Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ко зна шта је у тај мах осећао? Ал’ уздисаји беху му тешки, а израз лица беше сличан рањеноме лаву. „И још смеју да прођу поред ове наше јадне
“ Преко бледога лика родитеља мога прелетео би тужан осмејак: „Никад, селе, никад!... Ја ћу умрети...“ Сиромах отац осећао је да ће скоро дан покоја доћи, дан вечитога мира. У гробу је вечита тишина! Је л’ те, пријатељу?
— Тако је, Миладине!... — рекох му ја, одобравајући, јер сам осећао истину његових речи... — Човек, и кад је много и много преживео, није се наживео...
Дијање му је било испрекидано, речи неразборите, мисао збуњена... Осећао је много, али није умео ништа да искаже, само је грлио и љубио.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли... И мислио је: нико о томе н зна! А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло.
Дуго је лутао. Нити је осећао глади ни жеђи. Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим.
Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио... Једино што је осећао беше да га глава заноси... Момчад се љутила. — Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!... Срам га било!.
— Хајде ко хоће! И почеше се разилазити у гомилицама. И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак... Осећао је умор и клонулост... И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...
Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...
Савест га није гризла... Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети како Станко пада... — Тако и треба! — мислио је.
И та га мржња поче преображавати. Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.
Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи. Он би трчао за њим док би душе осећао. Био је то ужасан човек. Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу...
Није могао више мрднути... Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно...
Гледа у све, а не мисли ни о чему!... Сунце је све више и више нагињало западу. Врућина је попуштала... Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи... Са чела му нестајаше бора...
Диже се. Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом. Осећао је да се мора с њом састати. Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...
А кад му она приђе, њему се свеза језик!... Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... Али је осећао да јој мора нешто рећи. И рече: — Залучујеш телад? – Ја. — Колико ћеш имати „зимкуља”?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Дух светитељев био је испуњен великим истинама, и он није осећао да посрће од глади. Близу једног раскршћа виде како се откиде с неба једна звезда, сиђе с планине и пређе реку, и
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Штогод однети?... понудâ?... — Може... Ја ћу казати... Па наш Јоца! Видео сам још како се „плави од истока”. Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати,
Тога дана била је недеља. Нисам морао ићи у канцеларију. Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који
И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу. Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.
У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи! Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео? Зар да живим без ње, зар... Али један вијор! Па Станке се сећам! А и како не?
Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту. Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си
А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: „А шта ја теби, море, рекох, а?
Еј, како ми је онда лако било! Како сам се осећао блажен, као окупан! Ама што ми сад не може више да буде онако? Истом што мати прекрсти врата од велике собе, а унутра
И дан забели, ја и Ђокица заспасмо, а он још не дође. Кад се пробудих, сунце беше далеко одскочило. Осећао сам се страшно уморан и празан, али не могах више затворити очију. Устанем. Све изгледа некако свечано, па тужно.
Преметало ми је се по памети буди бог с нама шта. Највише сам мислио на кућу и на матер. Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж. Било ми је тужно кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.
Кад смо дошли кући, било је време вечери. После вечере ја одем у своју собу. Осећао сам некакав пријатан умор. Не знам зашто ми нису донели лампу. Ја упалим свећу и метнем је на сто.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
мисао: каква би то велика несрећа била да нешто као поп остане удовац, да му — не дај, боже, — умре таква попадија! Осећао је да то не би био у стању преживети. И слика Меланијина постајала му је све дража.
А и Шаца се брзо нађе код куће. Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави, тако лако да чисто није осећао да табанима додирује земљу. Успут није срећом никога срео до ча-Нићу боктера.
Јест, тако је осећао и мислио г. Пера до овога несретног случаја. Али сада, као частан човек, пређе сасвим на страну поп-Ћирину, и одсудно
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— говорили су девојачки очеви о њему. Али, ипак Љуба, ма да је какву наклоност према каквој девојци осећао, кад је дошао до решења, искрено јој је исповедао да је без новаца узети не може.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Потпуно неспособан за пажљивост и страшно растројен, он је осећао да никад не би могао успоставити какав било ред од оних безбројних.
У оној тесној, неизветреној соби он се осећао мучно, али чим помисли да сад иде у широк, чист простор разгали се наједном. Брзо је облачио униформу.
И он је осећао: како лудило људске природе све више подлеже оним мрачним и тајанственим силама, како свом оном неупоредљиво снажном и
Дођи, ох што пре дођи! О дођи у помоћ, драги, твојој драгој Јелени.” И све док је тако читао, Христић је лудо живо осећао како румено месо оног витког тела, што је тамо далеко горело у страсној ватри чежње, дрхти у његовим снажним рукама па
пала на ум и коју је донео после примљеног наређења да иде за осматрача на цркви, умиривала га је донекле и он је чак осећао задовољство што се најзад, свршило са оним грозним душевним мукама, двоумицама и колебањима.
од оних осталих правих рањеника око њега, што су му се у оној њиховој скромности чинили нека мала божанства, он је осећао како страшно прља лепоту оних рâнâ мушки стечених и како би сав онај срам што му је онако упљувао душу могао да уклони
га, гребало као мачјим ноктима, па је змијски гмизало дубоко у његовој души као у некој пакленој сенци те се сав осећао јадан и укаљан, сав од смрдљивих црви и неког пацовског гада. Све, баш све што се од оног тренутка десило.
Па, и ако је, у много прилика и по многим знацима, осећао јасно, неочекиване и чудне промене у тој жени којој је он све жртвовао, помисао на растанак с њом ужасавала га је.
по некако цинички и осветнички, играо неки осмејак док се он мучио, а у оној укоченој тишини, што је владала у соби, осећао је нешто као прекор и пребацивање што он сад, кад је његово место тамо у сред оних мрачних облака на хладним брдима,
И Јуришић је, сав у једној сетној благости и стежући јој меку, болешљиву руку, осећао како муњевито нестају све оне ружне, недостојне сумње што су на путу бездушно убачене у ону његову тамну дубину душе.
души, те ни после годину дана, кад сам кући дошао о распусту, нисам смео да загрлим мајку, јер сам сав онај гад осећао на себи, ужас имао од оног греха и оне прљавштине и бојао се да оно чисто и свето створење не упрљам.
Над тамним кућама аветно су се повијала велика мокра дрвета па се у тој тами човек осећао усамљен, откинут, опкољен смрћу. Што се више приближавао стану своје веренице Јуришић је био све узбуђенији.
Африка
„Ја нисам представљао себи да сам црнац, али сам се тако осећао, и ништа ми није сметало да видим своју руку белу, данима, све док ми изненада не би пало на памет: „Гле, моја је рука
Кад кажем био сам црнац, хоћу да кажем да нисам осећао никакву разлику између себе и урођеника. А затим сам је одједном почео више осећати.
Један је био испред мене а двојица иза мене. Да им не сметају, своје тоге обавили су око грла. Ја сам се осећао необично срећним што сам насред реке чија се вода нагло и неуједначено сустиже, разбијајући један свој талас на други,
Иди је осећао неку јеткост што ја тако лако, и као од шале, комбинујем свој пут кроз крајеве у којима они, колонијалци, иначе толико
„Ауде, са на Ме Ауиде, о'наребле, иха блама, ма...“ Пред зору сам осећао велику хладноћу и једва дисао од нове магле која се спустила.
Небо бескрајно сиво и пуно кише. Осећао сам да добијам кијавицу и био сам тужан. Али већ гледајући из аутомобила у излоге, угледах једну велику обојену
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, сад је Ђурђе стајао занемео, и ни у нос. У себи, Ђурђе је осећао да браћа очекују да нешто каже Гарсулију, али он само промрмља: „Море, оно ми је брат, ко ми је добру рад“ – и не рече
Не само у Беч, него и у гроб. Сунце, које је Гарсули волео због својих дебелих, реуматичних колена, Енгелсхофен је осећао још више, јер је био једном ногом већ у гробу.
Гарсули је осећао да треба да умири некако гомилу официра, која се била окупила око њега, па је почео да издаје хитна наређења, и онима
Сем тога, и самог себе сажаљевао је у својој самоћи и осећао је ту разлику, да је он, ту, доле, а да тамо горе пролеће румени, да је тамо свакако, сад, диван, пролетни, дан, а он
Кад се оженио, није осећао никакве разлике, једино што се трудио да се према жени учтивији покаже. Сад, на његово велико изненађење, он се сети
Размишљао је тужно, и зато што није отишао да испрати Павла. А та жалост је повећавала бол који је на темену осећао. Чинило му се да га хиљаду игала боде у око. А да му у темену громови пуцају.
Тај стасити официр, пре тако гласат, весео, био је сад постао невесео, и због те чудне судбине, коју је као своју осећао.
Није се осећао крив низашто. Али, и он је осећао да му, са толиком, малом, децом, ма куд отишао, неће бити лако. Па би се снуждио.
Није се осећао крив низашто. Али, и он је осећао да му, са толиком, малом, децом, ма куд отишао, неће бити лако. Па би се снуждио.
Нарочито оне најмање, који су, ујутру, дотрчавали у његову постељу, да му греју леђа. Он је своју децу осећао као делове свога тела, као своје руке, или ноге. А кад би губио на фараону, као да је од дечијих уста откидао.
а после се вратио у кућу, да посвршава послове, јер време брзо отиче, а и он је имао да оде сутра, или наксутра. Осећао је да корача по кући, као да је пун олова. Био је сагао главу од умора.
Док је био у Темишвару, Павле је осећао, при сваком откуцају срца, да са њим, у Росију, иду многи – и братенци, и сератлије Трифунове, и читава села у
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кад сам се о томе распитивао, осећао сам, како им то није онако знатан саставни део душе, као код динарских људи. Кадшто им то изгледа и неозбиљно и
По Јовану Скерлићу* утицај руске цркве и књижевности се нарочито осећао од 1740. године до краја XВИИИ века. Једна врста говора са руским елементима ушла је не само у цркву, у школу и у
Ту је била као нека граница између српско-хрватске и словеначке области. На југозападу, све до Јадранског мора, осећао се утицај Загреба на становништво историјске Хрватске.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
у сасвим тихом сумраку тај топот је одјекивао као ударци маљица по јакој разапетој кожи бубња, док се у ваздуху осећао мирис врба.
Водени цветови залетали су нам се у лице и заплитали у косу, умирући бешумно и на хиљаде као што у јесен умиру муве. Осећао сам како ме читаво тело боли, а онда и онај шум у ушима и слепоочницама. Полако сам почињао да га препознајем.
Обухватим шаком Рашидин длан. Њен образ био је сасвим близу мога, осећао сам његову глатку мекоту и померио се сасвим мало, очекујући да ће се она измаћи, али она само рече да причекам: кад
Она би климнула главом, прешла ми руком преко чела, готово сам осећао тај длан док сам улазио у сан, мислећи да је сутра мамин ред и да ће се очеве приче од вечерас поновити и у Ломиној 22.
Говорио је о нашој будућности иза смрти, о свему што ћемо имати кад умремо. Осећао сам како ми је утроба тешка и бљутава од свега тога. Живот после, Боже мој!
Или: да зарадим још једног кеца? Онда у следећој години не бих морао да учим и пишем све оне реферате? Осећао сам како ми горчају уста. Још једну годину слушати сав овај давеж било је горе него осудити себе на робију.
Часак или два осећао сам своје тело некако нарочито, а онда рекох да сам написао то идиотско писмо. — Почиње са „једина моја”, а завршава
Кроз све то ја сам пролазио као кроз сан, чак сам осећао и дивну неодговорност каква се осећа само у сну, али је Рашида постајала нестрпљива.
смешећи се и ваздуху око себе, гледајући њено сиво лице са исто тако сивожутом косом и очима, ја нисам осећао ни трунке смеха у себи. Оно што сам осећао било је гађење на самог себе.
Оно што сам осећао било је гађење на самог себе. Кад она прође поред мене и насмеши се, окретох главу у страну. Било је нешто око
Ниси ли ти заљубљен у Неду? Хтео би да јеси, али ниси, Слободане Галац! Да волиш њу, увек би се осећао као свиња пред самим собом, јер анђели нису за овај свет.
Одједном сам се осећао као да је неко извукао сву крв из мене и дланови су почели да ми се зноје. Та цура ту, и Рашида и моја мајка, зашто су
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Путују лагано, и дођу у Кошицу. Но већ на неколико дана пре тога господар Софра осећао је неку грижу у трбуху. Тек што су у Кошици, али нападне господара Софру страшна срдобоља.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Свакако, Аранђелу Исаковичу све то било је досадно. Ничег братског није осећао, нити је схватао зашто би требао баш да осећа, за тај нос, те закрвављене очи, жућкасте, пуне тачкица, за целог тог
Дрхћући као у бунилу, при преносу кући, он је осећао, победоносно, како се, у гужви коњских сапи, ногу и њушки, појавила, над водом, и његова глава.
А он, као узнесен, осети да лебди својим још каткад укоченим удовима. Себе, и никога више сем ње, осећао је у близини, у топлом полумраку ватре. Друго би било да је ма ко прошао кроз ту избу, споља, из Земуна.
Лежећи, са очима толико склопљеним да је осећао како му се горње трепавице спуштају на доње, Аранђел Исакович ослушкивао је како по кући бива све тише.
Гушио се од напора да проговори нешто што би је довело до постеље. Осећао је већ како му прилази. Брат, тај брат који му се већ три недеље чинио само једна хрпа одора, плетеница, чоха и перја,
чак и на то да је затим одбаци, као што је своје употребљене, младе слушкиње одбацивао, он је ипак на дну свога бића осећао да тако неће бити и да у својој снахи жели да се смири, дуго, дуго.
и зато што му нису дали за потполковника, чему се, овако матор, свакако надао и што му беше, још у Варадину, обећано. Осећао је да је раскид његов са породицом потпун, крај свег размишљања и сећања на њу.
Уз слутњу смрти коју је осетио сада први пут и коју на својим одласцима у рат, до сада, никад, није осећао, придружи му се и она непрестана досада, коју је већ добро знао, што га је пратила, увек, до првих битака.
Исакович је, шкргућући зубима, осећао као и остали, и сам, да је преварен. Имао је своје мишљење о тој војсци, у коју су били нагрнули, а којој су они, сви,
непомично, слушала њене речи читава група Срба, официра, који су дисали тако дубоко да се то чуло, и да је њин дах осећао на власима, у потиљку.
зелених грана и дугих празних путања, на крају са неким белим стубовима, они се расхладише ветром који се једва осећао, пријатан и лак, и небом што беше цело једне боје, благе и водњикаве.
стране Рајне био његов завичај, земља његове породице, он се био толико навикао да мисли аустријски, да је врло слабо осећао носталгију за ловиштима, дворцима, па и престолом својих предака.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Можда се тај живот, у ствари, најпријатније осећао у оној старој сваштари, коју смо успут негде загубили, а која се тражи у овом огласу.
Стално ме је гледала. Био је то прилично јадан и похабан биоскоп, у коме се осећао задах оближњег тоалета. Газило се до колена кроз љуштуре семенки.
што је преостало од њега после свих окршаја и трошења тамо горе, у оном облачном граду на који непрестано пада смог — осећао се као сопствена љуштура која носи његово име, презиме и осмех пун најскупљих џекет-навлака. — Јутрос...
Одувек је имао урођену одвратност према часовима гимнастике. Попут младе животиње, осећао је нелагодност улазећи у свлачионицу испред сале, где су се гурали његови вршњаци показујући нездраву боју коже и
— осећао се деградирано док је стајао у строју, опкољен са свих страна месом својих другова. Чекали су на нешто, не започињући
Младић за шанком имао је узвишено држање чувара миксерских тајни. Одувек сам осећао лаку збуњеност пред барменима, страх да ћу нешто погрешити или да нећу имати довољно пара за пиће.
Помагали га. Купили ђавољу телевизију, али није стиго да гледа...« А метак луталица лутао. Осећао га кад се напне да товари вреће са кукурузом. Кад се коси. Кад се товари и вози ђубре. Кад се мења време.
Осећао га кад се напне да товари вреће са кукурузом. Кад се коси. Кад се товари и вози ђубре. Кад се мења време. Осећао га како лута, како иде.
Просто је осећао потребу да је проведе кроз непријатељску територију, где је вребају све могуће опасности. Па то је природно, правдао
Па и вечерас, са четрдесет и две године и свом славом на плећима, осећао је нешто слично треми док је улазио преко искрзаног лауф-тепиха у рецепцију.
Луки Ристину није било јасно шта се то тако велико очекује последње ноћи децембра? Мада је осећао да је изван те луде градске игре.
Ходати, ходати, ходати — до бесвести! Што даље од покислих венаца! Онако сам на улици, Јоаким се осећао потпуно беспомоћно.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
разрешење загонетке света, а Коча мора Да заштити Папуанца И нејаку Палмоливу, За коју је, поврх свега, У дну срца осећао Симпатију врло живу.
Петар Чобанин знао је да разговара са децом: осећао је сву неважност, пролазност и необичност нашег постојања. Тај осећај живљења и нестајања, блаженство ништавности,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али, при свем том, осећао се сталан и знатан културни напредак у свима правцима народнога живота и у свима слојевима српскога народа.
септембра 1753. у Москви, у Богојављенском манастиру. Иако неизвеснога порекла, Жефаровић је радио као Србин, осећао се као Србин, и на једном месту пише: »отечество сербско наше«.
У свима правцима осећао се материјални напредак српске књижевности. КЊИЖЕВНА ОБЕЛЕЖЈА ПРЕЛАЗНОГ ПЕРИОДА ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ
И уколико се Вук Караџић приближавао крајњој победи својих идеја о језику и о народу, утолико се више осећао дах романтизма у српској књижевности.
октобра 1851. КАРАКТЕР. — Његош је био владика особите врсте. Он се закалуђерио не зато што је осећао љубав према цркви но зато што је такав био ред, што по утврђеној традицији владар Црне Горе морао је бити владика.
у »обе Србије«, у српској јужној Угарској и у Кнежевини Србији, осећао се јак покрет у омладини, револуционарно—националан, панславистички и великосрпски у политичким тежњама,
Народну поезију је осећао у дубини своје душе и разумевао је боље но ико од сувремених писаца српских. Најзад, он је имао књижевнога укуса, и из
Чим је дело изишло Караџић је осећао његове непотпуности. Он је продужио скупљање језичког материјала, добијао читаве збирке речи из разних српскохрватских
Полемика Јована Хаџића била је последњи трзај старе школе; превод Новог завјета био је последња реч Караџићева. Он је осећао да старији нараштај, васпитан у старим идејама, не може приволети на своју страну, и сву своју наду, у часу најљућих
Он је осећао своје недовољно знање и трудио се да што боље уђе у питање словенских језика и историје српскога језика. Његово формалн
једна изупотребљавана поетска тема, но стварне и осећане љубави онакве какве их је он сам имао и какве их је сам лично осећао.
Ниједан српски песник није толико волео, разумевао, осећао и асимиловао народну поезију, и ниједан од њих није из елемената народне поезије, у народном стилу и духу, испевао
Милићевић, Вук - Беспуће
Није изгубио на картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, није се сјећао да му се десило нешто неугодно. Осећао је само у себи нешто сломљено, сатрвено, тјескобно; кад се то десило и зашто је дошло тако изненада, у једном
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Устао би рано, па би се прошетао по околини. То му је пријало. После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави. Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом, у трави, поклопљена ничке и увивши главу
Бог зна шта сам тада осећао. Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину. Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.
Ја сам стао. Нисам осећао глад. Гледао сам и разгледао хаљине што беху око трешње. Наиђох на Ленкине шалваре од ђизије и минтан од јумбасме.
А и Томча је то као осећао. Једнако се намештао, руком или лактом, да нико не види, покривао је коју крпу на својим чакширама или минтану.
А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, стидљивији. Међутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога. С колико је чежње, ватре, страсти мислио на женске, пиће, ашиковање!
Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мити: — На! Мита испрва није хтео. Бораше се собом. Као да је осећао да ће, ако узме, увредити Марику, која је једнако у њега гледала.
Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело дâ кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак. Па и кад дуже остану код куће одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.
Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог... А оно?
И како ће она да га прими, загрли, као његова? Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
им стил и језик, прерађивао их, али опет не по своме вкусу него по својству свог српског језика, како га је он осећао; а осећао га је, у то се не може сумњати, до најнижег треперења.
стил и језик, прерађивао их, али опет не по своме вкусу него по својству свог српског језика, како га је он осећао; а осећао га је, у то се не може сумњати, до најнижег треперења.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Доле су куљали аутомобили. Гледани с ове висине, личили су на колекцију дечјих играчака, хоћу да кажем, човек се осећао филозофски узвишено и некако изнад свега, што и није било нетачно, ако се узме у обзир да се Мишелинова гајба налазила
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Је ли, Марија? — О да, мој муж је осећао да нешто ново наилази, ал̓ није умео да изрази. — Ја сам, кад су још они пре почели против отаџбине, викао; ево овде
То није да сам се бојао за свој дућан, да ће га затворити, село не може без иједне кафане, већ сам рекао што сам осећао нешто. И кад је почело оно право, да сам се само сетио да је то то, да сам се сетио на време...
Разлика нешто значи само кад се каже: њих раздваја језик, обичаји. Ви сте видели у рату, ретко је да војник није осећао сажаљење према заробљенику. Сигурно је да сваки од нас воли своју отџбину више од иједне друге земље на свету.
— Не. Зашто? — Не можете да останете још који тренутак? — Морам свакако да идем. Били смо усправни. Осећао сам скоро чврсте сузе у очима, толико сам се морао силити да не пружим руке и загрлим је уз грдно много пољубаца и
Нисам се бојао, осећао сам само задовољство што га видим таквог. И он је то знао. Сигурно да је знао. И уплашио се. Рекао је: Зашто сте ме
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ПЕВАЧЕВ ПОВРАТАК НА ЗЕМЉУ Као да из дубоког зденца извлачи бистру воду будио се певач дуго и осећао како му кости расту.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: И мени. Ама, чим сам те видела, а мени заиграло нешто овде. Боже мој, што ти је крв рођена! АГАТОН: Осећао сам ја још од првога дана кад сам те видео! Сећаш се, Симка, кад сам ти казао: Осећам да ми је ово дете нешто блиско?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
посматрао једну сјајну и светлу тачку, која се померала лагано, нечујно, још мало, још мало, и звезде нестаде... Осећао се отужан мирис изгњечене папрати и чуло шушкање бубица... Склапао сам очи.
Мајка се заплакала. Отац је ћутао. Али сам осећао како савлађује свој бол. Кријући поглед од мене, добовао је нервозно прстима по столу. Најзад проговори: — Шта ћеш...
— додаде отац, па се диже, као да жели да убрза тренутак растанка. — Сине, зар идеш? — Мати ми паде око врата. Осећао сам како дрхти и све ме јаче стеже. Заплака се и сестра, ваљда што је видела од мајке.
ОД САДА ПРИПАДАМО ОТАЏБИНИ Осећао бих се лакше, чини ми се, да сам у некој јединици која се мобилише у мом родном месту.
На врху застадоше да осмотре терен пред собом, па обазриво, зверајући на све стране, кретоше напред. Осећао сам лаку дрхтавицу помишљајући шта бих да сам на њиховом месту. Дивио сам им се...
Прегазисмо реку. У рововима су лежале плаве блузе на гомилама. Било их је са поломљеним ногама и откинутим главама. Осећао се задах свеже крви и тешка успарина дизала се из влажне земље.
Уозбиљио се чак и Танасије. Чекали смо дуго испред села Узећа. Покрај пута се дизала нека шеварика и осећао задах барске тиње. Исток се почео беласати и светао круг, као ореол око главе светитеља, бивао је све шири.
Поља су лежала пуста, а влажна дрвета опустила тужно гране. Лишће је почело да жути. Осећао се већ дах јесени. Приликом једног застанка зачусмо подземну тутњаву топова и то баш у правцу куда ми маршујемо.
Али он још нема представу оног одступања. Уосталом, ми смо му рекли своје. Осећао сам вапијућу жеђ и затражих воде. Дадоше ми једну чутурицу.
Потпоручник Алекса заспао је одмах. Лежао сам мирно неко време, трудећи се да заспим. Али целом дужином тела осећао сам један струк кукуруза и, као да лежим на некој греди, жуљило ме по куку и рамену.
Само притисак прста и митраљез би бљунуо ватру. Неприметно се повукох. Ваљда знају шта раде, тешио сам се. Осећао сам се мален пред овим великим и непомичним приликама „мртве“ страже.
У заклону другога топа осећао се мирис свеже крви и лица људи се згрчише када угледаше она два мртва друга. Лагано их подигоше и ставише на ивицу
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве ?... — Никад. Ја нисам за еве то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо живео, него онако... — А детињство ?
И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Осмејкујем се немоћно, па после решавам да одем из Загреба. КАО КОМЕНТАР Ја сам 1918. отишао из Загреба изнурен. Осећао сам да је једна Европа потпуно пропала, али да се и једна нова помаља, исто тако крвава.
„Суматра“, прошаптах, са извесном афектацијом. Али, у души, дубоко, крај свег опирања да то признам, ја сам осећао неизмерну љубав према тим далеким брдима, снежним горама, чак тамо горе до ледених мора.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
“ Тако је мислио и осећао цар. Али то се бунила савест царева, а народ није мислио на буну; јер је тувио реч старчеву: да треба да буду кротки
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
постати роб другога лица, које ће, за тренутак уживања што ми пружи, имати право да ми одузме све, чиме сам се до сад осећао задовољан...
Чинило му се, да га суморне зидине његове собе с прекором гледају, и он је тај прекор осећао јасно, као на јави. А због чега?...
Збиља је осећао неку малаксалост и затупљеност у свему телу, али је зато душа била тако опажљива, тако напрегнута, да се и најмањи
Ко зна шта је он у том тренутку осећао, кад се кренуо у такву опасност! По набрану му челу и бесну севању ситних очију опазио сам да је био љући од тигра,
громки глас, он осети неку страшну празнину у грудима и осети се одједном тако сам и тако несрећан, како се никад није осећао. Све га више притискује то ново расположење и све већа студен пада му на груди... Сâм!... сâм!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Онако љут, написа један допис. Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну. Одмах се лакше и боље осећао. А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.
А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља. Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних
Чак би се осећао И мирис оне земље гробљанске, са самога гроба. Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући
У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље.
прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.
била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи. Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно
После једва промуца: — Алата! Арса му поче силав опасивати. Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.
истина, било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, | ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ — „То су моји послови“, одговорио му и намрштио се, иако је друго осећао. Те године, кад је запазио браду на њему, први пут је помислио на жене. „Само да му прва не буде за паре.
— Е, Мој Толе... Брат Вукашин сахрани ме дупке сто аршина под земљом. Осећао сам ја да ми неко зло долази, али нисам мислио да је од њега... — Мени умре један... Леви...
Прсти су благо облетали око чврстог зрна на левој дојци, колено је било улегло у долину њених бутина, осећао је само топлу и влажну снагу, гомиле густе снаге од које му све зависи у животу, и он сâм.
„Гле си била пред вечеру? Више од сата те није било у кући“, говорио јој у сама уста, а њено дисање осећао је по образима као пригушено, мукло смејање. „Осећам да ћу да родим.“ Покривала му рамена чергом, лагала, курва.
Иди!“ Чуо је како трчи низа степенице умочене у задах ракије, кашља и галаме, осећао њена тешка стопала по пршљеновима кичме, и говорио себи: „Ја сам истински болестан. Јесам болестан.
Ти имаш још тројицу, доста ти је.“ Тола је рекао: „Не бих ја дао овог малог црквењака за целу Србију.“ Ђорђе је осећао да се љуља на танкој грани, али се, ипак, грчевито држао за ту грану коју је у мраку случајно дохватио.
„Преки суд је заведен“, касније је рекао Андра. Међу његове листове била се урила једна Аћимова нога. „Седи некако.“ Осећао је да се Аћим лула и бојао се да му на главу не падне та човечина чија му је храброст увек била и непријатна.
Желео је да умре од стида што му је мати толико мршава и ружна, и само је то осећао, и као да је није жалио у тим тренуцима док се, као усправљена и ољуштена змија, грчила уз чађав зид поред разапете
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једино се још у коси девојчице осећао њен мирис, а затим и он ишчезе. ТАТАГИНА ДЕЦА На самом окрајку града, тамо где улице прелазе у њиве, па у светлу
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Намрштио се, са гађењем: осећао је да ће њихови аргументи морати да га убеде. Али из те се коже више није могло. Док се у интову Аврама Петронијевића
Није био сигуран да ли се то он шали сам са собом или се неко други шали с њим, али је све, још невидљиво, осећао као истину која се може опипати.
Оно што је желео било је да се не придружи Марку док са београдских капија не сиђу турске страже. Осећао је да ће му се то испунити ако га Турци не нађу сад, на голој Авали.
Опет је лебдео и као да је, негде испод, видео капију једног града. Оцећао је да је ту капију, некад, познавао и осећао је да му је, некад, значила. Још је видео ту капију, само њу, али јој није знао имена.
Између њега и живота почињала је она танка а опасна пукотина. Ослоњен коњу о врат још је, у себи, осећао младост а тело га је већ издавало.
Али, од свега, видео је, мало шта остаје: неки траг од сјаја, приказа у измаглици. Осећао је да се живот, да би се познао, мора изазивати; почео је да га изазива а живот му се одазивао.
Као да су се, у њему, дрешиле прастаре стеге и он је, још у плачу, осећао неку лаку слободу. Било је добро што се отвара баш ту, незнан, између тих лица која су му, сва, била страна, као и те
Како је устанак напредовао, тако је Добрача осећао како расте простор и његове слободе и зато је постајао све строжи према себи а све блажи према другима.
Луди Наста пева, пси завијају. Тада се догодио преокрет. Добрача које је, до тог часа, осећао како, не само тврд у себи него и уморан од стицања, све боље разуме шта је то старост, одједном се преобразио.
Окружен шумовима који су се истезали и ковитлали, Вишњић је био захвалан за тај дар. Осећао је како се у њему крави нека давна топлота и када је, после вечере, запевао, глас му је био без пукотина: сам
У том је лому Вишњић певао и осећао како га Срби слушају а Турци чују: Србима је био потребан а Турци су га се, можда бојали.
Очекивало га је прво искушење: слушали су га, био им је потребан, али је осећао да је сада, у свима, било мање жеђи за песмом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато се у њој осетих као што се човек осећа код своје куће, па била она и кровињара. Нисам се више осећао као риба која гине на сувом тлу, већ као жив пуж у својој кућици.
Нисам се осећао осамљен јер сам их видео живе пред собом и имао илузију да се налазим у одабраном друштву. У таквом расположењу, мој
и замуцну својим слабуњавим гласом: „Ја сам, узвишена богињо, један нејаки црвић који се пред тобом у прашини грчи“. Осећао је сву своју ништавност и слабост. „Како си се овамо усудио, полуварварине?“, рече он самом себи.
Остварити нешто што би га уздигло далеко изнад свих његових колега, то би му био прави лек. Онда се не би више осећао бедан, сиромашан и недостојан. И Аристархос рашири крила свога генија и полете у дотле недостигнуте висине.
Радио сам полако и опрезно. Осећао сам како им застајкује дах. Карлица животињиног костура била је већ скоро сасвим разголићена, само је у њеној средини
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
) И да је она климнула главом или да сам у њеним очима само назрео жељицу да се увери у моју намеру, ја бих, осећао сам добро, за трен ока, лежао искрвављен, сав размрскан доле на бетону.
у коме као да су збијене све неисказане патње и болови расе и све невероватне снаге њене издржљивости и величине. Осећао сам да му је једино потребно било да га нечија рука, ма и најмање, подржи у повременој душевној клонулости.
И нисам га могао подићи поред највећег напрезања. Само сам осећао: као да се купам у нечему што је мирисало на мрве; дуван и чаршав умочен у вино, И чуо како неко каже: „Нека га, док
Па је сад осећао како сав умире, запињао да покрене оловне ноге, да се спасе, обузет страшном тескобом и ужасом и гоњен принудном и
Било је то чудно заиста, и ја то не умем ни да изразим, али сам на оном гробу увек јасно осећао како струји, како се провлачи, како кроз земљу, кроз траву, кроз тамњан, продире до мене, па се упија и нада мном
и неком особитом и чудном мртвачком дражи упијао ме тако, да сам се ја, лежећи са стране и наслоњен срцем на њега, осећао као на самим прсима њеним, одакле сам гледао у оно самртно бледило њеног неисказано племенитог лица.
шачицама својих малих руку и мишицама, снажно сам стегао паоце, чврсто стиснуо зубе и јако намрштених обрва зажмурео. Осећао сам да ми се коса костреши. Онда се витло захуктало. Ја не знам шта је било са мојим братом, ја га више нисам видео.
“ У смртној немоћи ја сам осећао, ја сам лепо осећао како живот бежи од мене, бежи, бежи негде, баш као ветар; ја сам потпуно био уверен да је мој
“ У смртној немоћи ја сам осећао, ја сам лепо осећао како живот бежи од мене, бежи, бежи негде, баш као ветар; ја сам потпуно био уверен да је мој самртни час куцнуо.
Воћке су шириле своје млазеве миомириса. Свуд око мене куцала је безумна радост живота. Била је недеља. И ја сам осећао, ја сам гледао, ја сам лепо видео: како та недеља, како тај светли и свечани празник, као јато ластавица, у најфинијој
— Кроз цео мој живот, госпођо, који је био тих, складан, прост, ја сам се увек осећао несрећним. Понекад, гушен силним наступима туге, ја сам грозно очајавао у мртвилу тога живота без живота.
Али то никако није било могуће, и баш зато што је то немогуће било, мучило је г. Леђенског, па је у грудима осећао као неко клупче које га гуши до плача.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чудна беху та два ока. Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.
Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах. Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом
Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане. О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност.
Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови. Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка. Полако, тресући руком, одговори на куцање.
Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети. Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се
Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се
сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...
Али није ни то... Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја...
Да га убијем својом руком... не могу, нећу... Тако би се смирио за час, па ништа !... Не би ништа ни знао, не би осећао муке... Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек ... Нећу тако...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Истина, ја знам да све суве гране Пролеће некад грлило је холо; Истина, ја знам и за оне дане Кад сам се над'о, осећао, вол'о У помрчини, на долини јада, Под бледом звездом које нема сада. Знам их.
свију људи С данима њиним тешким к'о олово, Тешким к'о суза, која мртве буди, К'о ноћ са сузом, када сам болов'о, И осећао додир мртве студи! И све то гроб мој!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
о себи, ја сам већ осетио пуну меру овог дивног задовољства које је било толико да сам у многим годинама свога живота осећао тај непрекидни занос.
Снажну одвратност сам осећао према женским минђушама, док су ми се други делови накита као што је наруквица, допадали мање или више, зависно од
Добијао бих грозницу само посматрајући брескву, а ако би се делић камфора нашао било где у кући, осећао бих се веома нелагодно. Чак сам и данас осетљив на неке од тих непријатних надражаја.
Мада сам знао да би се већа електромоторна сила постигла апаратом већих димензија, интуитивно сам осећао да се то може постићи одговарајућим пројектовањем релативно малог и компактног трансформатора.
се посветио, други повређивали, на посебан начин, који би могао најједноставније да се окарактерише као крајње ружан, осећао сам то као нарочит и неописив бол, који сам у потрази за бољим именом оквалификовао као “ космички “ а убрзо затим
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
године. Када се и данас сетим оних дана, осећам као што сам увек осећао, да је овај издајнички потез аустријског цара из 1869. године почетак краја аустријске царевине.
И он је гледао исте пламтеће звезде на црном поноћном небу које сам и ја видео. Осећао је исто усхићење које је Давид осетио и које је кроз своје псалме пренео на мене оних мојих будних ноћи пре педесет
” Осећао сам треперење ваздуха и онда када сам као пастир чувао волове и покушавао да свирам у фрулу. Мало је било ствари које
Али оно што сам видео са брода, превазишло је сва моја очекивања. Осећао сам се заплашен и осетих како бих био срећан да се окренем и вратим у Идвор.
Мој кожух и шубара пријатно су ме грејали и осећао сам се угодно. Пробудио сам се када ме један груби кондуктер повуче са клупе и нареди ми да изађем.
Осим тога, у Прагу се осећао још један утицај, много јачи него било који аустријској империји тога доба. Разгледање Прага ме је много више
Расна мржња је била водећа страст онога доба. Да није било оне топле љубави чешких дечака и њихових родитеља, осећао бих се веома усамљен. Сувише је била велика промена за мене долазак из Баната у Праг.
па се тако мојом кривицом нисмо обраћали пријатељима у Панчеву за њихову додатну помоћ, коју су били обећали. Осећао сам да немам права да молим за помоћ јер се нисам сасвим посветио послу ради чега сам дошао у Праг.
Упркос свега, у току дана осећао сам се снажан и јак, али ноћу моје срце је узнемирено треперило када сам усамљен у страшном мраку стајао уз димњак и
као да су топили ону хладноћу која се сакупила у мом телу од сталног излагања леденим ветровима северног Атлантика. Осећао сам се као нека друга особа, а сваки нови призор који се указивао са брода у току приближавања Новом свету као да ми
Својом надприродном интелигенцијом и вештинама вила би увек налазила излаз из тешкоћа. Осећао сам да је ова девојка вила, ако оне уопште постоје.
Једне вечери довела је своју мајку која ме је неговала пре две недеље када сам се лоше осећао од великог напора при утовару. Тада нисам био у стању да разумем ни једну њену реч.
Ћипико, Иво - Приповетке
Лекарије, а још боље месо и црно вино, мислила је Цвета, помогоше, и Марко се другога дана подигао, ако се и осећао још слаб. Залуду уфање. Време није кренуло набоље. Опет се размахала југовина и запрети новом кишом.
Из тих мирних улица одједаред избио би на какав трг пун људства и шаренила. Ишао је непрекидно и није се осећао замореним. Свугде на путу прати га живот и смрт! Улази у пусто гробље.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
овако настала песма има бар један значајан недостатак, који је Матићу свакако био јаснији и који је Матић свакако боље осећао него што можемо ми.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Био сам, није да нисам био, али право да ти кажем, док сам био полицијски чиновник, нисам осећао потребу никад да се упознам са законима.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Спонтан какав је у свему био, Станковић је и овде поступао не онако како теорија мисли, него онако како је сам осећао да у књижевноме тексту може и мора бити, свеједно што можда није ни обично, ни допуштено.
У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље”.
вароши за јунакињу - која се у њој кобном удајом обрела - очигледно и није права кућа, у којој би се човек угодно осећао; јер не ограђује довољно не затвара довољно унутарњи, кућни простор.
истина, било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.
И што је најглавније, услед додира њеног раскошног тела, не осећа, као што је целог живота осећао грлећи друге жене, оне безумне страсти и пожуде, него са неисказаним блаженством осећа, грлећи њу, како му се душа
Чарнојевић дослућује нови смисао људског постојања: „Осећао је: да је његов живот само румене једне биљке ради, на Суматри. И смешио се мирно”.
сан (епифанију), он у исти мах има и изненадну „слутњу смрти”, коју „на својим одласцима у рат, до сада, никад, није осећао“.
Краков, Станислав - КРИЛА
Фењер је угашен. Душко је већ тихо шикао са главом на бисагама, и није осећао како му револвер жуља крста. Сањао је о некој црној жени, која је при ходу избацивала високе кукове, и имала јамице на
Човек је протегао пробуђено тело. Било је урањено и маљаво. Осећао је на себи топао отисак жене, која је лежала успала крај њега.
— Убио сам, убио сам... — Официр се није томе радовао, али се није ни ужасавао. Било је још сувише блиско. Још је осећао на лицу отрти млаз туђе крви. Онај јаук му је остао у глави. Па не само тај први.
Сав блед пао је на неравну земљу спасилачке косе. Дисање га је стискало гвозденим канџама. Парало му ознојене груди. Осећао се сам усред пустога жбуња, које је покривало целу косу, иако је крај њега био његов дуги трубач Сима.
— Не, не, ја ћу сам, — муцао је преплашени Душко. Већ је осећао како му шиљати куршуми пролазе кроз тело. Његов бледи образ крвавио је на вилици засечен комадом бомбе.
Около свугде рикали су туђински гласови: — Предавајте се, предавајте се. Треска бомби је одговарала. Свако је осећао потребу да убија. Страх је био толико јак, да су сви постали јунаци. Одједном испод Чегана проломи се ватрени потоп.
Хтеде подићи руку, која беше оловном куглицом пробијена. Он то није чак ни осећао. — Дај... руку... — прошапута кркљајући.
Бол је био већ једнолик и умртвљен. То је било тако обично, досадно, да га није ни осећао. Није ни мислио на њега. Сећао се како је кмет са хлебом и сољу имао преплашене, веверичје очи, и како су биле дуге
Вода се доносила издалека. Прошао је дан као и ранији, и пала је ноћ. Жбуње је на месечини поцрнело. Тада се јаче осећао задах од лешева. Трунули су стотинама пред рововима и по шуми. Смрад је био тежак, и хватао као злочинац за грло.
Трунули су стотинама пред рововима и по шуми. Смрад је био тежак, и хватао као злочинац за грло. Свако је у њему осећао будући делић себе. На све је пала ноћ и подерани покров лишћа.
Није било довољно светлости. Дим је грозно гушио сушичавог Казимира. Кашљао је, бацао згрудвану крв из плућа, а осећао је бол туђих рана. Велика љубав ширила се из њега. Али то је било само изјутра. Тада је и говорио.
Било је нечега на врату — вилица која се клатила и мало косе. Осећао је по себи крв, но није знао да ли је његова или туђа. Нешто је прошло кроз њега. Поглед се укочио.
Петровић, Растко - АФРИКА
„Ја нисам представљао себи да сам црнац, али сам се тако осећао, и ништа ми није сметало да видим своју руку белу, данима, све док ми изненада не би пало на памет: „Гле, моја је рука
Кад кажем био сам црнац, хоћу да кажем да нисам осећао никакву разлику између себе и урођеника. А затим сам је одједном почео више осећати.
Један је био испред мене а двојица иза мене. Да им не сметају, своје тоге обавили су око грла. Ја сам се осећао необично срећним што сам насред реке чија се вода нагло и неуједначено сустиже, разбијајући један свој талас на други,
Иди је осећао неку јеткост што ја тако лако, и као од шале, комбинујем свој пут кроз крајеве у којима они, колонијалци, иначе толико
„Ауде, са на Ме Ауиде, о'наребле, иха блама, ма...“ Пред зору сам осећао велику хладноћу и једва дисао од нове магле која се спустила.
Небо бескрајно сиво и пуно кише. Осећао сам да добијам кијавицу и био сам тужан. Али већ гледајући из аутомобила у излоге, угледах једну велику обојену
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Неки хоће да знају, као да је Кристифор осећао неки терет на својој савести због мајорове смрти, што га је најпосле нагнало да се и сам убије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Команданти су отишли некуд. Кад су се вратили, наредили су да кренемо. Осећао сам дах борбе. Неко јаукну. „Ћут!“ — викну други и онај замуче. Али жестина удара као да малаксава.
Признајем, нисам се ни ја осећао угодно... Мислим се, шта да радим ако налете. Сетио сам се. Бранићу се! — Светислав се насмеја, јер је видео да су они
Онда сам зашао иза једне стене и легао. Кроз сан сам осећао како ми сунце блешти у очи. Тргао сам се. Около не беше никога сем мртвих Бугара. Иза мене спавао је поднаредник.
Бојовић је нервозно пушио. Војници пунили пушке и затварачи шкљоцали... Осећао сам лаку језу, иако је сунце пекло. Војници се разилазили да сврше нужду. Бојовић их не жури да се врате што пре.
Плашио сам се да не добијем тамо маларични напад. Шта да радим. Чини ми се, лакше бих се осећао да идем у неку пешачку јединицу, са чијим сам радом већ упознат.
Мрачно је толико као да сам обневидео. Иако су се око мене налазили свуда људи, осећао сам се нелагодно. Јер они као да нису били људи, него утваре које гамижу, и пред мојим очима нешто трепери.
Она одречно махну главом. Очекивао сам после тога да иде. Али она ме је гледала нетремице. Иако је нисам посматрао, осећао сам њен продирући поглед. Било ми је неугодно. Повукао сам дватри дима из цигарете, и онда сам се дигао.
После подне стигао сам у Вентимиљу, на француској граници. Чим сам закорачио, осећао сам се некако угодније. „Цамараде“ чуло се на свима странама.
Стигли смо на заказано место нешто мало пре три часа. Иако их нисам познавао, осећао сам неко лако узбуђење. Можда и зато што већ толико дуго времена нисам био у друштву жена...
Наш брат и муж де мадаме Паулетте налазе се на фронту. Зашли смо у парк, који је био пуст. Свуда около нас осећао се мирис увелога лишћа.
Посматрао сам жудно њене беле зубе и као да сам осећао дах њених усана. У једном тренутку она се окрете, и поче да посматра усплахирено око себе.
На углу сам застао и окренуо се. Француз јој је нешто говорио и она се, чини ми се, смејала. Осећао сам како ме нешто стеже око груди, а пред очима ми као нека магла.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
стао, Желио што нисам знао, Не знаш за чим уздисао сам: Ображења, жеље тајне, Чувства љубве, дружбе красне Прво ту тек осећао сам.
Но ти ни студен осећао ниси, Препеку сунца, ни зној, Од сваке светске опроштен буре Живот је био твој, Две грозне, пуне године беда, Што
У затвор стеран, осећао ниси Тавнице тугу и злед, Све горке, несташне обиде света Нису ти мутиле јед. Кад други своје несрећу куће, Деце
— Пјевајте дан и ноћ.” (Преписка ИИ, 120, 122) Мушицки је добро осећао шта значе оне Вукове речи о потреби ползовања непријатељима, па му је доцније (7.
” — Чини ми се да је Боројевић још дуго времена после ових догађаја осећао потребу да објашњава не само своју некадашњу сарадњу на Даници илирској, него и своју сумњичаву опрезност према
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Не случајно, јер, како је једном приликом велики српски антропогеограф Јован Цвијић запазио, сваки српски сељак осећао се потомком оног племства које је на Косову погинуло.
(Војводина, Босна, Херцеговина и српски крајеви у Хрватској) немачки су културни и књижевни утицај и даље осећао. У самој пак Краљевини Србији и у њеној престоници Београду нагло јача француски утицај.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
ИИ Тај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им. Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијом.
И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан. Строг. Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када
Чак у томе осећао се лакши, срећнији. Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно
кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући. Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све
И тада се Младен у дућану осећао срећан. Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као
Јованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену. Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он
Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. — Тако, тако! — говорио би он.
Знао је све то Младен. Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање. Као наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...
И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој. Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом
би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу. Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...
Младен је све видео, осећао, знао. Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио. Дарови били су први.
И њему, његовим молбама, придружише се сви. И њена стара, готово слепа мати. Све жене скочише. Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти. Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... [Ипак изиђе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
И код Грка за култне радње често је било прописивано одело од л. На старом Оријенту писари, према којима се осећао известан божански респект и који су стајали под специјалном заштитом божанства (Неба, или Тота и др.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Док је Јања била с нама и док је час с једним час с другим замицала на скровита места, нико од нас није осећао љубомору.
Био бих празан као стари бадањ у коме више не гргољи вода. Да ли бих осећао своје тело? Да ли бих у некој бистрој бари могао да погледам у своје лице, макар и с овом спарушеном зеленом кожом,
Можда је у почетку, док је био млд, понекад пред зору осећао да му стоји у гаћама као гладна зверка, али га је он већ успевао да умири силним постовима, бденијима и будаластим
Видео сам њено десно око како светлуца. Зачудо, нисам осећао ни страх ни кајање, нити ишта друго до пријатне разгаљености. Био сам срећан.
Ваљда потмули бол што ми се грчио у грудима. Увреда се разлетела по дамарима, осећао сам трнце усваком делићу тела. Што год сам се више уздржавао да останем прибран и миран, све сам више дрхтао.
Није било онако туробно и млитаво као на осталим рајским забавама. Али шта је са мном, имењаче, како ли сам се ја осећао? Па шта се буниш, имењаче, рећи ћеш, зар се ниси јевтино провукао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То следује из паралелитета оних двеју права и из 27. става прве књиге Еуклидове.“ Он престаде да говори, осећао је да се приближио, на дохват руке, решењу свога великога проблема, а грло му се осушило од узбуђења при тој помисли.
Није му било до спавања, него је осећао потребу да, као оно Архимед кад је нашао свој хидростатски закон, појури кроз улице Александрије, вичући: „хеурека,
се хитро кроз најгушћи математски шипраг, прескакао поноре; савлађивао све, препреке које га данас ометоше у лову. Осећао сам јасно како се приближујемо плену, већ сам чуо његов трк, па онда његово уморно дактање.
Толико мален део природе видео сам и у моме парку, и то ми је било доста, јер сам осећао њено топло било, као што сам га осећао и на оном исечку рукавице, под својим уснама.
