Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
за оне који не пале и не жаре, за старе подвиге и за славе старе, за оне чији је завичај на обалама прошлости остô, за њихово горко сећања задовољство, за оне који угашена сунца бране, који се сећају снегова од лане, тражим
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
и вилиштањац је од жалости умро, и тако то сад нико не зна осим мене, јел је сав онај свит изумро, а само сам ја још остô.
Ма није њима било до коначења, ван да се нагледају мудра зеца. Зец ко зец, а они мисле од онога што је остô код куће да је они кога је Насредин на орању испустио. — Де, хоџо, удари му цину, па да тргујемо, — веле орачи.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Пропаде ми лепа мисô; Томе нисам крив. Ал’ не жалим — бар је лептир Остô данас жив. ЛЕПОТИЦА БЕЗ МИЛОШТЕ (Од Хамерлинга) Хладно се смешиш из празних груди, Гиздавко хола, Љубав и чежња к
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Тако је он, кукавац, остô кô окресана грана сâм самдијан! Једва су га дигли са старог кућишта. Баш сам се тукô кад га дигоше.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
кад неђеља сване, На авлијска врата када Мара стане, Бих, тако ми бога, аџамија постô, У механи пио и без гроша остô! Јер, да само видиш, у лијепе Маре, Какве ли су, пусте, димије од харе!