Исајло тек сада да осети шта је горчина. — Запуши нос и у једном гутљају прогутај! — саветује га потпуковник Петар. — Ето видиш... — А-ух!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
утроба да га обвија, ето судар: Тешка мисао, тек довршена у његовој глави, Стаде да, недоношљивошћу својом, умара. Осети се бескрајно несрећним; опор и стар; И да ће ивица што се плави, Одвише широког света за угрожену младост, Да га као
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Оштар и дуготрајан је био бол. Неко други би му, можда и подлегао. Седефна ружа се скупи и заплака у себи. Затим осети како туга, као плима, плави читаво њено биће и згушњава се у блиставу, чврсту кап. Није се више мицала.
Али, бити маслачак сам самцијат на свету, је ли то нека срећа? Малишана је све јаче обухватала туга. Осети како од ње бива све прозирнији, све тањи, као ветар лак и хитар. А онда на главу маслачка, као слатка киша, паде ноћ.
Док дланом о длан: грана се везала за грану, лишће сплело. Дечак се осети као рибица у густој мрежи. Стаде. Стаде и жбун.
Кроз саму срчику Цвета прође језа: сам! Сам сред пустиње. Сам под окрутним оком сунца! Сам! У мирису Цвета осети се страх од смрти, али понос у њему био је јачи од страха. Цвет се пркосно усправи и рече Капљици нека иде.
»Високо, све више, у плаву зеницу Сунца и ко зна куда још — идем!« — кликну Капљица, али не осети радост у себи. Њен Цвет у пустињи цвета само једном у сто година! — Вратићу се, вратити! — викну Капљица.
Падао је и падао, ко зна колико је падао! Наједном, Капљица осети како јој образи постају слани и како је неко вуче у дубину. Од страха она затвори очи.
— Ја сам твој син! — рече глас и жена на руци, коју је принела образу, осети неки слабашан терет. Када је боље погледа — виде сузу.
— Твоја је служба завршена! — Сунчева мајка таче женино раме. — Можеш ићи.. — од додира руке Сунчеве мајке жена осети како, наједном, постаје прозрачна и лака.
Изби брз и жесток пљусак. Белко био је изнад њега, али није могао а да не осети страх за мравињаком, да самога себе не прекори: »Баш сам будала! Зар ме не терају од себе, не презиру?
Младић се трже, застаде. Поколеба га начас нежност и туга у гласу 3латокосе. Али, готово у исти мах, осети врели дах пса на листу ноге, стресе се, одречно одмахну главом, и закорачи преко ивице неба.
Нечим тананијим од слуха, ипак, осети примицање девојчиних лаких корака и — потрча. Али, потрча и Златокоса, и трчи још и данас.
Како је хладна, како мрачна била вода! Осети Маријан како тоне и помисли жалећи рибу: — Опрости, Сребренка, нисам те могао избавити! Ко зна колико је затим тонуо?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дотле виноград сазре и воће свако једно за другим придоспева те излази од њега леп мирис. Инди слепац осети онај леп мирис та и запита се од хромца какав и одашта тај мирис задише овамо изнапоља од врата.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што пролази. И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној.
Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!... Остаде му још Мане.