Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А он још није савио цигару. Скут му и колена посути дуваном и развијеним цигарама. — Ч’а-Томчо, хоћеш жара? — ослових га. Он се трже. Би му тако неугодно што сам ја ту и. гледам га.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Одевен у црно, а око врата носи велики златан ланац. „Не могох“, тако га ослових, „срцу одолети да вам не учиним посету. И ја сам из Ломбардије и жељан да упознам свог великог земљака.
Упознах у њој супругу великог природњака, ослових је и предадох јој синовљево писмо. Она ми топло заблагодари, замоли ме да седнем у једну од плетених наслоњача
Пас се први појави у нашој средини, поздрави дечицу махањем репа, а мене лајањем. Али хад га ослових по имену и помиловах га он увиде, и по држању деце, да сам пријатељ куће и пружи ми, на мој захтев, своју шапу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Познао сам га већ издалека, по његовој ношњи, јуначком држању и оружју. Ја га ослових и дознах да је каваз изасланства дубровачке републике које је пре месец дана овамо стигло, а станује у оној сивој