Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ћудљиво прогризене рупице у папиру — неке правилно округласте, неке дугуљасто елиптичне, а неке двостаничне, сличне осмицама — провиривала је ту и тамо од сунца пожутјела позадина јелове дашчице.
Стајали смо на згаришту, под гладним погледима мјештана, и неинвенциозно звјерали наоколо. Око нас је у великим осмицама скакао Мајин миљеник Леро, у коме се, пред преображеним изгледом средине, разбудила она нарочита, дјеци и псима