Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дуго су тако лежале плачући, нису ни осетиле кад је ушао у собу ч’а Глиша, који, видећи их такве, седе за сто и дуго ћуташе, а затим уздахну и поче да говори Јули: