Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Рисман, Д., Усамљена гомила, Нолит, Београд 1965. Романска, Ц., „Някои особености на бьлгарския фолклор, свьрзан с Рожденото“, Работата на 13 конгрес на сојузот на фолклористите на Југославија, Скопје
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
и непредвидљива дела дозвољавају могућност заснивања теоретских претпоставки једног стила, једне изражајне особености — реч жанр чини ми се прејака и неодговарајућа.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
се у њој; како мени изгледа развој српске књижевности и какви ми се чине поједини српски писци, у њиховој књижевној особености и као саставни делови једне књижевно-историјске целине, — овде је изнето, на основу разлога, са уверењем и искреношћу.
На знаменитом Темишварском сабору Срби траже, ради сачувања своје народне особености, засебну територију, српску Војводину. Угарски сабор од 1791.
и хоће да их неповратно уништи; романтичари у њима гледају свете остатке прошлости, највише изразе народне душе и особености, поуздан доказ народне супериорности, и хоће да их сачувају да би се имало чиме стајати ван а и изнад других народа.
И тим прикупљањем народних песама, описивањем живота целог српскога народа, истицањем етничке чистоте и националне особености српске, Караџић је можда главни творац српскога национализма у XИX веку.
је оскудевало, укус му није био вазда сигуран, књижевно образовање му је било непотпуно, и као писац није имао довољно особености у књижевности.
књижевну културу, за уметност у поезији, независно развијану од народне поезије, израз вишег образовања и слободне особености песникове. Са поезијом великих европских књижевности он се упознаје преко Руса, из руских антологија.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
који захтевају специјалне за то начине и нарочите инструменте: 1˚ сондирање морског дна, да би се одредиле његове особености и облик; 2˚ прибављање материјала са морског дна; 3˚ мерење температуре воде у разним дубинама; 4˚ хватање ситних и
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Непревладани је проблем српске нововековне културе, опет, у томе што је своје особености почесто знала да сагледава (самонаметнутим) очима туђег неразумевања и неприхватања.
године, и то страним, словенским колегама, којом приликом је требало нагласити, поред свих особености националних традиција, обједињујућа подручја, од средњовековних почетака до обнове словенског митопоетизма у
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Истина, синтакса Борисава Станковића и, знатно више, синтакса Милоша Црњанског природно су се због своје особености наметнуле као нешто што ваља најпре расветлити да би се анализа могла продужити на вишим равнима књижевне структуре.