Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Катић. — Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо... Нека ми те бриге није. Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— цокну језиком оно говорљиво спадало. — Вала, да сам на мјесту прика-Миле, сад би читаву чету вратио да им осигурамо одступање. — Одступање, види га! Бјежање, тако кажи. Утекоше, творови, испод петокраке. — Е, е, творови!