Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А кад су га повалили на мацке, стегао је срце да се не би пред старијим зликовцима осрамотио... И, заиста, један од старих злочинаца није могао а да му том приликом не узвикне: „Синовче, од тебе ће човек бити!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Да ти је прст с устма согласан био, умела бих ти ја благодарити, а тако ништа. Хего залуду ти добро, осрамотио си се”. Наравоученије Тако бива свакоме ко не чини добро сасвим и како ваља. Свак му вели: „Или куј, ил' не мрчи.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— неваљала жена осмочити — у сласт појести неко јело осој — место које лежи у хладовини отоич — малопре ошвањио — осрамотио се ошљарење — рад без воље, избегавање посла, магарчење Пајанта — помоћна греда, греда о коју се вешају ствари
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па ено вам хвата и Милоша Севића. Он собом проси Милошеву кћер за Лазара. И онда не може боље бити! Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... — Не седимо, Ногићу!...
Зато се сад и забринуо. — Али, попо, — рече — како ћу сад? Ја сам се осрамотио пред Алексом... Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. — Па зар си ти сам?...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А он је њу истински волео. Веровао је, јадни Христић, да ће она бити срећна кад га види, па се за ту њену срећу осрамотио. А то може да разуме само онај који воли. И ја тек сад разумем Христића, јер волим, јер прâво волим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Бајевич му рече да је то Јока Стана Дрекова, коју је муж, у Тријесту, осрамотио и напустио, јер му се досадило да чека. А што пита?
Она му мирно – као да га никад није видела – рече да је Јока, Стана, Дрекова и да ју је муж, у Тријесту, осрамотио, и оставио. Досадило му да чека, па је нестао. Она наставља пут, брату, у Росију. А биће сигурно повратка, и Дрекову.
Изгледа да су Исаковичи заборавили ту стаситу, плаховиту, жену. Та не чека, да је терају. Ако је Трифун осрамотио њу, неће се она обазрети, ни на децу. Не ваља дражити жену. Ђурђе је одмахивао руком на то.
Шапутао му је да није лепо, нити је поштено, да му не каже, на растанку, да је он чуо да му је Трифун осрамотио кћер, и унесрећио. Бог нека му плати.
При поласку са стрелишта, Исаковичи су се били снуждили. Мислили су да их је Павле осрамотио, пред Русима. Шевич и руски официри су потрчали за Костјурином, који је ишао пред њима, као онај што води стадо.
Разбио би му главу. А Петар је био будан. Мучен несаницом. Није се ни за пиштољ машио. Као јагње се предаде. Осрамотио фамилију. Толикима је прво дете умрло. Нек запне мало.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Изненаћен, Жућо од великог чуда прогута лаж коју је управо хтио да каже, па онда, да се не би осрамотио пред кокошкама, јурну пуном брзином према мачку Тоши урлајући: — Опрости се с репом и ушима, више их нећеш видјети!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Уосталом, нашто причати како се Славонско подунавски полк, тог јутра, осрамотио? Узме ли се у обзир да су трчећи официри успели да саберу и смире пук, који беше натрчао, сав задихан, чак на топове;
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А прика Паја само ћути. Ћути као да се осрамотио пред кумом; ћути па пушта густе димове, и једнако гледа преда се у ону прасећу главу, која му лицем окренута беше и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ту црвено, ту шарено, ту цветови, ту перје; добро те се краве не плаше од њи. СВЕТОЗАР: Једну сам осрамотио, али у невиности. Навранила косу што може бити, али заборавила на зулуфе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
и једним пандуром, морао је поћи најприје дома, те од родитеља и старијега брата свечано измолити опроштење што их је осрамотио. „Ја, Пшенелов питомац, Наполеонов војник, ја да то учиним!? — Никада! — Радије ћу с мјеста на вјешала!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кочијаш га довезао. Са убалеганим кљусићима. Ни срески пандур не би пристао да га онакви возе. Осрамотио ме, уздахну Аћим. — Не, поћи ћу и ја... Волим божићне обичаје. (Глупо се понашам. Сасвим глупо. И збуњено.) ...
Све потону. И он. — Ти ме издаде, Вукашине. И гроб ми опогани! — грмну у помрачину. — Зашто сам те осрамотио? Ти не одговараш за поступке пунолетног сина. Нисам те ни издао. Уосталом, нисам имао шта да издам.
Од стида што је сада поменуо тестамент и што иза те речи стоји Вукашин, који га је више и друкчије него Ђорђе осрамотио, онда, шест година после њиховог растанка, кад га је видео у Скупштини како седи у клупи за владине посланике.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Шта да чиним да се не обрукам пред толиким научничким великанима? Тиме бих осрамотио не себе самог већ и госпођу Лавоазије.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и трбух... ту јој фали. — Да је није упропастио? — Па није да видиш, али 'нако осрамотио. — Како то може бити? — Па уј'о је за... ох опраштај, господине. — За шта, брате, уј'о? — За... За сису...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!... Није требало да пијем, само сам се осрамотио... Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. одједном му се очи раширише, узвераше се...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: А како је она имала срца своју ћерку да премести чак у Ивањицу? ДАРА: Осрамотио си нас, осрамотио си целу кућу! ЧЕДА: Ја? Боже сачувај, осрамотила је она. ДАРА: Боже мој, боже мој!
ЧЕДА: А како је она имала срца своју ћерку да премести чак у Ивањицу? ДАРА: Осрамотио си нас, осрамотио си целу кућу! ЧЕДА: Ја? Боже сачувај, осрамотила је она. ДАРА: Боже мој, боже мој!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Тако би ме безобразник и пред каквом страном персоном осрамотио. ЈОВАН: Па шта сте ме звали? ФЕМА: Звала сам те да ти дам регулу да не будеш као досад, или као што су ове дроље.
Чекај, сад ћу ти донети. (Отиде.) ВАСИЛИЈЕ (ђипи): Шта, код тебе је, и ја сам те тако осрамотио! Ах, Васо, шта учини! Како ћеш јој у очи погледати? Но, ја ћу њу молити, она је добра, она ће ми опростити.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Одлучно): Да кунем, ох, да кунем! (Скида шамију, иде пред икону, клечи и куне): Синко, да Бог дâ... ти мене оставио, осрамотио и на овај Божји дан расплакао, а тебе да Бог дâ, да Бог... (Стреса се): Ох, не! Чекај, боб да му бацим!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Војвода Пријезда (у песми Смрт војводе Пријезде) умире да се не би осрамотио уступајући тиранину сабљу, коња и љубу. То троје он схвата као саставни део своје слободе, као пуноћу свога