Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
за својом невином детињом душом коју сам успут изгубио тражећи Бога, тумарам за њом у овом хладном и влажном мраку, осипам се, растачем, тело ми је у грозници, а она рупа где је пре стајала душа сада је збрка искиданог памћења.