Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом... Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица уђе у собу. — Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. — Што ће ти ? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим.