Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Мама! — ускликнуо бих трзајући је за рукав. — Ја те не познам! Ја те не познам!... Она би се осмјехнула, али је и тај осмијех остајао ограничен на сама уста и трептао око њих, тек блиједо и мутно уочљив на крајњој ивици