Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Смрдим му као твор крај осетљивог господског носа, те матори не може честито ни да се надише. Ситна оспа му се проспе лицем кад ме угледа, преседне му ручак кад смо за истим столом. А шта сам ја радио?
ненавикнути Доротејев језик остао је забрављен иза чврсто стиснутих зуба, а питања су му ионако пролазила лицем као оспа. Димитрије се правио као да не опажа. Остао је код узгред споменутог „Видео сам данас Јелену на Мртваја виру“.