Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Видимо како су наши пешаци полегали и држе пушке приправне за паљбу. — Господине наредниче, јавља командир да осматрате: гађа наша батерија. При страховитоме треску ми и нехотице завукосмо главу у рамена.
опрезно даљину све по сто метара, док нас Танасије не погледа: — Господине наредниче, љути се командир и вели да не осматрате добро... Већ смо преморени што стојимо стално на једној нози, и наредник се љутито обрецну: — Е, није него!...
— нервира се потпоручник Алекса. А секунди су вечност. Сваког момента очекујемо нов прасак. — Извештава командир да осматрате. Батерија дејствује. Али од нове експлозије уши нам заглунуше. Као да се земља процепи.