Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ — Овако рече, па то око живо У њега упре млада бојажљиво, А он је слуша, осменут се ћаше, Ал' брзо смисли, па дар доваташе, О врат га веша и спушта у недра, Па љубну злато посред чела ведра.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Али ти ето и на једно око не видиш од превеза, па како ћеш тако? Црногорчево лице опет доби благ, осменут израз. — Ласно ћу ја то! Паметној глави и једно око доста. — Он се тужно осмену половином усана.