Употреба речи осмејкујући у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

руком њезина рамена: мислила сам да спава, па је треба пробудити; али је она била будна, отвори очи и гледаше ме тихо осмејкујући се: „Шта је, Грлице?“ Ја јој пружих неколико од најлепших колачића што су се у врећи нашли...

Мислила сам: умрећу; али ми у томе часу притрча однекуда Алекса. „Грлице, шта ти је?“ питаше ме тужно осмејкујући се. „Воде!... Само једну кап воде!...“ Он се маши руком у недра, извади један мали судић чуднога изгледа.

— Добар вече, господо! — Бог добро, господине! И он, сасвим умиљато осмејкујући се, седе до нас; смешио се, а једнако је погледао на наш швајцарски сир... — Хм! Хм!... Знате... Нећете ми веровати...

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Костјурин га, међутим, милостиво, осмејкујући се, погледа, а затим уђе у свој мањеж, са групом својих официра, као у цркву.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Оба сенатора се погледаше, блажено се осмејкујући. „Хоћемо ли кренути даље?“, упита Хипократес. „Таман посла!“, одговори му номофилакс.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— па ће на поласку: „Давиде, вели, паметан си и бистар домаћин...“ Писарчић (заједљиво се осмејкујући): Е, баш си бистар и паметан! Давид: Дијете, молим те кô што се Бог и старији моле, не прекидај ме у ријечи!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности