Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тај поглед њезин, то није поглед скромне сељачке девојке; у њеноме осмејку има препреденога лукавства, има нешто што не умем себи да разјасним.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
—рече харамбаша и погледа Станка. Станко се грозничаво насмеја. Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста... Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв нролевати, опет му ово дође ненадано, наједнапут..
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
При осмејку блистао му се низ финих, снежних зуба. У оном ставу птице тек ослобођене кавеза, још на њему, чинио се он неисказано
Рукави испрскане кошуље били су му високо загрнути, те се атлетске мишице румениле на сунцу. При осмејку блистао му се низ као снег белих, курјачких зуба.
Рећи ћу ти, мила, о томе осмејку. Тај осмејак, што сличношћу својом изједначује највећи душевни чемер с највећим блаженством, обасјава прошлост његове
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад спазило Цвет-девојче, Момче главу подигнуло И на њу се осмехнуло. Није лако погодити Чега више у осмејку, Ил’ жалости ил’ весеља. Лице му је тако мутно Као небо кад је киша, А око му тако светло Као сунце после кише.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ није?... У гипкости лакога покрета, У облини надземаљске сласти Јоште руком нетакнутих дојки. Моћ у лицу, у осмејку лежи, У речима милозвучним живи; А свемоћност у бистрој је капи Што по лицу притворности веште У одсудном затрепти