Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
се касније и сам и несвјесно уклањао том сазнању, у доба кад ми се учинило (и кад сам то зажалио) да је ионако подоста осиромашен и сведен на мало шта патримониј фантастичнога у мени.
Раније, док сам се сматрао јединцем, осјећао сам се потпун, цјелокупна јединка. Сад, као да сам се нашао некако осиромашен, као да сам само дио себе, док су остали дијелови расути по бијелом свијету, негдје тамо у дубинама Јужне Америке (а и
Често сам се најозбиљније питао: за колико је твој живот осиромашен одсуством једне велике мржње? колико ти је патње и бола због тога остало неуштеђено?