Употреба речи остâ у књижевним делима


Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

п. жени се или узима слугу) за кога се мисли да неће дуго заједно живјети. 2) ЗАКЛЕТВЕ Ако сам, од мене остâ траг Бранковића! Ако сам (укрâ паре) ишâ куда и оне (паре) оду!

Не било ти доста ни земље, кад се укопао! Не знало ти се гроба ни мрамора! Од тебе црни траг остâ! Отуд те на носила донијели! Погинуо без замјене! (значи: нејуначки, од женске руке, од коња или вола, или од грома).

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— То је истина! — рекоше сви. — Бог да живи вра-Брну! — Знала би нам душа да је онај манитац остâ за гвардијана — настави Бељан. — Он би сад бија усталац и вридан кâ мравак, болан...

— Та није зар? — Б-б-б, бижмо! — Ма од кога да бижимо? Та ево нема никога за тобом! А онај је Пивалица зар остâ у камари. Је ли се исповија!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности