Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
О да чудна ваљушкања По зеленој трави, О да чудна љуљушкања, Да т' подиђу мрави! Лаки ветрић осмену се, Листак лиска дирну, Бели данак покрену се Па кроз липу вирну.
Он ни речи, само се осмену, Па се даље унапредак крену. Ох унапред да ти види око, Стоји брдо до неба високо, До вр вршка красно и зелено,
Он одаше брзо крај ћелија, Ваљда ручак да му боље прија, Каткад стаде, па се маши бради, Осмену се те ми је поглади, Па трч' даље, јоште зазвиждука, Ао брате, да големи мука!
Њи јунак гледа сетно, невесело, Ту њему срце малко узаврело, Те малко крвце у лице натера, Он осмену се, ал' пуно чемера, Те веђе сабра, расрди дората Па за час догна дворима пред врата.
Ма крај мртве она стаје, Посаже се, погледа је, Па се гротом тад осмену; Око њи се све окрену, И о тле се оборише, Кô да и муње покосише.
Сам се себи сад осмену, Па с' унапред даље крену. „Заман! 3аман!“ себи збори, Ма опета гледа гори, Као да се отуд нада Опростит се
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
месец ћути над мирних гробови', а ја га, душо, питам о нашој љубави; о твојој души, душо, о вери њезиној, а месец се осмену, у злоби вечитој; — на месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин. Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ђ. Јакшић XВИ ПИЈЕМ... Пијем, пијем... ал' у пићу Још се никад не осмену' Као да је рујним вином Бог полио хладну стену!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Црногорчево лице опет доби благ, осменут израз. — Ласно ћу ја то! Паметној глави и једно око доста. — Он се тужно осмену половином усана.