Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Газде, попови и друге ћифте разиђоше се, бледи и упрепаштени, а презривим осмехом гледала је за њима гомилица голих синова коју ни елементи не заплашише.
“ Покажите му како се сагне, целива им бледа чела, а низ образе јој потеку сузе; затим се упути живима и чаробним осмехом мами нове жртве, наново проливајући крв... Чудна девојка!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ведро је сјало чело Алексино. Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. И Петра, и кућани, све беше живље и веселије... Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Иза његових гора изгреја крупан, крвав, поноћни месец. Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
непомичном ставу, широко отворених очију, са светло дрхтавим, измореним погледом тешког болесника, са неким безумним осмехом човека који се смрзава, он је мрдао челом и носем, пирио ону пару мраза као да пуши и шапутао: „У име оца и сина и
Африка
га пита да ли га је познао; овај га уверава да јесте, понизно смешећи се сладуњавим и неискреним осмехом. Само што се Н. окрене и пође, краљ ме хвата обема рукама за руку и показује на њега очима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Танког, орловског носа и плавих, тамних очију, са осмехом који је био јако топао, изнад извијених усана, Павле је за Гарчулу био читав доживљај. Гледао га је зачуђено.
“ Жена му је седела уздигнутих колена, обгрливши их рукама, спустивши главу на њих, са осмехом. Гледала га је својим крупним очима, које су сад биле зелене и светле, испаване, испод дугих трепавица, које нису биле
Он је стајао, насред собе, крај стола, прекрштених ногу, пушећи лулу, а посматрајући подругљивим осмехом затвореника. Вели: он има да га, жива, или мртва, догура до грофа Гајсрука, у тврђаву Осека, а шта ће даље са њим
Тада је почео да јаше мало мирније, правцем према северу, гладан, жедан, усамљен, али са неким лудим осмехом на уснама. Опсова оне који после наше смрти остају за нама.
Госпожа Фемка је, неким чудним осмехом, посматрала тог стаситог, високог, официра, са намирисаним брцима, који је тако широк у раменима, а тако узан у пасу.
Гледала га је неким тужним осмехом, као да се чуди, куд је отишао и куд иде. У том тренутку, док су се сви путници смештали у кола, Исакович је био
Била је стидљива у загрљају, али је од почетка имала та румена уста, узвијена ујутру, са осмехом, као да једе трешњу. Стритцески је рекао Павлу да му даје, на три дана, и кућу, у Неоплатенси, и виноград у Варадину,
Бледа, са узвијеним уснама, које се завршавају руменилом и осмехом. Привиђале су му се те ноздре које једва дишу А нарочито те очи тамне, црне, мутне, као неке звезде из црног дима.
Крај свега што је чуо од Божича, Павле се обрадова лепом, летњем дану, па је завршио облачење једним топлим осмехом на лицу, у огледалу, осмехом по коме су га памтили, и људи и жене.
чуо од Божича, Павле се обрадова лепом, летњем дану, па је завршио облачење једним топлим осмехом на лицу, у огледалу, осмехом по коме су га памтили, и људи и жене.
Она је, са осмехом, који није био весео, превртала ту хаљину, донету из Темишвара, и назвала је: растанак са Павлом – или како рече,
Кад Исакович, као пошашавио, понови, да је дошао да јој то каже, она се сва промени у лицу. Осмехну се, неким чудним осмехом, којим се жене осмејкују, кад ништа више неће да кажу.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АГНИЈА (збуњено): Па, боже мој... наградила сам га једним љупким осмехом. Чим другим може девојка наградити каваљера? Али оставимо тај разговор о пријатној прошлости, разговарајмо боље о
Црњански, Милош - Сеобе 1
је румени и таме, а уста јој беху мања и друкчија но пре, блеђа и сасвим тиха, под једним, непрестаним, чудноватим осмехом, који се није губио ни онда када га тужно погледа.
Лагала је. Ухвати је у лажи већ првих дана, мирну и лепу, и при томе. Лагала је, пред мужем, са једним светлим, белим осмехом.
Мрзели су је и страшили је се. Њеног осмеха. Децу је била дала слушкињама; само пред мужем држала их је на крилу. Са осмехом. Једно јутро запита девера, да ли му се брат не чини нагло остарео?
Пред њим, уопште није била таква. Пред њим, пре свега, ћутала је, исплакана, са једним тајанственим осмехом. Кад је говорила са њим, говорила је сасвим друге ствари.
Док је он потавнео, неиспаван, пренеражено устао, она му нареди да отвори прозор, са једним безобзирним осмехом. Пришавши му сасвим близу, она се наже, као и дан пре, над бедеме и воду, гледајући му при том право у очи, које беху
Она му, још једном, уморним осмехом, у коме беше много пакости, рече да ће му послати неколико овнова и говеда и неколико буради пива за војнике, а за
Окренувши главу у страну, згрчена од болова, трпела је међутим његове плахе пољупце, једним нејасним осмехом, као и оне кобне ноћи, не одавши се да ли јој то, збиља, чини задовољство.
Исакович је јахао, опет сав у сребру, смирен и чист, са великим, ведрим очима, загледаним у даљину, и неодређеним осмехом на устима, кријући очајање. Био је последњи пут леп у животу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
нечије лице се упиљити); непрестанце жижити (слично претходном: пиљити); смјешљиво ужижити (што и претходно, пиљити са осмехом у очима); уњирити се (опет: упиљити се); укекерити очима (пажљиво, помало блесаво загледати се); убетно (непријатно);
Гледала ме је својим љупким , дивним осмехом, који сам толико волела. Страх ју је напустио, виолина се огласила. Ништа друго, осим њена осмеха, нисам видела.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И то све певајући, клатећи се, полако, једнолико и смешећи се оним својим широким, отвореним и празним осмехом. И тако је проводио дане.
Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати. — Седи. Видиш да нема никога! — и онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом,
У јелечету од плаве свиле, шалварама од ђизије, боса у нанулама, с благим и милим осмехом, дође и седе баш до моје матере. И отпоче се мантафа.
Она, у тесном јелечету, повезана шамијом, с несташним и пркос1 Филизити — кидати изданке на коренима дувана. ним осмехом на рујним јој устима, гледа га кришом, види: како се он чеше, врпољи, гледа у њу и хоће нешто да јој каже, а она му
Лалић, Иван В. - ПИСМО
се жиле чудотворне суше: Та жена која памтивеком шета у разнобојним хаљинама душе, Сада у оркестру, у трећем реду Осмехом сенчи звукове виоле; Та слика-додир, још један у следу Додира који милују и боле. (12.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Донесите ми дуплу кафу у моју собу! — наређује. — Имам нешто да саопштим овом народу! Са циничним осмехом једног несхваћеног Бетовена, он, као посрћући од глади, отетура до своје гајбе, да би најзад, по ко зна који пут,
— Краду ли кола у вашем крају? Добро, и то некако прогутам прекривена, уместо јоргана, својим најдражеснијим осмехом КМТШ-84, који чувам у колекцији под рубриком БРОД ТОНЕ, НАЈПРЕ ЖЕНЕ И ДЕЦА!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Он чува лава, зверињег цара, из кога блиста краљевски зрачак а ипак ујка с осмехом тврди: „Ово је само велики мачак!“ Ту је и лавић, малишан љут, на њему сија капутић жут.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Њен лик сасвим бео на месечини изгледао је непомичан, ћутао. Затим се насмешила недовршеним осмехом, осврнула главу на другу страну: — Не чудите се што сам дошла? — Не! — Дошла сам да вам ово испричам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Непријатеља се више нису плашили и са презривим осмехом говорили су о минулим догађајима... А они који су чували границу, престали су и да пуцају на царске војнике.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру. па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте, писару, погледајући лукаво испод очију, на Гојка.
Причекајте ме и спремите ручак. — Ха, то се већ разуме. Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.
Кад год вам што треба... само кажите. На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.
— Знам... али опет... Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом. Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени
Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну: — Станите, куд бежите!... Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате
Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима. Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрхтаху, а по некад се грчевито трзаху,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ПУТНИК Идем слободно, нико ми није однео да љубим тужну моћ. Раширим руке, али не у зоре него у море и ноћ. Осмехом улазим, стиго ма куд, у тужне и болне јаве. Кад волим мени и греси свуд небеса плету, око радосно погнуте главе.
Кад волим мени и греси свуд небеса плету, око радосно погнуте главе. Остављам болним осмехом сан, да прође и оде и мре. Љубав је пут бескрајан на ком је дозвољено све.
док си страсна и блудна, ма луда и гадна и чудна, са телом старм и седим, ил пуповима завијеним белим: ја те грлим осмехом бледим и браним. Ја те желим. Руке ми дрхте, ко суве гране, са којих небо јабуке побра.
и где ниси била. Под небом, у леду руменом, где зора спи, дисаће јеле што дисасмо ми и стишаће звезде осмехом и снагом, што их је ветрова талас, однео са нас, однео са нас.
Тајни смо као гране снежне, а све што је старо у љубави, плаче све тише. Још мало само, па ћемо суморни, са осмехом тужним, у страстима ружним, стати, болни, бледи, уморни.
Београд, Браће Недића 29, 1920. СТЕЊЕ Данас сам био тако весео! А сад? Гле, једва дишем, са осмехом мутним, уморно. Далеко, негде, иза шкотских обала, диже се, из мора, модро стење, тако грдно, тако пусто, суморно.
Са осмехом јутарњим једном и ви заиграти, са сребрним луком, у бездан небеса бисерно сиви, са Шара, са Велебита, са Фрушке горе.
За друштво му, што по винском меху свело лишће расу, са осмехом мутним, прескачући, први пут, потоке, у смеху. А, место свог живота, знам да, по видику, тај осмех расух, над сваким
Лутам, још, витак, са осмехом мутним, прекрстим руке, над облацима белим, али, полако, сад већ јасно слутим да умирем и ја, са духом
И, тако, без имена, са истом жалошћу милујем брда невиђена. Лутам, још, витак, са осмехом мутним, прекрстим руке, над облацима белим, али, полако, сад већ јасно слутим да умирем, и ја, са духом
Ову чашу оној жени што је допратила мужа и насмешила се једним осмехом који не могу да вам опишем, господо, јер не личи на осмех Ђоконде. Ову чашу женама што миришу на жито.
Тако бих се радо насмејао целом овом граду што заудара лешином. Да им прегледам буџет, новинарство, са жучним осмехом, са слатким осмехом освете. Али, нашто? Они су остали исти – лажљиви, бедни, доброћудни.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Он с болним осмехом гледаше у људе, а они задивљено у њега. Настаде тишина, немо чуђење и тих, бојажљив шапат; нестаде гневне ватре с
је предео куд поглед окрене Блистао као некад стари Еден Пре негʼ из нега Адам би изведен: Кад свет сијаше невиним осмехом, Још незаражен смрћу нити грехом Вечном лепотом вечитога склада— Кад алʼ изненада— Идући путем кроз поља Он срета У
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Наједаред се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.
се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом задовољства што странци ни изблиза нису тако разумни, досетљива соја, као народ у земљи Страдији, који уме измислити
— Дакле, не можете да се сетите?! — рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући. — Извините, али никако не могу.
О томе више не треба ни мислити. Ја заћутах не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом рече, показујући неку стару књижурину: — Шта мислите, које је ово дело?
Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом: — Омирова Илијада!... Али, врло, врло... ретко издање!...
Кад се и тај део званичног дочека сврши, онда министри, са љубазним осмехом на лицу, с понизношћу приђоше странцу, руковаше се редом, па се остали измакоше и стадоше гологлави с приклоњеним
Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. — Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Амо, озбиљни купци! Руци-рука! Продајем деду и све дедино!” А баба-Магда, сасвим безуба, Са осмехом, сатанским оним, Осветољубива као Хекуба (За освету је Хекуба чист синоним!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу. И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све. Сељаци немо, изненађено се дигоше.
Сељаци немо, изненађено се дигоше. Почеше да јој прилазе руци, али она не даде. И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су
Софка је једнако устрчавала. И она је била срећна, задовољна. Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.
И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом. Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.
да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...
Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила;
на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.
И то њу чисто трону. Окрену се и са осмехом му заблагодари. Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је: — Не бој ми се, Софке! Не бој ми се, кћери...
Али када виде како се он упути право њеном | сопчету, она се са осмехом досети шта хоће. Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја гледам младост своју с осмехом бледе сете; Како не личи више на прву младост моју; И гледам љубав своју комично како плете Конце сујете, моћи
Испратићу те, душо моја лепа, С немарном мином и осмехом лажним, Док се у мени старо срце цепа, С погледом можда неприметно влажним.
Мада ти нико ништа не да, Ти рађаш својим лепим врењем И горду Мис’о што те гледа С осмехом и са сажаљењем. И најзад, када куцнеш тише, Измрцварено, тужно, грозно, Биће нам јасно, вај!
Истина И онда кад му време косе дирну, А живот лице борама избразда, Он је своју старост проводио мирну С осмехом мудраца и весео вазда. Ипак није била залуд она вера Што је некад била водиља и мати.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
« ВАСКА (излази из своје собе, унезверена; кад види Јовчу пође брже к њему с болним осмехом): Ох, тато, где си? (Љуби му руку, клекне, клоне, загњурује му главу на груди.) ЈОВЧА (тргне се): Ту сам, ћери, ту.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Она га прати очима, с победничким осмехом, док јој из нагнутог ибрика истиче ракија. Млаз ракије из ибрика оста му у свести — оштро, блештаво сечиво на сунцу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али од тога часа пође по свету прича о дечаку од чијих речи процвета камен, нестану болест и туга. Људи су га с осмехом сусретали, уверени да на свему чега се реч Златоустог дотакне, још Дуго након тога, трепери неки радосни, златни сјај.
Има и других птица... — Зар то није свеједно? — Смејачко направи круг изнад кровова, изненађен њиховом лепотом. С осмехом поздрави цвет израстао у олуку, намигну гуштеру који се сунчао на димњаку. Улица кестенова била је пуна луди.
На крају крајева, јахачи су били дечаци као и они. С осмехом су им показивали где се лове шкољке и ракови. Уводили их у своје куће, износили пред њих сир и црни ражани хлеб.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дочекале су га оне исте, спокојне, очи и оно исто, спокојно, лице. — Мораш ли то, синко? упитао је старац са малим осмехом или се то Добрачи причинило, и умро.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И дишућ' мирис расцветаних љубичица, Што свежи дах гоњаше из оближњег луга, С осмехом блаженства огледали смо лица На тихој површини воденога круга.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ При овим лепим речима, његово се лице преобрази. Слабуњав и ситан, али са осмехом пуним самопоуздања, изгледаше као орлић који затресе своја криоца да ускоро полети.
Принцеза је била озарена радосним осмехом. Када се иза тога узвици одобравања, поновљени неколико пута, стишаше, Доситеос саопшти да ће краљ узети реч.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ипак притрчах и понудих јој помоћ коју она прими са оним својственим и отменим осмехом захвалности. Ја јој, заиста, нисам био излишан, и после кратког времена ми смо, радећи заједно, променили гуму и све
Најзад су прешли у прву кавану да тамо сачине протокол, у веома живом разговору, и клањајући се са осмехом онима што су у дворишту остали. Са онога истога злокобнога места зачула се идућег дана нова песма.