мален део природе видео сам и у моме парку, и то ми је било доста, јер сам осећао њено топло било, као што сам га осећао и на оном исечку рукавице, под својим уснама. А сада уживам природу у овој њеној несакривеној лепоти.
Оданде ћу се железницом вратити у свој стан, где ћу да довршим ово писмо. ...Вративши се синоћ са своје шетње, осећао сам се као пијан преда мном су треперили без престанка Сунчеви зраци плаветнило неба и белина снега; зато нисам могао
Почех да патим од неурастеније и бесанице. Кратак један боравак на Семерингу освежи ме, али само за кратко време. Осећао сам да сам се прерадио и да је превазилазило моје снаге да, у исто време, служим и техници и науци.
Када си се осећао најсилнијим, ти си, и не слутећи то, већ био осуђен на болест, јер су се њени невидљиви микроби населили у твоме телу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
више шије за господу, па је толико акуратан да нико не може с послом да му угоди, и да се то већ више и не исплаћује. Осећао је и сам мајстор Коста маторог момка у себи. Види добро да се, што се његове личности тиче, проаљкавио.
” — Мајстор Коста је осећао да је баш те вечери необично лепо доказивао, па се лецну и разочаран и љут: „Да нисам можда запустио своје бриге?
Он је, додуше, новац давао увек за благородне циљеве, али је и благородност осећао, по речима господина Јоксима, некако као округао или ћошкаст облик.
прозвао Срба, необично леп и бистар, али напуштен и неваспитан, рече једном у кујни госпа Нолиној, где се врло добро осећао: — Мени је госпојица Јулица као једна циркуска играчица, што сам је видео. Ишла је по жици, уф, не умем вам испричати.
Павле, од своје стране, осећао је добро како расту способности у њему, и како му је све лако, и био је амбициозан да ради до крајности...
Али с таквом амбицијом у вези, зачудо отсуство сваке завидљивости. Павле је био пун племенитости, и то је осећао цео његов разред. Павле је јасно и гласно оценио ко је у „тројци” најбољи.
Сам је себе хватао како понекад сатима мисли о новцу. Једаред чисто теориски, једаред чисто практички. Осећао је да и он, као и мати његова, има у грудима жедно место, и био свестан да само та мистична жеђ мами новац.
О концу виси он. Али како је увек живео скромно и умерено, може још потрајати. — Бранко је осећао као да кроз њега пирка хладан ветар, и да ће сад у њему да почне падати киша, или можда снег.
Сав остали живот је међу друговима, међу савременицима. Ја сам то још као дете осећао, и страшно сам волео вршњаке своје. Ти се сећаш, је ли?
том стилу су држали Грци и своје магазе и канцеларије: хладне, непријатне, неудобне, да се нико од њих не би ту добро осећао, и заборавио на особиту технику живота.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мајка, отац, браћа и сестре били су ми некако, већ од првога познанства са њима, врло симпатични и осећао сам се међу њима као код своје куће.
Не сећам се како су мене звали док сам био у средњем роду, али вам могу рећи да сам се у сукњи необично добро осећао и тако навикао да ме ни доцније у животу сукња није могла збунити.
У мени се јавио неки револуционарни инстинкт и ту сам беспослену буржоазију у прозору страховито мрзио. Осећао сам потребу да јој се, уиме презренога уметника, осветим.
Ја сам овим хтео само сам пред собом да оправдам онај понос који сам осећао када су ми први пут навукли панталоне. Међутим, нисам имао много разлога да будем толико поносан на те панталоне које
Колена су била излизана од клечања у школи, а од очевих батина толико се истањио и просенио тур да сам стално осећао неку промају која ми је погоршавала ону кијавицу што је већ од крштења вучем.
на пример, једанпут сам белу, колмовану, чисту, мал' те не пудровану пудлицу госпође Вујићке, према којој сам пудлици осећао неку нарочиту одвратност, намазао тако мастилом да је госпођа Вујићка пала у несвест и годину дана није могла честито
Али, мада су нам и предмет и професор били симпатични, мада сам инстинктивно осећао извесну грађанску обавезу према овоме предмету, ипак нисам никако успео подесити да будем на доброј нози са њом.
се бацио сав на политику и необично је успешно води; Средоје Твор увукао се у полицију и, где год је био са службом, осећао се његов траг; Андра Крокодил је, као тутор, прогутао читаву једну масу, велику двоспратну кућу и седам хектара
После трагедије којом се завршила моја прва љубав, ја сам осећао потребу да се опет у неког заљубим. Тражио сам на све стране у коју бих се заљубио и, када сам једног дана срео пред
Како сам се лепо и пријатно осећао неколико година, све док једнога дана не паде у једноме варошком кварту акт којим ме команда позива да вратим:
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чим пут скрене налево, постајао сам неспокојан и затезао дизгине. Изгледало ми да никад такву самоћу и пустош нисам осећао. А знао сам да свуда около гамижу војници.
А около неке жене. На трпези било је печења и оглоданих костију. У соби се осећао задах вина. Неодлучно погледах, онда запитах једнога: — Командант?
Одахнусмо када опазисмо да вода опада те коњ пође брже ка обали. Тада кретосмо и ми... Осећао сам како мој коњ несигурно гази, као да тражи сигурнији ослонац. Вода се пела. Подижем ноге на предње сапи.
Кроз прозоре кућа видели се кревети и осећао дах домаћег огњишта. После толико дана скинули смо најзад шињеле, а војници донеше и воду да се умијемо.
Из дубине брода допирао је потмули удар машине и свуда се осећао мирис уља. Пођосмо узаним ходником... Опет неке степенице. Сиђосмо још дубље и чусмо жагор војника.
— заврте главом капетан Веља. ОСВЕТА У први сумрак почели су војници да се припремају. У ваздуху се осећао шум покрета од хиљаде људи, разне стоке, од кретања топова и кола. Пешачки пукови у колони по четири промицали су.
Када сам дошао к свести, моја је глава била увијена. Око мене неки непознати људи у белим огртачима. Осећао сам мирис јода и видео многа измучена лица. Главу сам једва одржавао у усправном положају.
Чини ми се, лакше ми је тада... Другога дана око подне наступило је неко стање обамрлости. Никакве болове нисам више осећао. Само сам малаксао. Лекар рече да узимам аспирин па ће све проћи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у поље, Да тамо заборави све песме И чак бол свој који не беше дубок: Те ноћи би јео више и спавао боље, И не би осећао да му постеља загриза бок, И да је живот дуг.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар није, мимо све деце, из сузе рођен? Али, малишан се плашио деце. Међу њима, у школи или на игралишту, осећао се као међу некаквим суровим џиновима. Једнога дана заплака и одби да и даље иде у школу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Пре доласка Турака кмет је имао према себи као експлоататора домаћег феудалца, кмет је државу домаћег феудалца осећао као непријатељску силу. Тешко да је кмет према тој држави могао имати симпатија.
Његова је свака песма била добра, јер је он (особито како није пјевао, него само сазивао) песме разумевао и осећао, и мислио је шта говори.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџијске куће да се не би осећао задах од готовљених јела. У тој кујни су се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.
После сваке такве на задовољство извршене наруџбине осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори. Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.
— и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа. Налазио је да није време још. Осећао је да још није прилика за њу док не постане официр.
књига“; јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик.