Употреба речи осмехивао у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Очекивао је да ће бити белаја. Вишњевски се, међутим, осмехивао, и на то. Павле му, каже, квари комбинацију, и мораће он, Вишњевски, остати, и – како је капетан изволео рећи –

почела да се крсти, кад би Павле, каткад, у њиховом друштву, седео, ћутке, као да нешто, издалека, слуша, па се осмехивао, као луд на брашно.

Кад би на то мислио, горко би се осмехивао. Трифун то уопште није осећао. Сматрао је, просто, да се жене аче, и теше удовца у фамилији.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Не бојте се! Ено пева Чамџија!“ Положили су га на насила од пушака и понели на Ташмајдан, у Карађорђев логор. Осмехивао се: у њему, ни тад, није било ни страха, ни бола. Полако је одлазио из себе а свуда је била светлост.

Сигурност га је баш била обузела и заводљиви Грк се све пријатније осмехивао док су други, повремено, осећали како их његова ведрина опседа као сенка. У Бечу, све је пошло још боље.

Краков, Станислав - КРИЛА

За гранатом буквом погинуо је кувар Цоња, који је у многоме замењивао жену на фронту. Имао је румено лице, и меко се осмехивао. Куглица га је погодила у главу, док је пекао на ражњу јагње, и он је само викнуо: — Санитет... носила...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности