Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ни цркву нису поштедели: нека и она светли синовима православне вере!... Наша је гомила видела пламен; осећала је да је то мртвачка свећа на гробу српских витезова!...
Он је умро...“ И она ме је, јецајући, загрлила и љуљаше ме сетно на своме крилу. Осећала сам како нам се сузе уједно слевају.
После ме помилова по образима, па ми умиљато, чисто тепајући, проговори: „Грлице, ала си лепа!...“ Осећала сам како му рука на моме рамену дркће... Ја сам сва претрнула, учини ми се као да ћу оног часа пасти.
Срце ми се стегло, ћутала сам, не могући ни речи проговорити, ни сузу пустити... Осећала сам сав терет моје усамљености. „Сад сам сама“, рекох чича-Марку, „сад сам право сироче!
И ја сам, одиста, тако осећала као да сам у гробу. Она четири влажна дувара наше собе изгледаху ми тавни, хладни, баш као земља на новоископаној
Глава ми је клонула, колена су ми, од препасти и бола, клецала — једва сам осећала и пољупце његове којима ми је хладне образе жегао.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јелица на то ништа не одговори. Заћуташе. И дуго су ћутале. Јелица је осећала коликотолико ластака на души: бар је мајци казала. Па опет јој није све казала.
Њу прође нека језа. Али се крете за матером... Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи. Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај... И она се предала као јагње кад га на клање воде... Уђе у очеву собу.
Очи су Станкове муњом палиле... Дан је све више освајао. Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. Наједанпут стадоше. Заврзан залаја и одазва му се лавеж.
Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици... Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... И паде, паде као кап.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала, ал’ не уме и не зна ништа да каже. Зато су сви ћутали.
Биће свега доста к’о воде. Није дакле ни Јула била »каменита стена«. Онако једра и здрава, и она је осећала, и њена крв је бујније струјала у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у
Гђа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана коју је понела на души
Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство, и онако раздрагана изашла у авлију, па, као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.
И у оној првој вароши било му је добро. Била је добра парохија за попа, али се није допадала поподији. Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију, и добио је у В.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Цело је небо било узбуђено. А у свем овом поднебљу видела се и осећала једна чудна, непојмљива снага која се буди, прикупља, подрхтава и грчи, зверска и као немогућа нека снага што се
је оно твоје писмо једно живо биће с којим би ја хтела да говорим, да се мазим, да се грлим, да сањам и према коме сам осећала неизмерну захвалност зато што ми је донело један део твоје душе, један део самог тебе, Алексије.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Злато отвара и она врата, која ни лепе речи, ни сузе, не отварају. Сирота госпожа Кумрија, која се осећала још врло млада, сматрала је да је та помисао Трифунова, и Павлова, да се иде у Росију, покварила, тако рећи, цео њен
Мислила је, за тренут, два, на њега окренувши од њега главу, са оном љубављу, коју је пре осећала, кад би им се намештала, увече, постеља. Али то је трајало само тренут, два.
Не постоје трепавице боје пепела! Својим женским нагоном, госпожа Божич је, међутим, осећала да та жена негде, заиста, постоји, и да се Исакович, те жене, сетио, у њеном загрљају.
Она је тада била узела тек четрдесету, и трећу, али се осећала млада, и те како. Он је знао да је она била против тога да му даду Ану. Па је није трпео. А ни ташта није марила зета.
У великом стиду – који је свака жена, пред мушкарцем, па и најближим, у то доба, осећала, или глумила – Ракичка је рекла свом брату да долази у његову кућу, да Евдокију уда. Дошло јој је било време.
позвала, у своју ложу, и помиловала, и, слатко, као девојчицу, пољубила, госпожи Евдокији било се срце стегло. Осећала је, како је од неког страха прелази језа.
Варвара није била оболела, али се, откад је била затруднела, осећала као у некој несвестици. Била се ипак пробудила и поранила – од петала тако рећи – са жељом да јетрву испрати.
Оно, што ју је спасло, од Вишњевског, био је неки лом у кући, који је настао, у тренутку, кад је осећала да ће се онесвестити, и попустити.
Најдуже је за колима, Аниним, гледала Варвара, са сузним очима, јер је осећала да је та њена јетрва отишла, из Кијева, са нечим тамним и црним у очима, као да је, у Кијеву, неког, или себе саму,
Ко зна где ће оставити кости, овако, јалов, у свету. Варвара је тог дана била прилегла, уморно. Није се осећала добро. Кад јој је Павле поручио да долази и сачекао да отпусти слушкињу, нашао је Варвару, дигнуту на узглављу, код
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Пошто су се ослободила турског јарма, црногорска су племена стално осећала потребу да сачувају створену државу. Њихова историја за последњих пет векова је историја највећег јунаштва које се
Босанска је влада добро уочила душевно стање муахеданске властеле: презирање помешано са страхом које је осећала према раји. Искористила је ово расположење учинивши мухамеданце владином странком и држећи их противу православних.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Оно је читаве месеце касније било разлог за разговор у пола гласа. Савка Гатара осећала се нарочито погођена. За њу се говорило да открива незаконита благословена стања брже него што пси, посебно извежбани
Црњански, Милош - Сеобе 1
Али сад, сад је мирно осећала његов дах на себи, и видела је крај себе његову сенку, пред вече, у полутами, док се чинио да нешто безначајно говори.
Тако је и своју сенку, код прозора, гледала, у муљу, који је дан и ноћ протицао. Осећала је да је сама. Никакве извесности, да ће јој се муж вратити.
и покорно, желела је сад да види како ће њу љубити његов брат, савијајући се над њеним рукама, коленима и крилом. Осећала је колико је уплашен и нерешљив, али и то да само једна ситница још треба, па да се, са те на изглед мирне, површине
Смешећи се, ужаснуто, без жуди, згрозила се и осећала је да је тај дан близу. Била је већ три недеље у тој кући. Једног дана, као што се то често дешава у тој земљи, кроз
У први мах реши се да то ни сама себи не верује. Ништа од свега тога што јој се у памети јави, није осећала; није била уморна, није била сана, чак није била ни задовољна.
И зато што је хтела да се спасе из тих вечитих бара, острва, блатишта. Плачући на јастуку осећала је да свањива и да се поједине ствари већ јасније појављују из мрака.
При тој помисли, ипак, не само да није осећала неко нарочито задовољство, него је наслутила чак и неку жалост. Чињаше јој се свеједно да ли припада једном брату, или
Загушена од мрака, није могла да викне, а, премрла од страха, није могла да се макне. Тресла се од језе и осећала је како је, с ногу, обузима ледена зима.
својим чудним рукама, којима се први пут предаде као од досаде, али којих се сад радо сећаше, сваким даном све више. Осећала је да је све узалуд.
да живе и да се веселе, оматорели, са својим утробама, у којима нема болести као што је њена, ни крварења, она је осећала да ће бити бачена из куће, као крпа.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Стајала је тако на средини учионице, посматрајући врхове већ дотрајалих мокасина, и осећала како је сажаљиво гледају. Није имала никаквих шанси.
— Грашка? —Не, хвала... Осећала му је дах у коси; онај његов познати мирис ипак се пробијао кроз оштар воњ неког дезинфекционог средства којим је била
— она је осећала ужасну глад. Она што је до пре пола сата веровала да ће скапати од туге као кучка за изгубљеним господаром, она што је
јединог месног хотела, у ствари, обичног свратишта с три собе на једином спрату, била је крива за неприлике које ће, осећала је то читавом површином коже, ускоро наићи.
Препозна им истог часа карактер; сировост, безнађе и досада гладна насиља осећала им се у сваком покрету; у олабављеним краватама и спуштеним стомацима, подвезаним каишевима с крупним металним копчама.
Уживати, у чему? У томе како се на овом случајном паркингу завршава један живот; знала је да је неће убити, али осећала је и то да после овога више никада неће бити иста: овде ће се завршити дуге године рада на себи, оплемењивање туђим
нудећи му без стида тело, којим је баратао опрезно и пажљиво, с пуно благости, као да је нека жива драгоценост. Осећала се као некад давно. у детињству, када ју је прегледао кућни лекар, у кога је била потајно заљубљена.
Сад мало стисни зубе. Видиш како си ти храбро дете! Ниси као остала деца. Поново је била нага и осећала читавом површином коже пријатну грубост ланене постељине.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Разлика, она унутрашња, генеричка, увек се јасно осећала. Приближавању озбиљне и дечје поезије, њиховом измирењу и проналажењу заједничких естетских именитеља засад се опиру
морала би да прође кроз низ преобликовања, да се угради у сложеније системе симбола, у којима би се, на крају, осећала тек као пригушени звук, као мутни прапочетак; морала би да остари, да сазри.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али потреба за вишом наставом и за стручним образовањем свештеника и учитеља све више се осећала у српским редовима, и Срби су наваљивали да им се најзад да дозвола за отварање правих средњих школа.
У то доба сва култура је била талијанска, интелигенција се осећала ненародно, и то је било доба, по речима Љубишиним, када је »међу Баром и Задром бивало у изображеној врсти само седам
до 1881. Главни књижевни часопис тога времена је Отаџбина. Престанком Виле Стојана Новаковића осећала се у Београду потреба за једним чисто књижевним часописом.
Као писац се јавио у доба када се осећала извесна засићеност сентиментално-идиличном сеоском приповетком, његови хумористични и сатирични описи малограђанског
Милићевић, Вук - Беспуће
матере и оца, које би трајале дане и недеље: она се успављивала са ужасом чутих ријечи које није схваћала али је осећала њихову тежину; будила се са запрепашћеношћу мислећи на дан који долази: кад се не зна сат у који се руча или вечера,
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Све то изгледа лепо кад се прича. Али ту има нешто мутно... Досад сам осећала само бол. И зато што губим дете, и зато што се са мном тако поступа. Али сад осећам страх...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Истина, да је долазио свакад с њеним мужем, али је ипак она знала, осећала, зашто он долази. Увек је гледао да се нађу.
А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина. Само овде код њих, у соби, било је хладно, загушљиво. Да ли што је било све претрпано?
Истина све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз друго, претрпано, те се осећала она влага и устајалост собе која се не отвара, не ветри.
Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала. И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла. Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда
Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко. Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава. А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да
То је још више уплашило. Од страха није знала за себе. Испочетка није га толико, од срца, жалила. Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само
Док беше покојник, то је било у кући. И он нам није бранио, узима.. ли смо. А и Аница је све то знала, осећала. И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.
И чак се исмевала, говорећи: — Ао, ко ће мене да узме?! А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.
Тада би мајку она највише грдила. Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника. А они су сад сви против њега. Чак га као и намрзли.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— замолих Мишелина. Било ми је некако баш глупо да лежим ћутке. Некако непристојно, ако баш желите да знате шта сам осећала у том тренутку. — Хоћеш ли о Самари? — упита он. — О чему? — То је једина прича коју знам напамет ...
Ако се више не појави у киоску готово је с јединим правим пријатељем! Осећала сам да без њега не вреди чак ни успети у животу, кеве ми!
Осећала сам да без њега не вреди чак ни успети у животу, кеве ми! И још сам осећала као да сам изгубила албум са својим најдражим фотографијама са мале матуре!
Сви су толико озбиљни да те спопадне мука! Ако баш желите да се сликовито изразим, осећала сам се као земља у саксији када је, ради улепшавања града, окаче о бандеришку високу десет метара, па тако виси у
Како сам се осећала? Као бело робље, ако већ хоћете да знате како сам се осећала. Пазите сад — соба: страва и ужас! Напукло огледало и
Како сам се осећала? Као бело робље, ако већ хоћете да знате како сам се осећала. Пазите сад — соба: страва и ужас! Напукло огледало и стари умиваоник, бокал воде, чаша за остављање вештачких зуба,
Било је као да гледате неку телевизијску емисију о Лондону, само без тона. Тако некако. Напољу је био Лондон. Осећала сам се изван себе од среће што могу да га опипам прстима, и што шофер пуши лулу, и што је слика добра, свеједно што
Маман је увек осећала да сам препуна различитих комплекса, само да их кријем — из скромности. — Опет буљиш у празно! — рече.
“ Можете да мислите шта сам осећала сутрадан када сам изашла на улицу и утврдила да је оно блазирано чудовиште прецизним хицима поразбијало о фасаду
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА: Варате се! Они ме сви тако попреко и тако непријатељски гледају. Овде, међу њима, осећала бих се врло нелагодно. Хтела бих да се иселимо, иако би то тетки и мени донело тешке бриге.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала; око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот,
А Љубица? Ни сама она не зна шта је осећала. Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.
она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном! И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима..
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Ти, Јелисавета, грешиш што мало не пливаш! ЈЕЛИСАВЕТА: Кад да пливам? СОФИЈА: Не памтим кад сам се осећала тако дивно, као данас!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.
| ИВ Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све. И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.
Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.
када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети,
И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.
И, не дај Боже, да до тога дође. Софка је осећала да би онда била у стању све да баци. Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би
Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.
Није могла да заспи. Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње увелико већ спава.
Време је, Софке! Тек што ко није дошао. Софка се тек онда поче облачити. Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од | многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично,
У грлу јој стао плач. Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука што су због њега претрпеле, да
живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари! Али откуд је могла и знати?
Воде брзо! Софка изиђе на отворену капију и пође тетки. Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена. Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И онда кад му је рука лако милела по глаткој и истегнутој кожи трбуха испод које се осећала мека тврдина детиње главе, кад је врховима прстију ловио ситне титраје, као да рибице машу репићима, сумња је глодала
Из бачваре кркља Ђорђе: „Курво, дођи да те закољем!“ Она стоји и мисли колико ли ће трајати ова ноћ. Није осећала страх. Кораци су крцкали у шушкању лишћа и сувих гранчица, право на њу.
изломљено дахтање чула је Ђорђеве претње „све ћу да запалим“, хтела да се сакрије у Толино грло и чупала му косу. Осећала је како јој снага у земљу пропада. „Хоћу да ме молиш!“ „Нећу“, руком је осетио да грч стиснутих бутина малаксава.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« сети се прича о уклетој звезди, вилинском роду, ђавољем семену, и задрхта. »Шта ће бити с девојчицом кад ја умрем?« Осећала је блиски крај и бринула се све више, али девојче је расло и све убедљивије напредовало у вештини везења и плетења
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Понекад јој се чинило да неће издржати: у његовом одсуству као да је, под својом кожом, осећала готово све што се збива са њим; у његовом присуству је целим бићем знала све што се збило.
Истина, Милош ју је грлио али је она осећала да он није поред ње, да то није његов додир: Милош је додиривао ту жену која се била шћућурила уз њега али ништа није
Светлосни трептај је узмицао али не натраг, ка њој, него негде поред, у провалију. Милош је гледао Љубицу, а она је осећала да је не види: или јој се то само причињавало? Јер, изненада је подигла главу и ухватила његов поглед.
Тада је у себи осећала мах неког гнева пред којим је све друго ишчезавало. Бојала се тог гнева и одмах покушавала да га спута: уверавала је
не само задовољна него и целовита: оне је пукотине нестало, ни супротстављених гласова у њој више није било, само је осећала као да је малко остарила. Имала је, тада тридесет и једну годину.
Љубица је корачала преко ћилима од црвених и црних шара, црвеног и црног знамења. Није гледала ни у кога, али је осећала, после много недеља, Милошево присуство а прамење дима, што је разносило мирис његовог дувана, пробијало се кроз
Шта да учини само да се то не догоди? Зато је пристала да се скруши пред Милошем, а праву скрушеност осећала је само пред оном страшном правдом.
Кад је била удаљена од Милоша, није га мање осећала у себи, али му је лакше праштала. Најтеже је праштала себи, али као да је, током година, кроз привидну смиреност коју
Нешто од те власти уистину је било у Кнегињиним рукама а она ју је осећала као проклетство. Јун 1839. био је кобан за породицу Обреновић: првог дана у том месецу Срби су испратили, у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Опипах и испитах стручним погледом њен квалитет, боју и сјај и оцених је. Госпођа Лавоазије осећала се врло поласкана мојим ауторитативним судом и била ми врло благодарна, као што се убрзо показало.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
о лицима и стварима око себе, она је знала сасвим мало, познавала своју маму и тражила своје следовање онда кад је осећала глад. Тако сам је оставио и од тада пред очима увек имао њену слику из тога времена.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ни она већ гласовита Софкина удвајања, када се, понирући у своје тело и у исти мах га посматрајући као да је туђе, осећала „двогубом”.
у чињеници да описи збивања у Нечистој крви врло често имају овакав почетак: „Софка је знала” или „Софка је (пред)осећала” или „Софка је слутила”, а онда овакав завршетак: „и не превари се” или „тако и би” или „и то се испуни”.
поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала како све то није оно, у ствари”.
је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала”. 163 С друге стране, „он” нема чак ни свога личног имена, него се опет употребљава чист упућивач - заменица.
Међутим: „Али та чистоћа, мирноћа била је некако као устајала, загушљива. А осећала се свуда. У кући, по собама, у кујни, као и испред куће и око целе куће”.
) каже се да се „јаче осећала” и „због оне уске калдрме, уског дворишта, и оних кућних на собама кратких, широких и поцрнелих прозора”.
сенка - и овај пут као мимогред - долази у додир с Дафином и асоцира се с њеном сенком: „Али сад, сад је мирно осећала његов дах на себи, и видела крај себе његову сенку, пред вече, у полутами, док се чинио да нешто безначајно говори.
Особито јасно осећала су се укидања неких ритмичких ограничења у стиху, што је и програмски било истакнуто. Аналогна појава, али супротно
се Дафинино посматрање Аранђелове сенке доводи у злокобну везу са посматрањем сопствене сенке: „Али сад, сад је мирно осећала његов дах на себи, и видела је крај себе његову сенку, предвече, у полутами, док се чинио да нешто безначајно говори.
Краков, Станислав - КРИЛА
Изгубила се чежња далеких летова и песма арлекина у зраку. Ваздух више није љубио пољупцима већ шибао канџијама. Осећала се само доле бездан земље, видели пламени шрапнела и почела да чује грмљава. Апарат је била слаба играчка у бескрају.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
! Оне главе, на оним моткама онамо, пре пô сата су мислиле; она крвава срца мало час су куцала и осећала свом снагом здравих и крепких људи. И сад наједанпут пресечен цео тај свет мисли и осећаја.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама. У њему се навек осећала влага и тмина. Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.
Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља. И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због
Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.
И то Младена изненади. Да се не би одао он... И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу. Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...
Зато му је било тешко. То је и његова мати као осећала. А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...
То је и његова мати као осећала. А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима... И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...
Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.
што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.
и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, приближавала. Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи. Слуша грмљавину топова око Два Брата.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сузе су ме голицале у угловима усана, осећала сам њихов слани и горки укус. Рекао је: гамад. Много пута раније говорио је како се ти проклети серби и меропси коте
Змијски отров јој се шетао по телу. Осећала га је у брадавицама дојки, на кожи запаљеној сврабљивом оспом, у сваком превоју.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Уздигоше се тако у њој један разум и једно достојанство, који су били прави украс. Нола је осећала да чува нешто од чега зависи сад и њен живот и живот њена оца.
не само њеном срцу помајке, него и чудним њеним немирним носталгијама, које је сад мање сад више јасно, али непрестано осећала, и с којима је и у гроб сишла.
Госпа Нола блажено задрема. Доктор Мирко је добро лечио госпа Нолу. Она се осећала боље и боље. Што се каже: почела се враћати радостима живота.
Ти си њему најбољи друг и брат, и он то зна и кад спава... Зближавајте се још... Ако се будем овако осећала као сад, ићи ћу и ја с тобом у Париз, да знаш. Да видим у Паризу мога Павла, моје добро дете.
Матери је помагала у домаћем послу, али без воље. Њу је разапињало нешто друго. По неком мушки јаком нагону осећала је она некадашњи ранг Влаовића, и скоро презирала оца, па после брата. Борила се Лекса са својим карактером.
Отуда је долазио и њен ауторитет који је осећала цела њихова кућа и цела варошица. Отуда и особит тон у кући у којој је она била домаћица.
Сметала је, или, у свима домаћима, скривено пекла, увек Сока. Зачудо, интелигентнија од свих њих, та девојчица није осећала ни моћ ни лепоту културе која је као неки анђео великих крила пролетала и шумила по тој паланачкој трговачкој кући, од
Та немоћ, о којој другарицама није никада говорила — а другарице одлично знале да постоји — она ју је највише пекла. Осећала је мала бунџика, од дана у дан се уверавала, да је она складна заједница у њиховој кући јача од ње, свеједно што је та
Али добро је спавала после буре, и тек сутрадан се опет сетила шамара, и осећала да је цео догађај пече. Но и то је нестало кад је чула да отац тога јутра опет има температуру.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Воде су такође постојале и служиле су, као и данас, као средство за поплаве, само се није осећала потреба да поплавама управља нарочити министар.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пук постројен и онда смо прилазили редом. Лекари су забадали доста дубоко иглу у леву мишицу. Реакција се одмах осећала. На месту убода јављао се црвен круг. Болови су постајали све јачи.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
За столом тебе не беше и празнина Осећала се јасно — Ти би о твојој љубави, моја драга, Причала тако красно. 51 Песме су ми отроване — Зар би могло друкче
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Она је била рада кавзи, она је знала да је „крвца из земље проврела“, она је осећала да је „земан дошô“ кад „ваља војевати“, она је хтела „сваки своје да покаје старе“.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима којима је увредила једну искрену и њој тако предану