Из једне кућице поздравише ме неколико официра, с шалом и с осмехом. — „Ови се људи смеју!“ То сам прво помислио, кад сам остао сам, јер ми је то изгледало немогућно.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: — Измакни се малко натраг.
А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Заволи себе кроз несреће круте И мене с њима. Нек лепоти путе Покаже младост док је још са нама. Осмехом душу и ране заклони. Запали чула. Нека срце тако Пређе у усне к'о ветар у звуке.
Ал' дуго срећна занела се она Уз мирис жеља! И дођоше луди; Сад плете венце, нико је не буди; Осмехом дише, ударају звона; Разгледа небо, спушта се опело; Сад броји звезде, узимају тело: Живи што сања, у раку је
Одмор и мени тад ће да се јави. Бићу измирен с тајнама далеким. Рођење своје заволећу гробом. С осмехом можда, ил' с уздахом меким Бацићу поглед последњи за собом. ПОД ПРОЗОРОМ И синоћ сам био поред твога стана.
У пролазу ђаче познато ми, смерно, С осмехом на лицу, у респекту многом, Правећи гримасе, к'о псетанце верно, Дубоко се јави шеширом и ногом. Ја окренух главу.
На корзоу, дакле, у респекту многом — Са оним осмехом — угодним за жене, Ја се теби јавих цилиндром и ногом, Али примих малер — ти не спази мене. 1904.
Глад израсла свуда. Ту се чаша жучи испија до дна. Мру гробови светли, мре и света груда, Деца мру с осмехом крај мајки без сна. Све што год је им'о све је Србин дао.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” “Али Шкотланђани такође познају вештину узимања,” - рекао је Карнеии, а његове одлучне очи засјале су доброћудним осмехом.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.
коме су реченице подвргнуте: (1) „Пред њим, / пре свега, / ћутала је, /исплакана, / са једним тајанственим осмехом”; (2) „Било јој је равнодушно да ли ће то, / на неки начин, / дознати чак и муж, / тамо, / негде, / далеко, / у
Код Црњанског она гласи: „Пред њим, пре свега, ћутала је, исплакана, са једним тајанственим осмехом”. ствениМ осмехом”.
Код Црњанског она гласи: „Пред њим, пре свега, ћутала је, исплакана, са једним тајанственим осмехом”. ствениМ осмехом”.
(рачуна се опет од прирока „ћутала”) изгледала би овако: „Пред њим је, пре свега, са једним тајанственим осмехом исплакана ћутала.
Њеног осмеха”; (2) „Децу је била дала слушкињама; само пред мужем држала их је на крилу. Са осмехом”. 293 Уназад враћен процес, такође у два корака, изгледао би овако: први корак (враћање на постпонирање детерминатива)
изгледао би овако: први корак (враћање на постпонирање детерминатива) „само пред мужем држала их је у крилу, са осмехом”; други корак (враћање на обичан поредак) „ само их је пред мужем са осмехом држала на крилу”.
„само пред мужем држала их је у крилу, са осмехом”; други корак (враћање на обичан поредак) „ само их је пред мужем са осмехом држала на крилу”.
од треперења светлости, у „ноздрвама само имала је румени и таме”, а уста су била „под једним, непрестаним, чудноватим осмехом, који се није губио ни онда кад га чудно погледа”.
Стога улази у Исаковичеву собу, видно узбуђена и са раскалашним осмехом, „као случајно” нагиње се кроз прозор, „као случајно” испада јој накит, па захтева да се и он, поред ње, кроз узан
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
С пута, кујо потуричка!.. Виђи, да ти кажем!.. И ђаволски већ прибрано, старац се рашири усред гомиле и са крвавим осмехом на лицу као свако ко се одлучио да умре, секну левом руком једну леденицу, а десном јатаган.
— Гља, свиње влашке — окренуо му се Хамза пријатељски и с осмехом: — а зар ви носите оружје? — Понекад, ага... — А смете ли убити Турчина, бре? — Па... да не донесе бог, Хамзага...
Краков, Станислав - КРИЛА
Било је и много жена. За сто је понекад прилазио и поручник Анђелоти, и стискао обојици руке са осмехом, а пре тога љубио руку Иветину. Одилазили су у ”Одеон”.
Петровић, Растко - АФРИКА
га пита да ли га је познао; овај га уверава да јесте, понизно смешећи се сладуњавим и неискреним осмехом. Само што се Н. окрене и пође, краљ ме хвата обема рукама за руку и показује на њега очима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Нека је со срећоју сефте: ево и један комунац улете у орденлијски ћуп.« Па це онда примаче са подругљивим осмехом и малко се наже: »Бре, бре, бре, орденче! Чекај да видим чије ово име носи П... Т......
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ону подлу неверу, Да на пут станеш своме деверу, Да га уништиш, смрвиш, растопиш — С поочимом му, старом лисицом — Осмехом једним или сузицом. ЧЕТВРТА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, Станиша и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ; Славујче! тицо!
ШУЛОВИЋ: Зар он? ЈЕЛИСАВЕТА: Што је издајник? ВУКСАН (за себе): Издајница си ти!... хијено злобна Штоно осмехом доброћудности Пламен прикриваш пакла нутрашњег... — Гле, шапће опет кнезу на уво; Ено се смеши... Ех, пропао си!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И лице било јој друго. Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом. И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: — Нане! — Свећу! — викнуше.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прати нас својим пријатним осмехом и зна, све време зна, за то детињасто надвлачење. Матија Сабориште! Откуда је само грбавом копилану пало на памет
Зар се нисам уљуљкивао мишљу да сам изнад свих сврабљивих и нестрпљивих људи? Зар нисам с надмоћним осмехом гледао њихов јалови труд? Зар нисам ја био тај који је открио узалудност сваког људског напора?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Високо над њеном главом Шарена дуга се пружа. И Арес с осмехом стоји. Божица стидно се трже, И груди заклони брже. Ал' чиста капљица једна из груди матере младе Кô светла, јутарња
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Затварај капију да ко не уђе!... Затварај све, и не пуштај никога. СТАНА (досетивши се, са осмехом): Е ако, ако, снашке. Није него! Не живи се да...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
не усплахирује” — говорио је Харисијадес, и сам миран и хладан, радо је то понављао, али увек додавао, са ироничним осмехом: „Да ми је да доживим кад ће се Спида усплахирити.” Био је Спида мајстор живота, и отмен човек у отменој кући.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно ја што је никло из првога мога осмеха прошло је кроз живот са осмехом на уснама, гледајући све око себе веселим погледом и ведре душе.
Трећа је била девојка од порцулана, врло светлих очију и са осмехом на уснама. Она је увек стајала усправљена, наслоњена на зид.
Ено је и злоба, укусно и лепо одевена, љубазна и предусретљива, са једним топлим осмехом на уснама и мачијим погледом. Ено је и матора уседелица правда, заменила лажнима поиспадале зубе, задигла сукњу те јој
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Хтео бих да цео овај спис буде као хлеб или као вода. То је једно од темеља-уживања: у реду Руковања, Општења Осмехом, Одахњивања, Кијања, Ригања, Одлакшања - црева или бешике, или сексуалног, Успављивања, Буђења, Освете, Порођаја.
Говорим тако баналне ствари с тако важним осмехом. Писати стихове на поду, клечећи, надвијен на хартију, налакћен на руку у којој се држи писаљка, тако да цело тело
бавио само њом, Али нека ме не остави самог у тренутку ужасном; О присна, присна, све моје мане и моје зло заборавља: Осмехом, целим телом толико уме да утеши; Наднесем је над своје руке и моја рука оздравља, И само, повучем ли је грубо,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа... Зони неправо. Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...