Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он напреже сву снагу, али не може доскочити. Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. — Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. — Ово није чисто скочено. Он је прекорачио мету! — рече злобно.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А пошло је само како може бити! Учинила си »ероберунг«, па сад не пуштај га ни за часак. — Не брин’те се, мамâ! Остав’те ви то само мени. Та зар сам забадава била у пансионату!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Која ви, молим вас, команда? — Јел' која сам комендија? — Команда, брате, команда — Остав'те ме, човече божији, која сам да сам — А ви? — Ако важе стари распореди онда знам, ако не важе...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
испуњење неке снажне жеље, односно у кризним ситуацијама када човека у решавању извесних основних животних питања остав-љају на цедилу и разум и искуство.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— најбоље било да остадоше Французи, иако су безбожни! — Остав’те сад то! — викну конте Пјеро, кога ништа на свијету не могаше тако наљутити као похвале Французима, које често
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Полаженик седе и стаде правити цигару. — ’Ама, остав’ се тога, прико. Сад ће ручак, тек што није! Ама, прико, што ће бити уживанције и крканције!
— Ка - - јô! Лево круг марш! — продера се Јова. — Сто си пута већ то причао како си »јегер« био; све то те то! Остав’ се, бога ти! Да забављамо господин-Пају. — Кајо!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Остав се, куме душе ти! — одговори гост — само кад је воља, добра, а чуо сам да је гладну човјеку намјерна најбоља.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРА: А квартир за петнаест дана. Ето, тако треба рећи! СПИРИНИЦА: Па тако сам и рекла. ДАНИЦА: Та остав'те се, забога, ваших објашњења. Кажите ми јасно и разговетно: шта је то било, кад је било и поводом чега?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«.
— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... — Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Удри врага, не остав му трага, али губи обадва свијета! ВОЈВОДА СТАНКО (ЉУБОТИЊАНИН) Имаш разлог, војвода Милија. И дабогда траг нам се
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ „Остав' се, куме, душе ти!“ одговори гост, „само кад је зоља добра, а чуо сам да је гладну човјеку намјерна најбоља.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Ђ. Јакшић XЛВИИ ПАДАЈТЕ БРАЋО! Падајте, браћо! плин'те у крви! Остав'те села, нек' гори плам! Бацајте сами у огањ деду! Стресите с себе ропство и срам! Гините, браћо! јунаци! људи!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: — Остав’!... Ко ти то рече ? — Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Остав̓ се, куме, душе ти, — одговори гост — само кад је воља добра, а чуо сам да је гладну човјеку намјерна најбоља.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛИ Она мила, а он врстан; — Ево иду, купе свате. Дођоше ми са лимуном, Да ме њиме старосвате. Остав’те ме, моји драги, Нису више за ме свати! Они моле, тако својски, — Ја морадох обећати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Боро, молим те, не прави комендију. Ако ти је стало до вина, наћи ћемо. О, људи, шта нас снађе! — Остав’! — рече Бора војницима, који спустише пушке поред себе. Он се подбочи. — Чекам? — Донећу ти вина, причекај.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— веле му ђендари мало блаже. — Мораш, јер те закон гони; не гонимо те ми... — Чујеш, господине, остав'те. ме још једно двије-три године, у том ће и мој Столе одрасти, па кад сине прољеће све ће ово зацрњети.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1861. ПАДАЈТЕ, БРАЋО... Падајте, браћо! Плин’те у крви! Остав’те села, нек’ гори плам! Бацајте сами у огањ децу! Стресите с себе ропство и срам! Гините, браћо, јунаци, људи!