Употреба речи ословљава у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

моја, па зар се ми не знамо толике године — лисичи осумњичени бркица, и кад год се обраћа неком од испитивача, он га ословљава родбински, по имену и, као из милоште, мало му измијени и подмлади име: није Раде већ Радоје, није Весо нег Веселин.

— Ма чусте ли ви, ја ухватих Јазбеца — покуша он слиједећих дана да лови и ословљава све ређе госте авијатичаре, али се нико не показа оран за разговор.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из

И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. — Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку?

она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: — А, ти си?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности