Употреба речи осмехнути у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Него шта ја... хајде седи, молим те. Шта је ново код вас? Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.

хоће да наплете свашта. А учитељица, велите, тргла се? — Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим !... — Е добро, добро... Збогом!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

А када је дошао и тај тренутак, жена сопственим очима није могла да поверује. Зар је могуће? Је ли тај осмехнути момак заиста оно исто слабашно и вечно забринуто дете? Мајка претворена у облак спусти се још ниже: био је то њен син!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности