Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација! Кад чу реч „оскудација“, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.
— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација! Кад чу реч „оскудација“, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.
— навађа га отац да још једном каже... А, што је саг за паре? А... како га рече? — Оскудација! понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди. Аха, магаренце татино!
Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — Оскудација! Па бре, дете, ја сол три товара полиза’, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!
Јордан кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо! ... Оскудација!... Кад гу научило, бре?!
Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч оскудација...
А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација“, да су им силне непокупљене паре у народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је само то, да је за