Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Она сува лубања само, из које научничка аристокрација вино пије, то заборавља, то не зна и не осећа... У њу се вино точи, а она се не опија; њу пипају најнежније женске руке, а њојзи не јури крв у мозак; на
“ Ја сам покрила лице рунама, а горко јецање казиваше му шта ми малаксало срце осећа. „Не бојте се“, рече чича Марко, „код моје куће биће још за неки дан хлеба; поделићемо оно што је преостало; а, ево,
— Отац ме је научио читати, али ниједна књига не показује оно што моје срце осећа... Месец је зашао, и тице, једна по једна, ућуташе се, само што је тихи поветарац, играјући се липовим листом,
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
могли што познати, а за упорство и високоумије нећеду, они су достојни поруганија и осужденија: а савише јоште, кад ко осећа у себи да му што нибуд није добро и јасно познато, а то исто утврждава само зато што су и други то утврждавали, о томе
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И чујем како на фуруни зуји чајник, мирис липе се у снегу осећа, и видим како скочањене руке лончетом чаја греје дрвосеча, чији син излази у пролетњи дан, ведар, плавичаст,
хладних ветрова продуван, после оволиког дувања, звиждања, и оволиког проветравања, питам се: одакле се толико осећа смрад коњушница, смрад камиљих штала, базд лавова, шакала и хијена?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Што је даље Страхиња одмицао, бивало му је све теже. На махове га тако стегне нешто у грлу, рекао би, угушиће га. Осећа како су му очи пуне суза, па га то чисто љути, те се мргоди.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... И чисто гледа очима тај лом. И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и..
И чисто гледа очима тај лом. И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и...
Јурио је као махнит, бесан, отрован. Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола... Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити...
14. ПРОКЛЕТА КУЋА Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.
Ноћ се спусти ведра, тиха. Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души... И сан му паде на очи као детету. Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао.
Тако и сад. Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи... Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни
Ништа тако не може зближити људе као невоља. Ту ти тада нема непријатеља... Ту је једна душа и једно срце. Све то осећа, све плаче... Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака. Раном зором све трчи руци њиховој...
Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.
шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Камин осветљава гоблене и ино; Осећа се мирис ружа и слаткиша. Слуша седу госпу самац у те сате Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.
На бледом лицу покоје мирне статуе застале беху последње сузе. Све дрхти, осећа, дише, и пружа руке према сунцу. Гробови као да имају срце, неко велико тамно срце, које удара нестрпљиво, заљубљено.
Изгледа то као празник гробова. Наслушкује се неки шум и назире покрет. Осећа се дах, и по мирним стазама под мокрим цвећем, провејава чежња. Чује се ритам.
ЧОВЕК На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како железно млеко струји и улази у детиње тело од метала, и како дете расте и буја силно. Какво чудно одојче!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? Он брзо покупи све око себе и баци пред матер. Рече: Да се осећа боље. Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног ученог младића, и после да је тако
на креветац (одмах ту до кревета), па лежи ту цео целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд. Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само помало чудно како то тако газдачка кућа а тако тврд креветац.
Али се ипак добро осећа. Лежи тако потрбушке, па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића иако је ушао у газдашаг и могао сад
Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се поваздан гоне, стижу и престижу. Осећа се човек под њим као војник под прокислим и мокрим шатором.
врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице, и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
, Младена Ружичића, и тај у кућу долази. Јулка и Милка немају оца, само матер. Јулка осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.
Све то чини ранг, знаш, а ти си у рангу за један степен ниже. То Мица рече као из шале, али Алка осећа. — Опет сам од тебе богатија, а у рангу смо близу. — Као небо од земље!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
а сав се окаменио и помодрио и моли све оне у соби да изађу, јер има да пише неки важан званичан одговор, а већ јасно осећа оно исто трње у грудима и оне бодље и мачије нокте како га поново почињу грепсти, те се све убиствено завитлало доле
И сатима тако сви ћуте, а Јуришић осећа како је свима њима тешко до Бога и неиздржљиво, и како би нека промена, ма каква, ма и најнезнатнија, требала већ
бар једанпут сврши, са том проклетом брадицом, и као да им је криво што мали једном већ не умире, И Јуришић све више осећа немир, па би и борбу, и најстрашнију, претпоставио овој ужасно истој атмосфери; све док се пред једном малом станицом
моли је да га не прекида, а после нека говори и он ће мирно слушати Мислио је да целу ствар остави за доцније, али осећа да не може отпутовати пре него што чује њену одбрану.
Иде то тако непрестано те он осећа како му се због овога почиње да мути у самој глави и како се онај жив црн конац пред њим, онај вијугави црни црв, као
И ето, и незнајући и ненамерно ја га наједном могу уништити; њега, тај мали свет, који не зна не слути и не осећа да неко огромно јачи стоји над њим, нити сања у каквој се смртној опасности налази И живи, миче се, мува тамо-амо и
“ И Јуришић се све више мучи и љути што она јогунаста колона једанпут не излази на врата, и осећа око себе пуно неког црвљивог гмизања.
И то гмизање осећа он највише у мозгу па би хтео да учини крај оном врзмању и оном комешању и да ону колону доле растури ногом, растрља
целцату ону колону, једним само махом, избацује на чисто на поље, и тек се после тога задовољније и некако одважније осећа. „Ето им сад реда — мисли Јуришић. Само што би сад такав исти ред требало и у глави направити.
Али и да није, он би био награђен и без нас. Ко би ушао у све оно тајанство ствари, или ко не види и не осећа ону руку која све регулише она што нас милује тачно „према данима у које нас је мучила и према годинама у које мо
Само се Јуришић грозно мучи у неком махнитом и бурном узбуђењу. Гуши се Јуришић, и осећа страшну жеђ и како се онај велики црни црв ускомешао у мозгу, а обруч неки дави га до умирања.
А кад предаду арач тачно на цванцик, враћају се. Е, онда се казначеј Мијаило осећа лакше, смеје се, шали, пева и плаши медведе.
Африка
Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти. Прилазимо некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога сам о
Научио је да носи каск, батину, платнене ципеле, да пије вруће пиво и филтровану воду која се осећа на земљане крчаге.
Црнац осећа да је због нечега у мојим очима он на истој висини на којој и белац, и то је довољно да би за мене много штошта више
И осећа да немам нити илузија нити предрасуда за њега. Кад ага ударим он види да то није да бих га понизио, већ да га заболи; а
обојеним печуркама, цвећем и усамљеним џиновских лишћем, да дају кудикамо више илузију тропике но сама прашума. Осећа се да је овде права раскош и слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих
дућан за купце којих нема, у селу по коме су полегли само усијани ваздух и небо, у друштву црнца који се и сâм ту осећа туђ и очајан. Ко ће ми доносити воду, ко ће ми кувати чај, развијати постељу? питам бојажљиво.
Тада сам се ја већ сасвим био ослободио свога првога страха од губе, али не и одвратности коју човек осећа према свима болестима од којих се људско тело распада.
Споменуо сам раније колико су црнци пажљиви и дискретни. Човек се никада не осећа да је праћен од њихових погледа. Тако, док се купам у мору на Гореу на сасвим златној плажи, али на самом пристаништу,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тамо су непрегледне зелене утрине, Бегеј, врбаци који су запупели и процвали, плаво небо. Њему се чинило да у мислима осећа како трава зелени, како дрвеће пупи, како се небо плави.
Скаменио се, тако рећи, од те слике у затвору, и те успомене. Чинило му се да чује њен шапат и да осећа њену руку, која га, по потиљку, милује.
Исакович је био решен да бежи, па и да мре, ако треба. Тешко му је било, у том мору баруштина, у ноћи, да се осећа тако усамљен, без иког свога.
Тамо све мирише. Исакович би, тамо, могао да се осећа као Орације, а школа јахања грофа Пара није далеко, тако да би, сваки дан, могао да осети, под собом, седло и коња.
онда, ушепртљивши, поче да уверава госпожу Божич да је он човек частан, и да, при самој помисли да то девојче нешто осећа према њему, од стида, црвени. Могао би јој по годинама отац бити!
јако, ако је, можда, при тој лудој игри са лоптом, недостојној одраслих, био груб, крај свег поштовања, које према њој осећа, а које је она, нимфа божанска, заслужила.
Дабогме, долазила је код Зиминских, али је и код њега била. Осећа то она. Рекла је то и матери. А мати јој није поглед издржала. Него врда.
Свађа није између ње и њеног оца. Него између ње и Евдокије, око њега. Она осећа да у тој свађи са рођеном мајком, милости нема. Јутрос је била тако сретна и весела.
Он јој каже да осећа да они у браку нису сретни, и да нису једно за друго створени! Ана се пренерази, кад чу, како Варвара додаје: да је
Имао је нову униформу на себи, а био је испеглан, чист, нагиздан, намирисан, а намирисани му беху и брци. Осећа се, каже, десет година млађи! Ни налик на оног бившег, маторог, човека. Имао је обичај да се протеже.
Мило му је да живи, од јутра до мрака. Понела га је нека олуја, дише, као после неког страшног загуша. Осећа се млађи десет година. Иде у Росију. На прагу је једног новог живота. Ту жену не да!
Сад га је била загрлила, као у неком безумљу, на растанку. Уста су јој била мокра од суза. Она, каже, осећа да се они никад више неће видети. То јој се чини страшно.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Због тога су му нерви здрави, зато спокојније и боље подноси удесе судбине. у овом се типу осећа јака веза с природом и с прецима. Ни у једној другој зони нису људи тако блиски природи и срасли с природом као овде.
Али, осим срдачне и увек живе везе са својим породичним прецима, човек динарског типа се осећа дубоко везан за своје националне претке: сматра да има још једну старију и славнију лозу, ону својих краљева и царева,
Погубити много Турака за динарског човека значи не само осветити своје претке, већ и ублажити њихове болове које и он осећа. Свака је група обожавала по кога јунака.
више слојеве. И сада се осећа колико су ти виши друштвени слојеви осетљиви на ранг, на друштвени положај, па чак и на најбезначајније ситнице.
Још се умеју појавити са особитим самопоуздањем и самосвешћу, која се у пози осећа, слично Староцрногорцима. Осим губљења ових особина сада се по правилу запажа да не дају маха виолентности,
Чак се и у лирским песмама овога типа често реалистички осећа. Убавица (лепотица) се хвали својом лепотом, али жели да се мужи* за царева сина, који дању ноћу хазна бројит.
Карактеристично је да се и у њиховој најраскалашнијој раздраганости као врло танак вео осећа прелив од сете и туге. Без икакве отпорне снаге према уживањима, слаби до краја, они своде своје пропадање и махом
И у дијалекту је мање архаичнога. И на целом се животу овог становништва осећа да је оно под утицајем велике моравско-вардарске саобраћајне везе (железница).
Често има карактеристичног тврдоглавства које не попушта и тешко се савлађује. Код њих се осећа нека врста стињене и сузбијене осетљивости и поноса које тешко показују, а увређени носе увреду у себи годинама као
Од Демир-Капије почиње област жарких лета која су готово без кише, услед близине мора осећа се влажна, загушљива приморска жега, која дражи кожу и која узнемирује.
Они воле планински ваздух и осећају лепе стране пастирског живота. Али се поред свега овога осећа увек печалбарски дух у коме је претежно материјалистичко схватање живота.
Јако се осећа комбинација аромунских особина са словенским, нарочито у Ресну, Јанковцу и околини. Особито пада у очи живост духа и
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Почех да мислим о Хиларију: да ли бих могао или не да се пријавим у његову екипу? Он се свакако осећа као сопствени споменик, али то ми не би сметало да се пентрам с њим колико чињеница што сам кратког даха који ми је
Кроз све то ја сам пролазио као кроз сан, чак сам осећао и дивну неодговорност каква се осећа само у сну, али је Рашида постајала нестрпљива.
Затим смо пошли свако на своју страну и ја сам био сигуран да и она као и ја осећа слану лопту у грлу. Крај мене су пролазили људи од којих сам сваког виђао бар хиљаду пута, али ја ниједног нисам
је било још нечег што нисам знао себи да протумачим, јер нисам прошао педесет година чекања и нисам знао како се неко осећа ако му се чини да почиње дохватати живот, као што се у жедном сну дохвата воду.
- поновио сам. - Само сам се оклизнуо и пао. И даље сам шапутао осећајући њене дланове на себи као што се осећа мирис земље загрејане сунцем, затим се она усправила и почела да виче на оца. - Ти си га гурнуо! Ти и ова ту!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Девојке служе, мати наређује. Ту је и „мали фишкал”, гледа у оца брижљивим погледом, канда осећа да отац иде на далеки пут. — Јеси л’ сасвим преправан, Софро? Ниси ли што заборавио? — запита Чамча. — Све је у реду.
Госпођа Матилда не може да се нахвали „фишкала”. Што госпођа Матилда говори, то фрајла Лујза осећа, и још више. Изгледа јој Шамика међу незграпним калфама као рузмарина крин.
Било је већ око дванаест сати. Напољу цича зима. Када се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима. Нешто га боде у десној џигерици и у плећи. Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи.
Као год врана кад осећа мирис какве стрвине. Лепо га укопају, метну га у гроб с десне стране покрај покојне госпође Соке. Сад су заједно.
Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби. То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. Али он се једаред за даме жртвовао; како је живео, тако ће умрети.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ничег братског није осећао, нити је схватао зашто би требао баш да осећа, за тај нос, те закрвављене очи, жућкасте, пуне тачкица, за целог тог великог клипана, одевеног као страшило.
Чинило јој се да још једном осећа, како јој он лиже руке и колена и она се уплашено покри душеком, као да јој на постељу беше скочио пас.
У очајној збрци мисли, мада му беше захвалан што му чува жену и децу, сећао се тада брата, свег ситног, бесом који се осећа према оном који није присутан. Сав његов крпеж, ситничарење и трговање чињаху му се тако смешни.
Страже су морале силом да их довлаче натраг, у логор, где су сваки дан били батинани. Навикнут да једно мисли и осећа, цео је пук слутио већ да од рата, од великог, страшног рата, у ком ће се прославити, истаћи, више него икад, уздићи
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако овим поступцима човек и не постиже стварни успех, он макар субјективно осећа олакшање и то му помаже да сачува своју менталну равнотежу и психички интегритет у тешким искушењима.
Девојка која тугује што драги не мари за њу и њену љубав, која се осећа несрећном и немоћном да измени свој положај, а при томе не може да се помири са њим, лако ће поверовати да одређени
) говоре о великом страху који народ осећа према овим натприродним, опасним хтонским бићима. Док траје критични период (првих четрдесет дана), породиља и дете не
У схватању снаге и пресудног утицаја генетског чиниоца осећа се прилична доза фатализма („Што колевка заљуљала, то мотика закопала“; „Што се ским родило, од онога се не одучи“).
Касније, као девојчица, она почиње да осећа свој мање вредан статус у патријархалној заједници. Девојчица се, заправо, одмалена припрема за то да напусти
То је и разумљиво јер се женско дете од почетка свог социјалног и психичког развоја осећа инфериорнијим, слабијим и немоћнијим бићем, осуђеним да слуша.
Мушко дете, напротив, од почетка се осећа привилегованим, супериорнијим бићем; њему се много више допушта, па се оно као самосвесније, борбеније и активније
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
села осете као о празнику у храму где се за исте грехове истом казном прети и велможи и меропаху, где се смртним осећа и цар и властела.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« а он ће возити и возити, следећи непрестано неку само њему видљиву линију, све ће брже и брже возити, као коњ који осећа да се приближава појилу.
Све чешће употребљава онај леш од реченице да »човек није стар колико има година, већ онолико колико се осећа старим...
Битка је значи отпочела, помисли Маки, пре него што рече: —То су аутомобили којима се вози само отмен свет! Ипак, осећа да је прва рунда изгубљена и да му остаје још једино исцрпљујућа туча на поене.
На својој руци осећа кћеркине прсте који још миришу на лак госпође Хелене Рубинштајн. »То је све што имам!« Даље од вечног рата који се од
Све мирише на сумпорна испарења. Човек се овде осећа као у предсобљу смрти. Појеле су по пар крањских кобасица са сенфом.
Седећи сасвим у дну сале, мајка се изненада осећа претученом. Петнаест пута овога лета њих су заборављали за дугим столом банкета.
Али ово вече је одлучујуће — она то осећа док пролазе лепотице попут расних коња у падоку. Број двадесет и један (проста!
Опет има неопходну публику чијим се дивљењем храни! Застиде се љубоморе коју осећа према једном робијашу, али готово да је мрзела ту његову неуморну способност да од сваког места и од било каквог
Та чињеница је следи. Да ли се тако осећа Црнац на Југу, жена у педерском клубу или макро на конгресу сифражеткиња? Било је касно да ма шта поправи: тек тада
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
се пријатно у људском друштву, не налазећи у њему ближње по својој слици и прилици, он је успео да схвати како се осећа тај други странац у друштву, дете.
Настојања заслужују и пажњу и похвалу: реч је о једном облику брижно негованог, продуховљеног новинарства, у којем се осећа звук књижевне речи.
улоге породице, школе, државе — у неким земљама цркве - на одржавање једног ауторитарног поретка у којем се дете осећа као пуки објекат.
Она је нешто као слободан, свима отворен простор, кутак у коме се свако осећа удобно и самопоуздано. Њена омиљеност условљена је, бар делимично, несвесним читалачким отпором према текућим
Код нас је дечја песма доживела размах у Вучовој надреалистичкој фази. И код надреалиста, као и код дечјих песника, осећа се тежња враћања ка почетку, ка првобитном набоју речи, те, још, презир према Литератури, Поезији, као друштвено
ВИИ Дечја песма радо се користи алогичним обртима, подсвесним или предсвесним виђењима, али их не осећа као „лудости”, већ као непосредно дату поетску грађу.
У овим стиховима из XВИ века, сроченим на новолатинском, већ се осећа нота дечје песме. Мој препев је слободна парафраза живахне попевке у којој се у посебном регистру преплићу тривијално
У следећим стиховима осећа се ритам скакутања и поигравања, примљен и научен од дугоухих: Скочи зека из јендека, Па по снегу лако прти.
У том детету песник осећа будућност нације, њену сутрашњу снагу. Простор за игру, за необавезну забаву и несташлуке, врло је широк, али је под
Вековно искуство, дуго изграђивани облици понашања, нашли су у Ћопићу посматрача који осећа њихова права значења, и који речите појединости хвата у њиховом најизражајнијем контексту То познавање јесте пишчева
О тим се стварима код Ћопића говори лако, као узгред, надмоћно; сељачку работу песник и познаје и осећа. Стриц Ниџо, светски човек, причалица и врдалама, добија наступ вредноће; деда Раде одлично зна да од тог, нервозног
Он, са своје стране, осећа дечји живот и близак му је дечји сензибилитет, уме да говори о детету и за дете. У његовом опредељењу нема ничега од
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Не, него да се за спомен спале. ЗЕЛЕНИЋКА: Мој нећак јошт најбоље осећа жар родољубије. Народност, господо моја, јест највеће благо на свету; народ без народности није ништа друго него тело
ГАВРИЛОВИЋ: Тако говорити као ви, то је реткост код женски. ЗЕЛЕНИЋКА: Зашто свака не осећа што је национални понос. 5. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ (пева): Ура, ето плода, Дошо нам је војвода!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је Кипријан Рачанин читао и подражавао руске књиге, ипак се држао старог српског црквеног језика, у којем се јасно осећа утицај народног језика. Правопис му је фонетички, удешаван према особинама српскога језика.
Кроз цео XВИИИ век осећа се код Срба утицај не само руске цркве но и руске просвете. Срби теже да се, ради своје националне и верске сигурности
На крају XВИИИ века национални покрет, уколико га има, осећа се код угарских Срба, у Карловачкој митрополији. Србија је пуста и бедна, цео београдски пашалук нема ни 100.000 душа.
И он ће тај језик заволети са љубављу којом је волео своју земљу и свој народ. Он осећа да је потпун, да може дати пуно израза свом унутрашњем бићу само када говори својим матерњим језиком.
Јаван живот потпуно је обустављен, строга цензура гуши сваку слободнију и напреднију мисао, књижевни рад се једва осећа, публика је заплашена или равнодушна, и тих десетак година иду у најнеплодније и најпразније године српске књижевности.
КЊИЖЕВНИ УТИЦАЈИ У XВИИИ веку Срби су били под јаким руским утицајем; од краја тога века осећа се и све више расте немачки утицај.
У тим првим његовим песмама раздрагане младости и животне радости осећа се мало животно искуство, површност сасвим обичних осећања, управо осећаја, наивна младићка разузданост.
Породица хоће да га спреми за свештеника или трговца, он осећа у себи уметнички таленат, одаје се на изучавање сликарства и 1847. учи сликарство код приватних учитеља у Темишвару.
садашњости, у ствари поеме у прози, писане у слободном стиху, и на приповетке романтичарске у основу, али у којима се осећа нов реалистички дух, у којима се слика сувремени живот, више по његовим ружним но поетичним стварима, и у којима има
Он снажно и без устезања казује све што вређа и буни младу Србију, све што мисли и осећа млади напредни нараштај. У својим сатирама напада бирократску стегу и глупост, гушење слободе мисли и савести, гањање
У првој половини XИX века осећа се све ваше утицај немачке књижевности, а нешто и мађарске. Шилер постаје велики узор и естетички ауторитет српских
Од почетка седамдесетих година тај неодољиви напредак Србије се нарочито осећа. Нови Сад, стара »Српска Атина«, почео је губити хегемонију, и Београд постаје духовно средиште српско.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Је ли дома? — Ајде, ајде, Тамо реци погледајде. XXИИ Ено шеће бледа, јадна, Разасула русу косу, Нит осећа ветра ладна, Ни студену ону росу. Шеће напред. — Куд? — Не знаде, Само зна да напред мора.
Стоји Урош, ближе цика, Ближе иде бојна вика, Дим пушчани већ осећа, Веће друсто — зла му срећа! Ето, ето већ једнога, Ето за њим и другога! Бежи, бежи, силан Боже!
Оде, оде, јоште мало Па га навек њој нестало; Пуца санта под ногама, Већ се под њом већ пролама, Ништа она не осећа, Ох тамо је њена срећа, Њена радост, ње дан бели, Тамо њезин живот цели (А најлепша успомена Из најлепши ње
О, не би могô сад описат речма Што срце њему сада осећа; И сам он не зна шта му сада бива. Пре неколико магновења ока У срцу њему није било светло Кô сад — не велим да је
Да није ветрић што кроз лишће мили?“ На прси он њој руку своју меће И осећа ди у њи срце куца, Већ мицати се њена уста види, И опет не сме да је загрли, Јер он се боји да је опет натраг У
Што из сина крвца полетила, Пушку малу њему затопила. Веће јунак осећа по тежи, Да из сина лака душа бежи; Спусти њега на земљицу црну.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У двориштима поливеним водом, испод дудова и лозинака*, на асурама лешкарају старији луди. Сунце греје и све пржи. Осећа се омарина и велика жега. Ниоткуда какав шум или усклик. Све је тихо, немо и мирно.
Па и она сама, мајка, откуда ли јој толико снаге? Ради, а као да не послује. Не осећа умор. Већ једнако, истина не брзо, али полако, дурашно, клатећи се, и сва унесена у посао, ради од рана јутра до мркла
Само фењери на чесмама и механама чкиље и трну од магле. А магла пада, пада... Осећа се чак по образима. Долазимо. Већ с капије виде се два фењера обешена на кућним вратима, да се види и зна где је слава.
Нарочито матере, онако забатаљене, потамнеле а престрашене. Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт
Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла. Хаљине јој тесне. А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе напоље, виде се...
заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах... Скочила је.
— Да, да, ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“ ... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас... А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.
Чак толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва. Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје. Ништа да више за њу нема.
И измиче испред покојника цептећи од страха што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“, није можда истина. Понекад то је тако силно да од страха скочи и готово изван себе, не знајући
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И Зеј већ Види слободан свој плен, разнето небо, Олимп потопљен, и себе сама милост просећа, већ ледне вале кô да осећа, — потресло га је, задрхтô је кроз, у колених му чисто зимогроз! и још титански тај подругљив смеј — да силан роб!
побро мој, најбоља ти је та још критика, — и боле нико не написа још; у њојзи само замерити је тај хумор што га одвећ осећа у очима сав читалачки свет. да л' мучно, брале, дело беше то? Па одмарај се, доколан си сад!
Сећа се тужан кале у несвести, сећа се своје ропске заповести, осећа грижу у грудима гује, ох, ала једе, ох, ала трује! Једе му срце, плућу и кости, „ох, боже!” вришти, „опрости, опрости!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
и волио кад би се он од чега другог излечио; јер, ако је мој лек и известан, опет се болесник после тога некако чудно осећа. Нема пређашње оне ватре, разметања и живости, него више ћути и замишљен је.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Вероватно, чак и на сунчаној страни улице некако осећа да сам помало заљубљен у његову Анчи, и сасвим сам сигуран да ме после оговара, а мене је тако лако оговарати —
Он, наиме, уопште не примећује да то није његов лавабо, мислим, не пада му то уопште на памет, јер се свугде осећа као код своје куће. Чекајући да се врати, размишљала сам о томе јесам ли фригос или нисам?
Да ли је то нормално? Да човек осећа како би га такав тип оставио на цедилу, мислим, на клацкалици, баш када је сасвим горе у ваздуху, а он доле на земљи;
“ Ћутали смо и био је то прави реквијем за стару, славну Скадарлију у којој је човек некада могао да се осећа као у својој кући и, више од тога, као у кући свога пријатеља.
Е, то највише и погађа маман. То што се осећа као да је изван. Мислим, изван круга онога што она назива нормалним светом. Као да је глупост једини нормалан систем.
И замислите, то вам је коштало само ... Могли бисмо да једно вече изађемо заједно?“ Прва вештица осећа да долази њен тренутак, па се убацује у конверзацију: „И, што је најважније, човек тамо може лепо да се паркира!
Бакута осећа да је опасност на помолу и извлачи се из куће на прстима. Напад изводи маман лично: — А сада, сви на спремање!
и понашању погођених атомских честица и тим фазонима: „Приликом бомбардовања атомског језгра, свака погођена честица осећа се погођено и мења се по погодбеном начину или кондиционалу: БИО БИХ БИО БИ БИБЛИОФИЛ БИЛИ БИСМ0 БИЛИ БИСТЕ
Турчина, Тотунбеј Фадил Зоглуа, директног потомка команданта турског гарнизона у Битољу, према коме би требало да осећа најчишћу мржњу, с обзиром на петсто година малтретирања и те фазоне. Али шта?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Можда; али ја не говорим ни као новинар, ни као песник. Цео свет овако мисли или осећа. Одједном видим да сам се одиста упустио у сувише апстрактно разлагање, можда сувише књижевно. Рат?
Да, то је оно што је вечито, та стална свежина постања, та присутност постања, а оно што га види, осећа, поздравља и потврђује, мој дух и ја сав, пролазно је; непрестано на самрти.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи. Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко ћарлија.
Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи. Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко ћарлија. И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Имао се утисак, као да је цела земља узаврела и успламтела и сваки појединачно се осећа ништавним према општем замаху... Једна жена тихо јечи и лако се нија.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега. Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.
Она зна шта је узрок томе и осећа да не може ништа учинити да нестане ове појаве. Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да
Не може ништа, кад ти кажем. То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима. А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...
Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи. Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.
Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији. Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном... Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.
А Гојко занемео, смрзао се, па не дише. Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо. Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме.
А оно гле!... Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад. Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.
Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.
И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.
« Најзад гости се кретоше. Уредише децу, па опет окренуше низ потес. Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху. Таман да се лепо путује.
Љубицом облада зебња ; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве
хоћеш... Бога ми, што ?... Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми ! Хоћеш ?... И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја се не надам да ћу се вратити из Париза скоро, а она се осећа опет сама. Вратила се у варош где се родила, и где је одрасла, уз маћеху, а сад опет остаје без игде иког свога.
Они који не могу да дишу изван предратне, уметничке, атмосфере, прилазе јој узалуд. Свуд се данас осећа да су хиљаде и хиљаде прошле крај лешина, рушевина, и обишле свет и вратиле се дома, тражећи мисли, законе и живот
Киша се једва осећа. Први трамваји пролазе. Далеко, у стајаћој, широкој води, суро, као нека галија чуварица у луци, са својим црвеним
опет светлом и тамом, без конструктивних оштрина, или једну од најновијих композиција, највећег међу њима, Пикаса, и осећа се одмах да је кубизам прешао доба анализе, и да је дошло доба једне лепе синтезе, која ће, разуме се, бити опет
Место вечитог проблема равнотеже и односа у компоновању са људским телима, он осећа основне форме стена, стабала. Престају оне слатке, виртуозне форме што стоје на врх прста; у природи ништа не стоји на
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Устани! Озепшћеш... Сироче: Није ми зима... Радник: (одлазећи) Није јој зима... не осећа! Парче леда не осећа студен, јер је и само студено... (прође). Господин: (у пролазу) А шта ти ту радиш?
Устани! Озепшћеш... Сироче: Није ми зима... Радник: (одлазећи) Није јој зима... не осећа! Парче леда не осећа студен, јер је и само студено... (прође). Господин: (у пролазу) А шта ти ту радиш? Сироче: Обувам се...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче! Дави, гуши. Ветра дај да крене непомичну трулу масу! Нигде ветрића...
Сваки који у себи осећа и трунку витешке крви наших старих, грабиће се да што пре мирно и с поносом поднесе муке и бол, јер је то бол свети,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Час за часом избија, а он још стоји и пуши... Најзад поче да осећа, како читава река туге поче да јури у њему и да га плави свега.
Незгодно нам је што смо један од другог много удаљени, те се сваки осећа усамљен, услед чега се страх увећава. Ова неизвесност, ово непрестано очекивање да плане на тебе ватра иза сваког трна
Али ко сме заостати иза друштва!... Бар да срце не бије овако јако. И то смета ходу. Ноге се спотичу, али нико не осећа умор; сваки граби да је напоредо с друштвом, и има само једну жељу: да се што пре пројури овај простор, који је
Чим угледа мајку, дете у себи говори: »Нећу јој казати... нећу! ... Заклела сам се! ...« и у исто време осећа, како би славно било наћи маму где насамо, да не опази тетица... — Нећу казати... нећу! ... жива ми тетица!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола. Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.
Па је тако и радио. Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.
Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. Тако ће то бити кроз неко време. И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Изјутра се до коже свлачило, А у подне се замрачило. Још су помало топли зидови кућа, Али дрво већ слути кишу и осећа се одлично. Далеко, у сунцу, брдо као да кључа. Речју — све је необично.
КРОМПИР У марту, чим прво сунце засија, у остави кромпир почне да клија; јер сваки кромпир клицом осећа крај зиме и први дан пролећа.
Тиња задњи пламичак-пијавица; Ево је, враћа се, одлази у ћоше. Кашљуца. Трепће. Па да: кијавица! Прехладила се. Осећа се лоше. Уснивам. А шта друго и могу! Одједном: нешто ме хвата за ногу. Она, ко други! Чунак јој промрзô.
А зима нам открива истину да је живот Одрицање, напрезање, скомрачење и напор. У лето се и сиромах осећа као Пол Гети, Док скитница скупља доказе за племенито своје порекло.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Х. Свадбено прекоокеанско путовање У последње јесење дане, кад се појаве први предзнаци и весници зиме, осећа се у слатким водама, по језерима, барама и ритовима у којима живи јегуља, велики и необичан покрет.
Једина органска потреба коју она ту осећа, јесте потреба да задовољи свој нагон за расплођавање. И тада се на томе светском подморском зборишту јегуља, у
Гледајте сад узбуркану морску површину и таласе на њој, па упоредите са оним што се осећа овде на дну морском. Видите, и овде се таласа, али је то лагано, одмерено, без бесних судара валова и оне хуке и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела и нарочито рукава, из
Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, | раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да
истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен. Све се то тачно збило и испунило.
И она је са собом била одавно измирена. Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак
Увек би почела да осећа као неки немир, као страх. Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до
Јело јој слатко. Вода још слађа. Осећа како јој ваздух свеж. И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.
Али то не би трајало дуго. Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија. Јутра јој већ не би бивала онако свежа.
Чак јој и уста слатка. Сваки час их облизује. Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала. И тада већ зна да је настало, ухватило је оно нено „двогубо“, када осећа: како није она сама, једна
Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала. И тада већ зна да је настало, ухватило је оно нено „двогубо“, када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.
Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у’скут, и знајући за Софкине најта
и знајући за Софкине најтананије, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.
И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни... Све, све то: и ти снови, и ова башта,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер нам сада треба једно време Кад се нова осећа лепота; Када жеље, надања занеме, И сврши се представа живота; И кад звезде, тихо трепећући, Укажу нам пут
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Ником — јер је на нози) 287 — Ко у цветњаку најбоље осећа мирис? (Нос) 288 — Куда иде дете кад наврши четврту годину? (Иде у пету годину) 289 — На шта човек ујутру устаје?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Е, мој госкапетане! Са новом женском човек се осећа као процвала врба! МАНОЈЛО: Завежи, кад ти кажем! и у заклон! (Склањају се иза других, старих, гробова.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Да ти није тешко? ВАСКА (понизно, стидљиво али убијено и болно): Ништа ми није. ЈОВЧА (у изговору њеном осећа бол њен, и у болу неки велики, нем, горак прекор њему): »Ништа«? (С горчином): Видим ја, видим.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Кад год ми с пристојним вниманијем о милости и љубвеполним наши[х] благодетеља делам размишљавамо, душа наша осећа нешто таково у себи за које језик не може равномерна изјашњенија наћи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Оданде одакле полазе ветрови, долазе и казне људима. Дрхти и нејасно осећа: мора нешто. Сети се Толе: „Мушки“, викнула је. Такав глас има само кад му гризе врат у оном свом лудилу.
— А, зато... зато ти... — ишчупа се из Симке. Постаја још неколико тренутака загледана у згрчен гуњ; из ње, осећа, нешто лако и брзо отиче, па пође за домаћичким пословима. ...Мислиш, неће да дође?
звала га да нешто пресече, а он је бежао и викао. Оџаци и дрвеће, и све што не види, а осећа, гомила се у нелагодну, жалосну језу. — Стани!... Стани мало. Шкрипа замре на дну бубних опни.
Шта ли му се догодило? Овакав капут ни краљеви намесници не носе. Још јаче застрепе. Вукашин гледа у своје руке, осећа очев поглед и оправдава га: природно је. Син сам му. И ја бих такав био према свом сину.
Сигурно су чули. Сви се чудно држе. Како да им објасни? Шта да му каже? Очеве очи осећа на себи. Он то не може да разуме. Неће. Аја морам... Кида влажан крај цигарете. То мора једном да се догоди. А после?
— Морате обојица да ме чујете! — Вукашин осећа да падање дуго траје, па викну као да се хвата за грану. Можда су га истерали из службе? обрадова се Аћим.
Много кошта. — Ти си се мучио... — Мучио сам се. — И сад треба да отцепи полутку. Није право — гоВори а не мисли, осећа само неки чудан стид, не зна шта ће са собом. — Полутку. Право... А шта се то тебе тиче? Откуд ти знаш шта је право?
види јој тамне табане, зна како се свлачи и облачи, види руку на свим местима на телу, чује шум чешља у коси, осећа како дише, јер Никола годинама слуша Симкин и Ђорђев живот у постељи, чује све њихове разговоре и љубавне грчеве без
Онда је дуго био без икаквих мисли: глава је набијена празнином. У њеним шавовима уклештена свест осећа само бол у коренима очију. Касније: не, није истина све оно што је вечерас изрекао оцу.
Понижавајуће, и сурово. Не, не, тако се и мора у животу. Једино тако. Од горчине и жалости магли му се страх и осећа неко болешљиво задовољство собом. — Стој!
И још за понешто, знаш... човек је умро. — Даћу Ти све што ти треба. Све ћу Ти дати. Пређи. — Уздрхта, осећа да зависи од њега, да му мора све дати. Не може да му каже нешто што мора да му каже.
колена и, шиштећи, насуше му ракије у уши. Опанчар не осећа, не чује урликање згомиланих над столом. Глава му оста у бари ракије. Цигла споро пије.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тако он сад види, над Мачвом, небо које је, одасвуд, безмерна плава празнина и чист, црн сјај; у исти мах, осећа тај црни сјај како му, са знојем, клизи низ потиљак, а Петар спава, сан му је миран, а ископане грудве земље миришу на
Сад је то уредно просечена и асфалтирана улица, са понеком старом кућом, у којој се повремено осећа дах и прах измаклих деценија.
Она се осећа до пред крај успона, испод Јевремове: ту се, под обронцима Калемегдана, где се улица завршава, одједном наднесу простор
И мимоиђу се. Упркос својој жељи, песник се не осећа близак Кнегињи, иако се доба у којима су живели додирују. Када се Змај, 1833, родио, Кнегиња Љубица је била готово
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи. Ал' осећа грање - па се тихо свија; Осећа га лахор - па тихо ћарлија.
Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи. Ал' осећа грање - па се тихо свија; Осећа га лахор - па тихо ћарлија. И Анђео Мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму.
По њима пада свилена магла, Док цвеће квасе сузе јој нујне. Изгледа као да осећа цвеће, К'о да и магла са њоме јеца, И као да капљу сребрне сузе, Сребрне сузе с бледог месеца...
К'о она, све је пуно сете, Љубави душâ и туге свете. Ил' тако само Мандушић сања... Он то у цвећу, месецу, магли, Осећа сласти тужаљке њене; Његова душа то жудно нагли Ал' у том часу чари тајанства Зар открит' тајне пригушене?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но већ тих дана видех да је то оштећење штити од усељавања немачких војника. Зато се у њој осетих као што се човек осећа код своје куће, па била она и кровињара.
То трагање било је занимљиво, а када је успело, стварало је уживање што га осећа сваки ловац, рибар и колекционар. Колико сам се обрадовао када пронађох репродукцију старе камее која предочава
“ Он настави да размишља, што је чинио без престанка и да разговара са самим собом: „То што она према мени осећа, само је сажаљење њеног меког срца, можда и искрено пријатељство, како ми га посведочава сваком приликом, но ништа
Он се обазре по соби, па тек пошто се увери да смо у њој остали потпуно сами, рече ми: „То што казасте, осећа се овде врло јасно. Целокупна настава младежи лежи у рукама језуита који се дограбише и самог Универзитета“.
„Наша стара пословица каже: Краљ је умро - живео краљ!“ „Како се осећа нови краљ науке на своме престолу?“ „Врло добро, иако мрзовољна лица.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Шта ту ваздан! Ја бих се само тако и женио. Јер права срећа осећа се само после победе, а брак што се закључује у општој сагласности личи само онима што нису способни да осете сласт
Рекао би човек да лети кроз божије рајске баште, да осећа дах Бога и у осећану како тај дах божанске чистоте прожима цео свемир чини му се: да ће сваког тренутка угледати
Па уверен да се ништа слађе у животу не може ни доживети од онога што осећа дете кад га буди сунчани зрак и славуј, колико сам се пута напрезао да замислим: како опет кроз сан слушам онај исти
врабаца, чија неуморна и страсна препирка, уз прве сунчане зраке, узбуђује и позива на игру дете, а оно на очима осећа сунце и уверено у лепоту дана ипак пита: „Какво је време, мамо?
Отегле се зелене, бескрајне ливаде и чуче велики пластови као шубаре. Топло је, осећа се дах мора, и небо је мирно, плаво, благо.
Све ти равно до Косова, разумеш! Човек мора бити осетљив, бога му. Човек мора да мисли, мора да осећа; да мисли на ситуацију, да осећа за своје, мора се бити човек, не? — Знам, знам, брате, али ти сувише претерујеш.
Човек мора бити осетљив, бога му. Човек мора да мисли, мора да осећа; да мисли на ситуацију, да осећа за своје, мора се бити човек, не? — Знам, знам, брате, али ти сувише претерујеш. Једеш се као месец за сваку ситницу.
Не треба допустити... — Кад гледам Грка, господине, онда осећам одушевљење за своју расу, као кад девојка истински осећа срећу што је млада, лепа и невина. Физички закржљао, он је изгубио особине здравога духа, он је кукавица.
је, гоњен неодољивим и нејасним неким нагоном, потражио чарне сенке оног дрхтавог и драгоценог мира где се човек лакше осећа кад се исплаче.
Кажу — не шалим се — озбиљно тврде: човек осећа, све осећа како по њему мили, пузи, сиса, гризе, гамиже, лиже.“ И сав се тресем од лудачког смеха, и страсно се
Кажу — не шалим се — озбиљно тврде: човек осећа, све осећа како по њему мили, пузи, сиса, гризе, гамиже, лиже.“ И сав се тресем од лудачког смеха, и страсно се наслађујем
покрету унапред час појављују, а час халапљиво прождиру и нестају, док над мрачним понором борбе, као неки вал који се осећа али не види, лебди велики дух великог Творца, свеприсутни и невидљив, непостижан и недељив.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.
цан... цин... цан... И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца...
»Зар и то може да буде ? — помисли он. — Пфуј, буранија!... Разбојник, а осећа. Чудновато!... Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...
Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... »Та неће ме, ваљад’, стићи ... нећу погинути?
И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани. Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.
веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...
један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, И чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. »Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи.
— Ми смо почели о Ђурици. Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и
Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја...
А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању... Није он ни Станку омрзнуо.
Није он ни Станку омрзнуо. Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима... Незгодно му је што се понеки пут мора
Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој ; осећа да би му згодније било без ње. Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Већ се губи свело лишће с грана. Песма тица и ведрина ствари, Осећа се ход јесењих дана И дах тужан обамрлих чари. И док земља мирно прима цвеће Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о
тад: Њену главу с круном косе и у коси цвет, И њен поглед што ме гледа као из цвећа, Што ме гледа, што ми каже да ме осећа, Што ми брижно пружа одмор и нежности свет, Њену главу с круном косе и у коси цвет.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Није прошло дуго и Авердек се јавио рекао ми да он осећа неку зебњу и да мора о овоме да обавести вишег инспектора Хиронимуса (Хиеронимус) и да ја треба да сачекам његову
Када такво створење дође у контакт са другима, чији су управљачки органи потпуно неисправни, то чуло се јавља и он осећа “космички“ бол.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Она није знала ни да чита ни да пише па ми је говорила да се осећа слепа код здравих очију. Била је тако слепа, причала ми је она, да се не би усудила да крене ни ван граница нашег села.
Она није знала ни да чита ни да пише па ми је говорила да се осећа слепа код здравих очију. Била је тако слепа, причала ми је она, да се не би усудила да крене ни ван граница нашег села.
Али знам како је тешко држати у срцу радост која се осећа када се светлост новог знања уздигне изнад нечијег духовног хоризонта. Имао сам намеру да посетим мајку тог лета.
распростире тако да допире до сваке тачке васионе, и да су због тога све ствари у међусобном контакту, да свака звезда осећа, да се тако изразимо, било сваке друге звезде и свега живога, чак и најмањег црвића на земљи, она ми је одговорила:
Ћипико, Иво - Приповетке
Влажан лахор са свих страна проноси оштри мирис кадуље, вреса и зиморада. Осећа се тешки воњ мрке и наквашене земље. С плаветним свежим ваздухом сва та мешанија жељно се срче.
Нађи ми мараму! А дијете у зипци кричи на вас глас. — Жена послуша, отвори сандук, и, пребирући по њему, осећа над собом његов дах. Најпослије нађе је. Затвори сандух, стави мараму на поклопац и пође прама зипци.
Да га се не боји, сишла би доље к рибарима, помогла би им и разговарала би. Још се осећа јака и пуна живота: ужива у своме здрављу, разлетјела би се по шкољу, али која корист кад је самоћа убија?!
чисте лулу и шапућу, и чује се по која гласна раскидана реченица, али све одмерено, полако, дуга је зимња ноћ, — а осећа се по тескоби и уздржљивости што прелом влада да се оно још није пустило до краја, још је пригушено, тиња.
“ И паде му на памет закон, да неко мора да се и за то брине, мора да се кривац казни, а он осећа да се њој не може осветити: некако тукао би је и миловао, а то не ваља. Осећа да нема снаге, зато треба их тужити суду.
то брине, мора да се кривац казни, а он осећа да се њој не може осветити: некако тукао би је и миловао, а то не ваља. Осећа да нема снаге, зато треба их тужити суду. Никако друкчије но „по закону”.
напипа најмлађе дете и леже уза њ, са стране кућних врата, да њега и осталу децу одбрани од студени која се све јаче осећа. ...Цвета и Павле, првих дана у затвору, одлучно одрицаху се једно другога. Осрамотише се пред светом.
А она се пушта и бесвесно за њим иде. Осећа сласт и ужива, као што све уоколо упокојено ужива у шапатљивој ноћи ленога, распасанога лета...
Павле, испивши своју, седе до њега и наручи једну литру на свој рачун. Пијући његово вино, Илија осећа некакову тегобу у души, ужима се, али — како ће друкчије?
И он ће данас да се мрсом заложи и да га залије јаким приморским вином, чији мирис три дана се осећа, и трећег дана, штоно веле, „с коња обара ”.
Док они, насмејани, тако причају, његове очи немирно замичу у страну и осећа како се нешто сладуњаво у њему замеће. А сунце, жал и врео задах мора уносе у наслућену сладуњавост своју топлогу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Та се теоријска „позадина“ или „претходница“ јасно осећа у очигледном присуству и развијању неких идеја које су се прво јавиле код Јурија Тињанова, проширене су и изузетно
При томе најпре имам у виду да се из појединих „регија“ јасно осећа спољашњи однос (однос различитости, чак и извесне релативно схваћене туђости) према оном подручју где су стицајем
Нама данас изгледа да у старим текстовима има мало књижевности: да се уметничко обликовање понекад једва осећа. То, поред свега осталог, долази и од готово синкретичке по типу везе уметности и општег културног модела који је
То се јасно осећа почевши од књижевних и језичких огледа Љубомира Недића, па током целог трајања модерне и паралелног излажења кључног
Језик непосредно преузет из усмене културе оставио нам је у наслеђе тешко савлађивање вештине писања. Осећа се то код многих наших писаца, особито у прози.
Формуле су заправо само видљиви врхови испод којих се осећа општа тежња ка типизираном, једноликом уланчавању говорног низа, у складу с основном ритмичкоинтонационом контуром
Што је, међутим, ближе средишту и што је простор затворенији, лик се осећа сигурнијим и срећнијим. Очигледно је да овакав, квалитативно издиференциран и активан простор, који видно утиче на
Почев од речи, које имају пунија значења, али их у кратком ретку тешње повезују. Јаче се осећа и њихов гласовни и слоговни састав, као и размештај њихових нагласака, па се тек сада може говорити о јампском наспрам
Као, рецимо, у раној „Бодиновој балади“. Сама близина сликарском конструктивном начелу највише се, ипак, осећа у „Преиначењима“. А у тананијем облику све се то налази у „Часу обнове“, особито у његовим завршним строфама.
Временскоисторијски контекст непосредно се осећа у ратним поемама, и о њему се најпре и најрадије говори, али се при томе не допире до унутарње структуре Куленовићевог
У стиху се непрекидно осећа онај „основни тон“, изабрани, некако унапред дати облик, који је садржан и утеловљен у раслојавању језичких јединица
каденцирања. То је доиста мелодиозномузикална творевина, али се цена те музикалности исто тако добро осећа: речи су увелико изгубиле у својој самосталности, особито семантичкој.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
КАЛЕНИЋ: Одиста, то би се могло учинити. Жена осећа потребу да се уда, а сметају јој неке формалности. Запиши, ујка-Васо: прија Соја да се уда без формалности.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Лик се тада већ при блажој промени места осећа несигурним, а при оштрој и наглој - изгубљеним. Ако, уосталом, нечега и има у превеликој мери код Борисава
све затворенији простор, с друге као игра таме и светла: крећу се кроз таму и маглу, толико густу да се и по образима осећа, а испред њих светли фењер који носи шегрт; замичу у чаршију, и магла је сва „испресецана укрштеним млазевима свећа из
видљива и проверљива ограничења, о песниковој приватној (не)писмености говори се са извесним устручавањем зато што се осећа управо моменат формалног посредовања.
Штавише, трагови немарности могу се наћи и где их човек најмање очекује, при чему се покаткад стварно осећа занатска несигурност. Језичких омашки има од сваке руке, и лако би се могао сачинити њихов подужи списак.
Пред нама је, кратко речено, писац код кога читалац пре осећа мучно долажење до израза него што му се даје да ужива у хотимичној књижевној стилизацији.
У овом облику припадала би ауторовоме говору, потпуно објективном, мада не и потпуно неутралном, што се тако јасно осећа у синтаксичкој интонацији. Њу елиминишемо чим одстранимо речи стављене у заграде.
Чак их и пажљив читалац романа - а он понављање не осећа само у сразмери с његовом учесталошћу него и зависно од места које понављана јединица добија у тексту - у неку руку
се и да га ико посматра, а свеједно налазимо метаболу „гост, купац”, и опис је тако удешен да се сасвим разговетно осећа нечије лично виђење, доживљај и процена.
или сличном месту, или у једном истом или сличном положају, као што је то случај са Софком, и када се то при читању осећа, морамо се упитати да ту можда не постоји и извесна скривена веза.
Све се ту осећа: да је двориште ограђено доста високом оградом, са вазда затвореном капијом према улици, па је стога сеновито, и увече
утисак о дугом додиривању дуж кукова); па о једва ухватљивој разлици између равнотеже коју тело одржава и теже која се осећа у самој одећи (отуда „шалваре тешко падају”); најзад, о оним непоновљивим, за туђе око недосежним унутарњим опажајима
Једновремено осећа оно што се збива у близини и доле, под њом: „А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сломљен је већ Суљ-Капетан. И сам осећа да свакога тренутка постаје све већи муслиманин и Турчин. Не вала се више заносити и премишљати.
Ево, живи смо још, те како!..“ Окрећем се около и гоним коња насумице, а он осећа пут за брда и отимље ми се да пође брже. — А зар нећемо свратити код проте? – проговори ми најзад ћутљиви пратилац.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Оде дома празних руку, Деци својој без горива... Сиротица, незналица Не осећа да је крива. Децу грли, децу љуби Да с’ загреју од целива: Децу љуби, децу теши: „Та још има Бога жива!
Ал’ он има поуздања. Опачило и грдоба За њега се не приања. Тешко ј’ добром међу злима! Осећа се у самоћи — Ал’ да нема јарка сунца До века би било ноћи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Све заиста ново осећа се кривим Све ми је једно да ли је то зло Које се вежба певајући или рањива мера Зиду који пева не требају врата Ово
Краков, Станислав - КРИЛА
Тишина која настаде би мучна и тешка. Осећа се да се тамо нешто догодило. Војници узнемирено подижу главе. Наједном ту одмах преко каменитог седла почеше да се
Војници су устали. Осећа се да се све колеба. Одједном се десно на руменом јутарњем небу оцрташе туђе сенке као претња. — Бугари...
Цела се огромна пољана преплавила раштрканим бегунцима као изливеном реком. Свако као да осећа топао дах коња за собом, и чека удар сабље по глави.
Испред већ искиданих жица осећа се топао дах гомила које наваљују, и бије смрад алкохола. Опијене дивљом жеђу за убијањем и клањем тамне сенке се
По том је навикао да гледа бароничине истурене груди под кецељом, и да осећа мирис њеног тела. Било је потребно да буде ту, крај такве жене, да би могао оздравити. То је све прошло кроз главу.
Сав је врх планине у огњу и диму. Грмљава и тресак све бржи, нервознији, луђи. Осећа се да ће сада десити се нешто. И туђе гранате сада фијучу и хује. Немир је у свима. Нешто се догађа.
И други не повређени смакоше се мало за стење. Његове руке пипају по лицу и лепе се топлом крвљу. Не осећа бол. Удар га је занео мало. Завоји се нуде, али и смех са њима. Опасност је прошла.
Он је пољубио разнежен малог пекиншког пса у његову мекану длаку. Душко је веровао да је то што осећа чежња за боровима и смрекама изнад којих излећу језици дима, а испод којих увек понеко погине.
Петровић, Растко - АФРИКА
Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти. Прилазимо некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога сам о
Научио је да носи каск, батину, платнене ципеле, да пије вруће пиво и филтровану воду која се осећа на земљане крчаге.
Црнац осећа да је због нечега у мојим очима он на истој висини на којој и белац, и то је довољно да би за мене много штошта више
И осећа да немам нити илузија нити предрасуда за њега. Кад ага ударим он види да то није да бих га понизио, већ да га заболи; а
обојеним печуркама, цвећем и усамљеним џиновских лишћем, да дају кудикамо више илузију тропике но сама прашума. Осећа се да је овде права раскош и слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих
дућан за купце којих нема, у селу по коме су полегли само усијани ваздух и небо, у друштву црнца који се и сâм ту осећа туђ и очајан. Ко ће ми доносити воду, ко ће ми кувати чај, развијати постељу? питам бојажљиво.
Тада сам се ја већ сасвим био ослободио свога првога страха од губе, али не и одвратности коју човек осећа према свима болестима од којих се људско тело распада.
Споменуо сам раније колико су црнци пажљиви и дискретни. Човек се никада не осећа да је праћен од њихових погледа. Тако, док се купам у мору на Гореу на сасвим златној плажи, али на самом пристаништу,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
разманути ланци звекећу, прозори клопарају, вагони промичу као мушице, а из њих се чује граја и врева и чисто се осећа врео задах од хиљаде сабијених људи. И сва ова захуктана маса гвожђа и живих људи јури некуд брзином муње.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кад се човек испење на ту висину, има утисак као да осећа близину неба. Ветар је дувао и наносио нам ситније камење у ровове...
— јада се овај. — Ја, богати. Људски живот тамо ништа не значи — упаде поручник Мишић. — На фронту се то и не осећа много, колико овде у Солуну.
Пера се тада сети да нема мамузе и захтева да се скину са његових чизама, да их привеже за босе ноге. Зекан осећа на себи страног јахача, уздигао једну предњу ногу и покушава да се пропне.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
српских песника, од Орфелина преко Његоша до Милана Ракића, развијала поетска идеја о Косову —, али се код свију њих осећа да је то само поетска обрада потресне и поетичне историјске легенде, издвојене од стварних догађаја и већ и невезиве с
Било је, изгледа, много више оне нарочите врсте народне поезије која се најпријатније осећа тек преко граница пристојнога.
Ја бих пјев'о оно време, искони у свету, Што возрасту сваком своју разакрива мету; Ког осећа наитије, и стадо, и древо, Источници по горами, тамно земље чрево.
П. Н.-ова песма гласи: МЛАДИ СРБИН Ја сам чедо пролећа, Име ми се цвет, Сласт ми срце осећа Кад ме воле свет; Рај за други не зна груд, Него мила бити свуд, Вели славног рода син, Славни српски син.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Сузицом, можда, туге мајчине; Извезен оним црним словима, Сведоком мртвим живе жалости — Што је за ћерком мајка осећа, Иди, голубе! — И јастребу бих тако тепала — Извед’ ми душе мила гласника! Што стојиш?... Иди!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Он немарно дише мирис младе смреке И с досадом гризе испуцале усне. Камено му срце не осећа више Сунце што обесно гори врх планина, Сунце што из вода дрхтав уздах сише И кô пару пење до плавих висина,
Јер у сутон груди пуне су ми плача. Можда је то скривен бол што дању ћути А у сутон јасно, када мру тренути, Осећа како се у старост корача. Море пролазности дан свирепо гута Хладно за бол душа што у њему плута.
(1917) XЛ СВЕШТЕНИЦИ Наша плаха младост не осећа бездну, За њу пут је греха беласање магле, Ка животу бола наша срца нагле И за страшћу туге једра прса чезну.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Поетика је традиционална, византијско-црквенословенска, али са значајним иновацијама. Код неких писаца осећа се утицај руско-украјинског барока, а у књижевни језик, више него раније, продире жив, народни говор.
у озарени карловачки, фрушкогорски предео, у дане веселог ђаковања с разиграним колима и ведрим попевкама у којима се осећа ритам сремске поскочице и радосно струјање народног живота. Туга и опомена открива друкчији свет и на други начин.
Отуда код њега има доста аљкавости и немара, али нема монотоније. Тежња к разноликости осећа се на свим плановима, у темама, емоцијама, стиху и строфици, у композицији песме.
Сужавање се осећа у свему - у избору мотива, слика, боја - и може се десити у вези с тежњом да се сажимањем спољног описа појача
Отуда се код њега већ у првој приповеци Пут Алије Ђерзелеза (1920) и првом зборнику Приповетке (1924) осећа сигурност у језику и уравнотеженост у компоновању, које исто толико дугују прошлости колико је и уводе у модерна
Прелаз се осећа нарочито у романима објављеним 1950/51, који се иначе помињу као преломни. Најпре је то Свадба Михаила Лалића (1914-199
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Онда оно осећање. Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни. Све је у реду, све је као што треба.
Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан. У дућану топло. Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око
Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.
Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих. Очева смрт престаде да се осећа. Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен. И то не Младен дете, син, већ Младен.
А хладовина све јача. Осећа се како земља некако свеже, мокро одише. До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и
свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља. И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.
ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила.
Ништа да у њему дрхти, да се познаје. А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи.
Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође. Јутро одскочи. Дан леп. Освојило јутро свеже, летње. Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе. Осети како му срце почне да се греје, пева.
Смрт да ли је? Није. У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.
А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота. А он? Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.
Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде. А осећа како је болан. Иде разбацано, млитаво.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Мртвачки сандук често се прави од ј., вероватно због његове апотропајске моћи, и то се осећа као отмено (Вук, Пјесме, 1, 368; БВ, 9, 170; 10, 316; 11, 293). У штавичком срезу [на путу Н.
Ћипико, Иво - Пауци
А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује као да је на јави...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он осећа неки потмули бол, а не зна откуда долази. Да ли је то због потајног Јелениног презира, због њене сталне и тихе патње,
Не знам докле ће то трајати. Лауш се опоравио. Рана му је зарасла и мада још помало храмље, осећа се толико добро да понекад узјаше коња и тера га да каса укруг у доњем дворишту. Ове године су кише рано почеле.
Вода се готово повукла, светле још понегде заостале баре. Топли ветар пирка, лиже громадне зидине Куле, осећа се већ дах пролећа.
Сад ће гласник проминути мимо њега, носећи поруку. Осећа Дадара у мирису те поруке своју господарицу Јелену, властелинку, госпу високог рода и види како и она мирише на исти
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи. Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко ћарлија.
Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи. Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко ћарлија. И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Књиге леже, у сликовито распоређеним гомилама, и по столовима и по самом поду. Тако се човек не осећа овде никада усамљен, него је увек у добром друштву.
То се осећа и у календарском питању. Коперниково бесмртно дело о кретању небеских тела угледало је светлост дана 1543 године, баш
Кеплер покушава узалудно да га дигне на ноге. Онај му, у осталом, рече да се на патосу дивно осећа. И Тихо је добро повукао; лице му се зацрвенило, очи исколачиле. Стењући, он се диже са столице. Ваљда хоће да говори.
Но то се, као што видимо, више и не осећа. Варош се подигла, лепша и правилнија него што је била, а по добро смишљеном плану Христофора Врена.
сам сео на меку маховину испод једне старе јове, са које је, лепршајући се, опадало лишће, тихо и грациозно, као да не осећа олују рата. Пред мојим затвореним очима пролетао је цео мој живот, као какав филм, одмотаван огромном брзином.
Он изгледа као какав Херолд, гласник свечаности. На Земљи влада, заиста, неко свечано расположење; то се јасно осећа.
могу се местимично загрејати до изнад десет гради над нулом, јер је његова атмосфера веома прозирна, што се нарочито осећа у првим часовима његова дана.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Прозори широм отворени. Бије јутарња свежина и светлост. По тишини, особито уличној, осећа се да је празник, недеља. То се још јаче осећа каткад брујањем звона са цркава, пролажењем слушкиња преко соба, њиним
Бије јутарња свежина и светлост. По тишини, особито уличној, осећа се да је празник, недеља. То се још јаче осећа каткад брујањем звона са цркава, пролажењем слушкиња преко соба, њиним изношењем старог рубља, чаршава, пресвучених
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ристана лежи у воденој болести и дићи се неће. Сека је родила мртво дете, не осећа се најбоље, муж њен пише да би добро било да је неко одведе до оног блата где се некад лечила. „Ко да је води!
У срцу топлина, и све некако широко. При ходу, нешто га диже. Све му је мило и лепо, све хоће. Осећа да га на улици милују погледи људи, и као желео би да му је то свеједно, али није.
— Шта сте ме окупили! Једаред сам нешто потрефио, и сад хука-бука ни за што. — Али осећа Бранко да је у њему прорадила амбиција, велики немир човечје душе. Бранко је као болестан.
Сагледала нову страну ствари, и опседа тајне с нове стране и са другом стратегијом. У кући код Павла осећа се неки особит мах. Углавном између мајке и сина. Њих двоје као да спремају нешто што другима не саопштавају.
А у најмлађој, Косовчевој генерацији, први до Косовца врши његове дужности, осећа се сасвим као Косовац, и застрепи при помисли да би се аутентични Косовац једног дана могао жив врасити.
Она држи у глави све рокове, и вади полако Павлове ствари и спрема га. Последњих дана се боље осећа и поправила се. — Баш зато бих, мама, мало хтео још мало да останем. — Немој, Павле.
Јосиф стаде мучно да осећа ланце наслеђа и порекла, узе одједаред да растура и уништава бездушно све ствари које су значиле ланац генерације,
Гестовима је говорио, појединим акордима на клавиру казивао шта осећа. И лекар се тешко узбуђивао. — Кад се човеку стане одузимати што је имао, онда се тек види колико је много имао.
А гробницу Влаовића, зачудо, општина ни до данас није прекопала! Осећа можда на неки начин цела паланка да та гробница држи и чува један понос, који и њој годи. И све остаје како је било.
Започињу довикивања, питања: сви живи и здрави! Неко чак и псује, али се осећа да није озбиљно. Граја расте. Човек, пошто је од страха ћутао, воли да виче и говори више него што треба.
Врло висок, тежак, у ходу се помало љуља. Чист Грк, који се у туђини не осећа добро, и може понекад скоро да се расплаче над успоменом на родни крај — тај као мраз хладни Харисијадес.
„Леп је живот, слава Богу што живимо!” и Георгије Спида све отскаче у ходу, осећа се безмало бесмртан. Онога дана, кад је ишао у виноград и пролазио Римском улицом, одједаред је укочио корак испред
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
се интересовала за све, почевши од питања: ко свлачи митрополита увече кад хоће да легне, па до питања: да ли кокошка осећа извесну пријатност кад снесе јаје?
А чуо сам да веле и то како млади поета осети у души неко надахнуће, отприлике као што жена осећа зачеће у четвртом месецу. Ствар се и даље, изгледа, развија као и код породиље.
Тај се траг код појединих песама у нашој литератури чак и осећа. Па онда, те се младе поете инспиришу такође и са корица старих књига, јер, традиционални је обичај у нашим школама,
Прва љубав је опасна само када је уједно и последња. Друга љубав је у ствари прва. У другој љубави човек се осећа као да понавља разред, познати су му сви предмети, а ипак нема поуздања да ће испит положити.
Дон Родриго: Ал' имај бар храбрости рећи оно што ти душа осећа... Хуана: Волим те! Дон Родриго: Ах, драга моја Хуано! Хуана: Слатки мој Родриго!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
ПРАГУ ОТАЏБИНЕ 45 КОД ГРАНИЧНОГ КАМЕНА 50 КО ЈЕ ВЕРА, А КО НЕВЕРА 54 ГОЛГОТА 65 У ПЛАНИНАМА 71 УСТА МИЧУ, ТРБУХ НЕ ОСЕЋА 79 БЕСПУЋЕ... 84 АЕРОПЛАНИ ТУКУ 90 НА ДОМАКУ МОРА 95 УСОПШИ, РАБ БОЖЈИ...
И тако, сваки додаје понешто, као израз својих снова, међу овим пустим планинама црногорским. УСТА МИЧУ, ТРБУХ НЕ ОСЕЋА Командант нас је увек утишавао и саветовао да избегавамо сваки сукоб са становништвом.
— питам једнога пешака који мрзовољно жваће. Он махну главом, па ће рећи: — Тхе... уста мичу, трбу’ не осећа. И пошто су изнашли све мане, појели су пексимит у сласт. Чак су и мрвице покупили. БЕСПУЋЕ...
сјајан, помаља се иза брежуљака, и блага светлост разлила се преко лимунових и наранџиних поља и маслинових гора. Осећа се однекуда и дах лимуновог цвета... Са мора допире лаки шум таласа. У даљини цвиле шакали.
А њему криво, па се сав зацрвенео од љутине. Пастила му се растворила у устима, он осећа горчину и сав се нарогушио. — Ки покисо пацов! — добацује му неко од војника. Потпуковник Петар посматра и приђе.
Шлем га је спасао од сигурне смрти. Али, хвала Богу, има неколико дана како се осећа добро. Тада смо му показали нађено писмо. Замолио ме је да Вам га пратим, заједно са преписом његовог дневника.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
улази у барку, А сам Амор несташни љуби је у плеће, Затим шапуће у уво: Краљице, краљице, Ваше величанство зар не осећа премалеће! И њено се зарумени лице, Она понови: Ваше величанство, краљице, краљице...
му твоја рука на рамену, он је још увек узбуђен и болан, али га бескрајна нежност обузима према твом пријатељству - не осећа се више напуштеним.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, пренуше се вештице, па за њим. Трчи Варалица брже од ветра, али дах вештица, свеједно, осећа на потиљку. Кад, наједном, као укопане стале вештице, пиште.
Сребрна и нежна Звезда је од сваке девојке у селу лепша, као светлосни облак ка њему иде, већ јој на образима дах осећа, нема времена за бегство. — Свирај ми још мало! — замоли 3везда, а језеро сребром букну. Како је могао да је одбије?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1918. ОПИСНЕ ПЕСМЕ НА ЖАЛУ Изронио месец. Овде близу секе, Осећа се мирис кадуље и смреке. Прострло се море кô свилено платно, И у ноћи спава провидно и златно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сва је ствар у томе што јединка мисли и осећа као колектив, али и као јединка, као осамостаљена личност која се слаже са колективом, која има колективну свест.
Из њега бије мрак незадовољства, у његовим речима осећа се потмули тутањ велике буне. Али пустимо да о њему говори Вишњић кроз уста Фочића Мемед-аге: Куд гођ иде, све кр'ата
И због свега тога песма Смрт Сењанина Ива далеко превазилази границе једног локалног догађаја и осећа се као монументална слика читаве наше земље у периодима кад су по њој лутале чете разних поробљивача.
Тако се осећа, на пример, у Женидби од Задра Тодора писмо пет пута поновљено, али четири пута са нешто друкчијим почетком: „Ето
“ „Ето књига, двије аге драге!“ „Ето књига, два брата рођена!“ „Ето књига, двије четобаше!“ Тако се осећа у песми Сестра Ђурковић–сердара девојчин исти одговор тројици Турака, али увек са нешто друкчијим последњим стихом:
истурено е (изостављено на крају стиха само у два случаја, кад су се морали другим гласом истаћи очи, Турци и трговци) осећа се као бескрајно продужен одјек Вујадиновог не, одјек у коме ово не добија сву своју огромну снагу.
И баш зато што су делови такве трагедије, туга у овим песмама осећа се као немерљиво дубока, а догађаји и личности у њима имају општенародне (и општељудске) размере.
Старац добија позив за мегдан и плаче: осећа да је врло стар, да се не може ни коња држати, а тешко му је да под седу главу служи Турчину.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица. А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!
И он осећа да не може више овако остати! Укратко, чуди се како то може и једног дана бити без „домаћице“! Налази да је то најлепша
Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа. Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.
Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа. Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.
Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати. А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи
Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнересћнија — она још не зна!...
Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!
Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!
пусти и обесни, само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за подсмех. Осећа и види да је све пропало за њ...
Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће. Осећа се да није ни за какав посао, — зато узе пушку и оде у поље да се разоноди мало. Ишао је тако цело после подне.