Употреба речи остави у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

“ После тога огрну опаклију и оде да се после два сата врати, да ме више никада не остави саму! У тузи и несрећи постане човек мислилац... И ја сам почела мислити.

Кад је њу видео архимандрит, он остави настрану бројанице, лице му се зажарило, а у очима му се распламташе жеље и страсти, па, и нехотично, дубоко

Ја јој кажем, она се растужи и невесело махне главом, па ме остави... Моји добри пријатељи знају за ту моју љубав, па ми чисто завиде: што баш ја ту најлепшу да љубим, и зашто она мене

— А ти иди, не смемо много дангубити. Уча оде и наскоро се после тога врати са младим Гружанином; остави их у својој соби, а он оде да види шта му ученици раде, јер су се већ сви искупили и чекаху свога доброг учитеља...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Дели ти сад”, рекне лисици. Ова натовари све у једну гомилу, а за се остави само једног зеца, па каже лаву шта је, чије. „Ај, ај, премудра лисицо, ко те научи тако паметно делити?

Кад | ето ти: упази ловце са пси. Пусти се преко поља и остави их далеко за собом. Но уљезши у густу шуму, ту му се заплету рогови, и тако га стижу и убију. „Бедни ја!

и за добродјетељ своју весма оглашен (чујући ово знаменито прикљученије, које сам напише и последним за воспоминаније остави), сам оде на погребеније његово, гди учини једно прекрасно погребноје слово, којега је почетак: „Њест суд мој јако

и муж пијаница Жена имала пијаницу мужа, и свакојако се мучила совјетујући га и увјештавајући га се остави пијанства, чрез које дан о дан потире не само дом свој но и здравље и памет, и душу, и тело.

Док тог њега ти с твојим појањем к себи не привучеш, и не учиниш га да остави фрулу своју, и да тебе с удовољством и с услажденијем задуго слуша, дотле ти ником немој рећи да лепо појеш.

његове верне но нешчастљиве љубови, која га је у толико очајаније довела да се покалуђери, и Корцир, своје отечество, остави — кад ето ти к нами свештеник непознат, на коњу.

ли је разуман, а он би употребио та два или три дна да најлепше, најблагородније и најславније своје вешти расположи и остави. Сада дакле свак паметан нека нам право каже: сто година кад прођу, шта остаје од њих? Нигде ништа.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Он га лепо прими, али му кафеџија у кафи отров даде. Мој отац кад до пола филџана попије, мука га у̓вати, остави филџан и једва у свој квартир дође.

Црном Ђорђу доста коња, пушака, сабаља, ножева у сребро оковани, које он на све старешине соразмерно подели, а Миленку остави више од 10 хиљада оваца, које су се у нахији арнаутске на ̓рани застале, да Миленко, узевши себи тал, друго по војсци

Онај краљ напише књигу оној краљици, иште да му даде неколико градова, а неколико да остави за себе; пак не дао му шејтан (ђаво) да пошље књигу по са̓ији (књигоноши), но узме те свеже прапорац на ногу, пак

Кад види Хаџи-бег ватру иза леђа а војску пред собом, он остави шанац у Братачићу и побегне натраг на Рожањ. Недић, попаливши Петрц где Турци побегоше, удари на стражње и доста и̓

Он остави мене и кнеза Теодосију, виш̓ Ваљева са оно 300 Гружана с топом, да онде чувамо, ако би Хаџи-бег продро и у Ваљево дош̓о

— Сад везир видећи како наши нођом нападају и бију, а можда је чуо да је Асан-паша разбијен, остави пут к Београду, врати се натраг и, брзо терајући, опет дође у шабачко поље на своје старо место.

Он даде им веру, да се не боје, но само мирно у граду да седе, и тако и̓ у том примирију остави.) Сад, 1805. пред јесен, дође Ђуша Вулићевић у Смедерево, и са Србима врло се веселио, али кажу да се врло напио, пак

Чује то мој отац. Све друго на страну остави. Дође кући у Бранковину, распошље момке по селима, заповеди: да се сви фрајкорци с пушкама скупе у Чучуге, где ће и̓

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

овако гради: осече се рачвасто дрво, али се гледа да врат може таман стати између оних рачава; онај крај у дну рачава остави се подужи, колико већ затреба; рачве се пробуше напремасе, углави се између њих врат и удари се клин, који некад стоји

А кад се удари на свиње, онда се дужи крај остави за вратом а рачва испод врата, и тек тада се зове оним страшним именом — рога...

Као човек доле... Иде лепо баш као човек... Али му наврх главе рог, као овај дирек пред механом — ни узми ни остави толики, па стоји право као усађен!... Богами, мене ти подиђоше мравци! Надам ти ја бежати, а оно све брже за мном.

— Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе ивећ остави је, где је и стајала.

Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак. А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он ће ти лепо чувати... Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији.

— Е па, ви'ш! Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем! Слободно га остави. Боље пре него после! И ту Милисав настави учити Среју шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође.

— Еле, бал, ни узми ни остави, као у каквом београдском хотелу! Па да би још наличнији био на београдски, штампане су чак у Београду улазнице.

задруга те напослетку спала на једног Митра Пупавца, поштеног и доброг човека, који у своје време склопи мирно очи, а остави на овом свету последњи изданак од свог великог колена — синчића од својих дванаест година, Мојсила Пупавца, са нешто

Он не плане, јер то те смесе не допуштају. Он само цвркне, па остави на себи рупу, која наличи више на ону кулу од српских глава у нишкој нахији у старој Србији и на она у Африци, на

Видим све ти је у реду, деца ти добро одговарају... Ревизор оде и остави учитељу врло добру оцену — што је он одиста и заслужио, јер се својски заузимао око деце.

А дивљи човек, боме, није ситница. Да га остави капетану, као што му је наручио на поласку, не може ни то, јер кмет моли да власт што пре дође: село се узнемирило, не

Само си нешто слудовала... — А шта то, дешо? — упита Миона и погледа Јеленка мало зачуђено. — Што оно дете не остави код куће, да ти барем штогод помогне? Толики имућнији и задружнији људи, па нису кадри одвојити своје деце...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт. Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.

— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? — Да видимо ко је бољи рвач? — Остави се! — рече Станко. — Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар. И самим погледом изазивао је. Станко се љутну.

— Ето дете и не довечера!... — Море, бабо, ћути!... Нека га! Зар си ми ти свакад повечерала!... Остави ти младости њено, није он гладан! А док се они смејаше, Станко је муке мучио!

Зар да се одрекне Јелице? Па како ће проживети оне дане до смрти?... Е, али како да остави Лазара? Зар да не казни греха његовог?...

Он погледа. Врата на кући отворена. Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. Ко да их остави?... Зар да их под седу косу убија?... Зар да им под старост загорча дане?...

Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа. Данас ко срца има мора у гору!... — А што остави огњиште? — Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...

Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? — Разумем, харамбашо. Зека корачи. — Харамбашо! — Шта ћеш? — Остави и мене овдје!... — Што? — Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога.

како си... — Немој!... немој, Миражџићу! Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! — Море, остави! Много ће воде Дрином протећи док они увиде!... Остави ти то мени! Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...

Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! — Море, остави! Много ће воде Дрином протећи док они увиде!... Остави ти то мени! Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!... Ја ти први нисам веровао!...

Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. — Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... — Ама, остави ти то, драги ага!... Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...

Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... — Али ко му сме на очи! Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. У Маринку се јави звер.

— Каки отац?... Зар је оно отац? Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! — Немој се жестити. Остави ти то мени... — рече Турчин благо. — Не треба ми!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. Ја се дигох.

— На, — рече — остави ово! — Па онда изиђе у кухињу. Моја мати узе ону хартију некако само с два прста, као кад диже прљаву дечју пелену.

— Митре, тако ти бога, тако ти ове наше деце, остави се, брате, друговања с ђаволом. Ко се њега држи, губи и овај и онај свет. Ено ти Јове карташа па гледај!

Моја мати плаче још јаче: — Знам, Митре брате, — каже она милостиво — али хоће душмани све да однесу. Остави се, брате, тако ти ове наше нејачи, проклете карте!

Мој отац уздрхта. Стоји као свећа, шупљим погледом гледа моју мајку, а глас му као разбијено звоно: — Иди, Марице, остави ме... Ја сам пропао! — Како си пропао, господару, бог с тобом! Што говориш тако! — Све сам дао!

Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама веза новце у мараму, па даде попу: — На остави; ово је Маријино! Онда је узе на руку и понесе је попу да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.

Поп не може од цркве, а и од старости. А гдје би њега, старца, пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати? Бог зна би ли он то могао икако и поднијети.

Међутим, мијења се штошта у селу — вријеме чини своје! Наш стари учитељ остави нас — оде, сиромах, на пут на који се иде затворених очију. Бог да му душу прости! Жао нам га је било.

Псује Јеротије што му на уста дође, и кад се он даде да га учи којеко ко није ни орао, ни копао. Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави. Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији.

Сједи неки пут с нама. Ћерета и прича шта има по свијету, па онда скочи; само што рекне: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом.

Ја видех како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи. Свест ме остави. Ја је повукох да је притиснем на груди. Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње, па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапћући: »О, боже, опрости мене грешну!

И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље прекопута, а стари Лéкса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога »слаткогласнога«, како сам рече.

« А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и

Пера остави прегледања слика по дувару. — Извол’те, господине — рече поп Спира — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо,

да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа, а ноздрве јој побелеле, и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави албум и поче читати Риналда Риналдинија), као да му очима хтеде рећи: зар није тако? — Чудо, госпоја-Сидо...

Копа и мисли. Учини јој се к’о да су залупила баштинска врата. Слуша. Нема ништа. Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот. Нема никога, учинило јој се само.

— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.

То је већ свршено... Све му је забадава сад. — Немај ти бриге. Ти пази кујну, а мени ово остави. Кол’ко сутра наћи ћу се с њим. Имамо и иначе послове неке да свршимо.

— А шта би вам фалило, само ако она... — Охо! — вели поп Ћира. — Охо! Дакако! — вели поп Спира и остави штап. — О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним...

— Јесте; ми онако, а ваша кућа свакојако. — Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира, па остави шешир. — Само кад је ваша кућа пример селу. — Богме и јесте.

Не испирајте уста с њом! Њу ми оставите на миру. — Нек остави она моју кућу на миру, или боље рећи: нек остави на миру момке по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!

Не испирајте уста с њом! Њу ми оставите на миру. — Нек остави она моју кућу на миру, или боље рећи: нек остави на миру момке по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена! — А шта има она то с вашом кућом?!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

све по варошки. Али после варошанка као да се брзо засити Таје и одједном га остави. И не само што га више није дворила, доносила му, давала од свога што напроси, већ је и његово узимала, јела, те је он

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

После двогодишњег калфовања у својој вароши остави свог господара. Господар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи.

— Боже сачувај! Ви сте ми мили, останите још. — Не могу, опростите. Тако Чекмеџијић препоручивши се остави кућу попину. Није хтео фрајли Савки ни реч да прослови, ни у очи да јој погледа.

Љуба свршава визиту. Као среће ради, остави два талира и обећа да ће сутра опет доћи. Сутрадан ето Чекмеџијића већ у седам сати у посету. Милева још спава.

Фрајлица ђипи и изиђе напоље. Чекмеџијић остане сам. Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави. Уђе у другу собу сав снужден. Госпођа Макра пита га зашто се са фрајлом не забавља.

— Тој је давно било; уз то, нисте је узели што је сирота била; сад је богата, сад она друге тражи. Видим ја! — Остави ти то мени, стари сам ја врабац! Само то хоћу да знам — дакле, није се на мени јако познавало?

Алка седи на дивану и гледа у очи, у уста Мици, шта мисли, шта ће прословити. — Ала је тај Свилокосић чудан човек! Остави тебе, Алка, те мораде поћи за бакалина, а овамо га ипак примаш.

Често више вреди срећа него мозак. Мица умре без порода. Алка остави након себе диван пород. Тако се живело пре седамдесет година. Давно било, сад се тек приповеда.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

дао сам колико сам дуговао, сад ме остави да живим.” Али ах! Тамо с друге стране, као авет нека, стоји она дужност и стоји она част и опомиње; и то је нешто

Онда је он од њих дознао и како се вештачки добија жутица. Остави се, веле, једна прегршт дувана у чутурици да преноћи па се сутрадан по мало пије и од тога човек пожути као лимун.

А воз је већ био у перону. И Јуришић, са бесном новом и дотле непознатом узбуном у души, остави жену и пође за ствари. Напољу, на месечини, усред оне гужве, огреѕѕе је, пискавим гласом, грдила носаче.

Пре свега моли је да га не прекида, а после нека говори и он ће мирно слушати Мислио је да целу ствар остави за доцније, али осећа да не може отпутовати пре него што чује њену одбрану.

И рекао бих: још моја душа лута с њима по планинама. Хтела би она, с њима заједно, дубоко испод ногу доле, да остави сав овај грозничави кртичњак што се у крпама неких кужних и црних маглетина потапа.

Онда остави трг и пође онако насумце, буновно, без циља. А у првој улици, на зиду једне нове грађевине падала је у очи огромна бела

Африка

Он је исто тако непрестано могао мотрити и да нас који наш носач не остави. Не треба у томе, као Брил и други, видети чак и неки нарочити таленат примитивних; белац би животом који црни воде

Новац који заради или прокоцка или остави, при проласку кроз своје село, породици и пријатељима. Ови га, од своје стране, такође прокоцкају, попију, или у

Ја грдим шофера, Либанац не сме, бојећи се да се овај не увреди, па нас још ту не остави. Шта као четврто ловиште света на велико звериње.

— Могла си бити мојом радошћу! О ја ћу отићи у кућу у којој никога нема; Остави ме да умрем, да одведем свој бол у земљу, У гроб! Мислићу увек на тебе, у земљи, Својој кући.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Моје лепе жуте дукате, моје беле талире, збогом! Оћи Јању да вас остави, да не идите на процес, ама оћи да умри сос вас, сос моју срцу (затвори сандук).

Црњански, Милош - Сеобе 2

Играти звонара, у затвору, значило је потплатити профоза да им врата остави отворена, тако да су затвореници могли да се посећују.

Не може. А што да не може? – чуо је, како му неко, као Трифуновим гласом, шапуће. Па доста је да те остави недељу, две, ту, доле, да те грознице уморе, а уши да ти пацов поједе. Кога да се Гарсули боји?

Према наређењу проводаџија, имала је, кад седне, да покаже ноге и задиже сукњу, скоро до колена, а да груди остави полуоткривене, у чипки.

И ја знам где је „Енгел“ бирта.“ Петар није скидао ока са Ђурђа и жена, а затим остави жену и примаче се Павлу: „Слушај мене, дугоњо, немој ни жене, ни Ђурђа. Аха! Неимање, што но кажу, немир је од свијета.

Па би се снуждио. Трифун није био саможив човек, нити зао отац, далеко од тога. Није ни у сну помислио да би могао да остави ту децу, и иде сам у Росију. Не би на то пристао, ни за живу главу.

Он јој и нехотице притрча. Рече јој да се остави тога. Изнеће он то, кад се буде разданило, и просути. Она га је запрепашћено и уплашено посматрала, а била је застала,

Узалуд је Божич, још једном, покушао да га наговори да одседне у његовој кући. Исакович је тражио да га остави у Швехату. Његови су пути недоходи. Умало није дошло до свађе између капетана и Божича.

А то, што му преостане, жели да остави свом роду, као задужбину. Павле онда окрете главу, да не гледа свог чувеног рођака, за кога је слушао, тамо доле, у

А старији му брат повиче: Остави дете па граби сено! Он остави. Али после застане, опет, крај детета, а брат му повика љутито: Рекох ли ти да оставиш

А старији му брат повиче: Остави дете па граби сено! Он остави. Али после застане, опет, крај детета, а брат му повика љутито: Рекох ли ти да оставиш дете, па да грабиш сено?

) Али, не мож он, царски бефел, погазит! Узалуд је Агагијанијан богорадио. Исакович му довикну из кола да се остави тога и да се враћа. Вратили су се несвршена посла.

Срамоти свог оца, сумњичи своју матер, као да је нека лорфа. Нека оде сада, иначе ће је избацити. Она га онда остави и погну своју главу.

Теодосије - ЖИТИЈА

речи о правди и милости, о истини и суду, и што нама није угодно да не чинимо ни другима, додаде и ово: „Ако ко остави дом и браћу, жену и децу, богатство и њиве и остало, наследиће на векове царство небеско.

Говораху: — Не остави нас, господине, оче и учитељу, ина че и ми ћемо с тобом отићи! Јер ако хоћеш да узмеш крст Христов, онда те молимо да

свету службу, опет светога дозва прот са свима игуманима и старцима и са свима придошлима, и благословише га да остави за спомен писмено житије преподобнога, и да се празнује са светима.

је пролазила кроз његово срце као копље, промени се, припаде, и сам с благороднима поче молити светога говорећи: — Не остави нас у овај час, о оче свети и не одузимај пре времена жалошћу душу моју од мене!

“ Господе, не остави мене на радост непријатељу мојему, молитвама пречисте твоје Матере и приснодеве Марије, и светога оца нашега, твојега

Горе: ако је на мени воља твоја добра, молитвама пречисте своје Матере и твојега угодника Симеона, оца мојега, не остави ме да се због овога у скрби потапам и у неизвесности. И тако сетан цео дан тугујући иђаше.

,Не остави ме, Господе Боже мој̒, молитвама пречисте своје Матере приснодеве Богородице и светога твојега угодника Симеоне, оца

А ни краљевство не остави никоме од синова својих, рекавши: — Краљевство није моје него Божје, и онога који се трудио за њега, светога владике

Али као увек, и сада још више, Господе, Господе, не остави ме да се због овога у животу мојему увек жалошћу потапам! И са плачем великим на земљу припаде, и опет устајући

А свети увек, као што много пута рекосмо, од људске славе бежећи, помисли да остави власт првосветитељства и ако Бог изволи да изврши његову жељу, рече да ће у туђим крајевима и живот завршити.

И сви нашавши се у невољи од, страха умираху. Јер ова нада на спасење остави их. и нека нико не помисли да је случајно и без Божје љубави оваква скрб близу смрти наишла на светога, јер и овим је

молећи и говорећи: „Ако сам нашао благодат пред тобом, својим родитељем, не затвори од мене отачаскога милосрђа, не остави ме да се жалошћу у животу потапам. Дај ми свете мошти светога господина мојега и оца, да га пренесем у своје отачаство!

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Сад ће се вратити. Чича Тришо баци пред свог магарца нарамак сијена, остави га с мачком у колима и крену у крчму гунђајући: — Најприје ћу се добро напити да растјерам тугу, па ћу тек онда

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Извините, молим вас, изгледа да нисам у подесан час дошао. (Остави књигу на сто.) ПАВЛЕ: Не кажем да сте у најсрећнији час дошли, али то не мења ништа; за свога младог пријатеља ја

Господин Новаковић? Како, још није дошао у канцеларију? Видите, молим вас, то је немогуће. Није! (Остави слушалицу.) Ох, боже! АНТА: Што њега узнемиравате? РИНА: Да с ким ћу се саветовати ако не с мужем?

Нађите га пошто-пото и реците му нека све остави, све, и нека жури кући. АНТА: Та доћи ће он у канцеларију, доћи ће за који час... Будите стрпљиви.

АНТА: Покојног Павла Марића. СПАСОЈЕ: Ама, кога Павла Марића? АНТА: Онога чији си ти наследник. СПАСОЈЕ: Ама, остави се ти тога наследства, већ реци ти мени... Уосталом, нема шта да ми кажеш, немам шта да те питам.

Што се није удала кад је требала? СПАСОЈЕ: Не знам, али она је богата. Додуше, она се носи мишљу да све своје имање остави некој хуманој установи; све маторе девојке, знаш, болују од хуманизма, али ја мислим да ће она водити рачуна и о теби.

ИИ АНТА, ПРЕЂАШЊИ АНТА: Добар дан! Добар дан, госпођице Вукице! ВУКИЦА: Добар дан! СПАСОЈЕ (Вукици): Остави нас за часак, имамо разговор поводом те наше бриге. ВУКИЦА: Молим! (Оде.

Знаш ли ти да се то напољу врло рђаво тумачи? СПАСОЈЕ: Шта се мене тиче како се напољу тумачи! Остави тај разговор, молим те, разговараћемо други пут о томе. Вукице, Вукице!

АГНИЈА: Па судбина; бог дели судбину, а шоља ти само унапред каже ту судбину. СПАСОЈЕ: Остави, молим те, лудорије, него кад си већ дошла, учини ми једну услугу, за коју ћу ти рећи хвала.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Опет се извлачиш. Напиши јој писмо и затражи да остави три хиљаде у шупљину иза поштанског сандучета, па ћеш видети!

- рекох извадивши педесетицу из цепа, а дечак приђе неколико корачаја ближе. Хоћеш ли или нећеш? Хтео је. - Остави тамо, а онда продужите!

- Шта мислиш када бих обојила зеца у црвено? - упитала је, а ја сам дрекнуо да ме остави на миру са зечевима. Што се мене тиче, може да их обоји и у зелено, ја немам ништа против.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Фрајла Лујза остави га, са дозволом, на једно магновање са госпођом Матилдом, па оде у другу собу. Чује се глас гитара.

— Нипошто. — Зашто? — Теби већа срамота. — Тако и ја мислим. Но, лопов ће ме још убити. Шта да радим? — Остави до врага дућан. — Никада до смрти.

— Мани се, нема ништа од тога, Шамика се неће нигда оженити. — Суза му кану. — Сад је свет такав. Остави се; како је тако је. Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. — Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја?

Шамика у једној сребрној кутици бесприметно остави педесет дуката. Уредник ће већ то наћи. Па зашто не би то штампали? Ником не шкоди, а неће тиме своју публику увредити.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Задржа зато кола код једног реда високих јабланова. Изљубивши заспало дете, остави га у колима, и слуге га опет попеше на коња.

После кратког, збуњеног ћутања, што као језа прође цео пук, падоше нове команде и пук остави оружје и би одведен у страну, иза логора, да изврши казну и упамти ту ноћ крађа, непокорности, пијанке и блуди.

Мучећи људе до сада, са насладом, реши се да их од сада остави на миру, осетив да и они седе овако уз жене и децу. Тад, први пут, усуди се и да је додирне.

Вруће крви, и чулна толико да су је хватале главобоље, она је остала потпуно хладна у овој кући, где је муж остави да га чека, преваривши је при растанку и осрамотивши је пред целим светом, бојећи се њених суза, дреке и несвестице,

Она је врискала од страха, да не умре и да је не остави, без заштите, са малом децом, ту, међу том послугом његовом циганском, што је личила на разбојнике.

После поновног његовог уласка у војску, поживеше кратко време врло весело, али је затим остави, одлазећи и по други пут. Тада је био почео да се дружи са калуђерима и још више се променио.

Старија паде, у први мах, плаховитом радошћу матери у крило, али је исто тако брзо и остави, играјући жмурке међу шареним хаљинама што су висиле иза пећи.

Желео је зато да Французе остави некако Енглезима, па нек се туку, а Баварце са њиним контра‑царем, Саксонце, и све остале, презирао је дубоко, још од

Баш кад је, међутим, задовољан, на велику радост Исаковичеву, хтео да остави пук, који стајаше непомичан и као скамењен, окрете се изненада и намршти се, нашто се и Исакович трже.

Сам, у колима, возећи се кроз ноћ пољаном, Аранђел Исакович се остави свих тих нада и врати самом себи, осетивши да је уопште требало ћутати.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Пиловјети, не пиловјетај! Већ ти кажи мог суђеног’ те траве и корјење остави под јастук и на њима преноћи па који јој се ту ноћ момак усније, верује да ће бити њен.

поступака за плодност младенаца, видели смо, недвосмислено сведочи о великој жељи народа да, по било коју цену, остави пород.

У Шумадији, када дођу повојничарке, породиља загризе погачу од прве повојничарке, а онда тај залогај извади из уста и остави га. Када жели да затрудни, она га узме и поједе.

¹⁰ Код нас се сматра да трудница не сме да ломи дрво па да га онда остави несломљено, јер ће јој порођај бити тако тежак да може умрети.

⁷⁴ За носећу жену опасно је чак и да остави своје рубље напољу да преноћи. За „круту“ жену не ваља се да гледа помрачење (сунца или месеца), јер ће јој дете бити

Кум се не мења, осим у случају када се деца не држе. Тада се дете однесе на раскршће и ту остави, а онда се први случајни пролазник — окуми. Он тада даје детету овако „истуреном“ име Историја или Најден.

³⁹ Када гост иде из куће у којој има мало дете, он треба при поласку да остави макар најмањи кончић од своје одеће и да каже: „Спавај као ја“, да му не би однео сан.

(Вук, бр. 10) — Дај ми срећу, па остави ме у врећу. (У Црној Гори) (Вук, бр. 818) — Бољи је драм среће него сто ока памети (Вук, бр.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За нејака створа кога мати остави украј стога властеоскога сена, властелских крстина, на милост и немилост туђих душа.

За дете ничије што без недра мајке живот поче, коме не остави отац штита, за нахоче коме нема нико да двори, нико да мости, нико да тепа, самилости!

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

језике, баш као шеф рецепције у хотелу »Европа«; бацали су тек запаљене цигарете док смо ми мољакали један другога: Остави да пушим!

у свим тркачким дисциплинама, не толико због жеље за успехом колико из чистог гађења које му је помагало да трчећи остави иза себе ту смрдљиву руљу што је дахтала попут чопора ловачких керова.

« и још ће казати: »Научићеш ти мени шта је кукуруз или не био ја — ја!« а жена ће казати са стражњег седишта: »Остави дете на миру, откуд да дете зна шта је кукуруз?« и још ће казати: »Преморен си, изгубио си сасвим живце!

кад је пријатељ код кога је неко време становао заборавио да му остави кључ од капије, па је до зоре скакутао по снегу и обилазио уснулу Каленића пијацу, завидећи смртно свима што су,

је жене и кроз метеж њихових млитавих тела, праћен псовкама и бестидним церекањем, одјурио до станичне гардеробе да остави кофер. Гардеробери су га сумњичаво гледали, као да им оставља темпирану паклену машину. Пред њим се пружала бесана ноћ.

Кога си све доводио овамо раније? —Вараш се! Сигуран сам да му се свиђаш. —Ипак, зашто нас мало не остави на миру? Келнер стави две горче кафе пред њих: — Пратим све што пишеш! — рече.

Човек поче да празни пепељаре. – То је била твоја идеја! — рече, играјући се ватром. – Остави ме на миру! — казала је, играјући се ледом. – Погледај, молим те — рече он — где су само гасили цигарете! Види!

Остарићемо, уздржавајући се! Уосталом, већ смо и остарили. Очччччччајно! И престани да пијеш ту вотку! – Остави ме на миру! — рече она. – Ја тебе? – Колико сам само чекала ову вечеру!

Било је сјајно. Замисли, сиђем у драгстор по цигарете и налетим на »Лабудово језеро«! То је била оргија. И остави већ једанпут ту вотку! Много пијеш у последње време... – Зар пијем? – Одувек сам тврдио да не подносиш алкохол!

И све што им покажу љубазни домаћини улива поверење својом постојаном солидношћу, богатством, без жеље да се остави површан утисак.

Обилазећи све те зграде што у правилном кругу ограђују Лазића до, гости се питају шта је нагнало њихову Ружу да остави све ово богатство и лепоту и оде далеко од ове срећне долине, своје крви и рођака, који сви помало личе на њу

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Нека, Јоке! — рече он још блаже. А онда стара прихвати: Куху, Миле, мој соколе, куку мајци! Ђе остави удовицу, жалосницу! Да подиже лудо д’јете, само сама! Ал’ ће Јоке дић’ Милуна, ако бог дâ!

Особито му један од тијех пољубаца остави трага у души. Сјети се причања свога и њихова, особито му угодно би опоменувши се, како он високо порасте пред

И све што се у његову дугу вијеку догађало око њега остави у њему површна трага! Каква разлика између њега и Стевана Бајова, чије би причање, готово од ријечи до ријечи, могао

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ОТАЦ: Заповедајте. (Оду сви троје у другу собу. Девојка остави служавник на астал, пак седне спрам младожење.) ДЕВОЈКА: Лепо време имамо. МЛАДОЖЕЊА: Врло лепо (Почивателна.

МАТИ: Ал ако се буде у девојку заљубио? ОТАЦ: Зашто се није заљубио досад? МАТИ: То је ништа. ОТАЦ: Ајд, остави се тога разговора. МАТИ: Да, остави се тога! Треба да усрећимо дете.

ОТАЦ: Зашто се није заљубио досад? МАТИ: То је ништа. ОТАЦ: Ајд, остави се тога разговора. МАТИ: Да, остави се тога! Треба да усрећимо дете. ОТАЦ: дакле, шта би ти хтела, да покваримо прстен? МАТИ: Дакако.

МУЖ: Одлази, кад ти кажем. ЖЕНА: Мило ми је кад сам код тебе, знаш? МУЖ: Знам, знам; само ме остави. ЖЕНА: Шта ћемо данас куавти? МУЖ: Кувај што оћеш. ЖЕНА: Ал’ шта ти радо једеш? МУЖ: Једем што ми се донесе.

(Мужу.) Кажи ми, молим те, зашто си тако невесео? (Метне му руку на раме.) МУЖ: Остави ме да радим. ЖЕНА: Ја знам, теби није до радње, него само тек тако. МУЖ: Ајде збогом! ЖЕНА: Ти се срдиш нешто.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И он тајом остави занат, родбину и завичај, и 31. јула 1757. године закуца на врата фрушкогорског манастира Хопова. Хоповском игуману

Рођен је у Сарајеву З. октобра 1791, од оца Милутина, трговца, који је тамо дошао из Србије. Због куге цела породица остави Сарајево и дође у Земун.

1827. остави Немачку и преко Трста оде у Црну Гору, где постане секретар Петра И, а затим учитељ његова синовца Рада, потоњега влади

по својој спреми ни по својој природи није био кабинетски научник, који би се задовољавао да износи своје теорије и да остави времену да им оно извојује победу и примену.

Свршивши гимназију, две године учио је права у Пешти. Због сукоба са професорима остави школу, ступи у хусаре, и као војник сврши права у Кечкемету. Пред револуцију био је адвокат у Сентандреји. У 1848.

По плодности он је један од првих писаца српских. ИСТОРИЈСКИ РОМАНИ И ПРИПОВЕТКЕ. — Ако се остави на страну његов политички и публицистички рад, Игњатовић је сав у роману и приповеци, на коме је радио у два правца, у

Принуђен да остави Србију, остаје у емиграцији у Новом Саду 1872. 1873. враћа се у Србију, и сав улази у политичку борбу.

Милићевић, Вук - Беспуће

И кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ствар за сутрашњи дан. Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће,

Она остави свијећу и изиђе. Он га свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га. Он одмах поче да хрче.

Гавре Ђаковић пушташе старог да му прича, не слушајући шта му овај говори. Стари оде радницима и остави их саме, и Гавре Ђаковић не усуђиваше се да је погледа у очи.

да не скрнави једно ново осјећање у своме зачетку; јављала се она са сјајним и благим очима, и у трену кад хтједе да остави Јеку, јави се у њему нешто животињско и сурово, као да рикну нешто, да угуши, убије ма чим то осјећање против којега

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Купи само дивит и туце хартије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија. Ту је дочекивао сељаке.

— Ама ти баш палиш, прико? — Нема ту, него где погледам, ту погодим! — вели Јова пунећи пиштољ. Затим га остави високо да га жена не би дохватила, јер таквим стварима само људи могу руковати. — Стари сам ти ја ешкија, прико!

Е, не дам, прико, ја, па то ти је. Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаест... — Ама, остави се, Јово... — Ја сам пореска глава, бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па

Тако је често било, па тако и сад. Мораде се напослетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше. Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу да одмах иде и да

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Пробуди се, избави се страве, Фала, Боже, те није на јаве! Скочи горе, отр тешки зној, Па остави брго одар свој, Истури се тамо на прозора, Већ се беше помолила зора, Ал' из свога руменога крила Бела данка

и врлети, Па му с' чине до толико друга, До толико успомена свети, С кима дане прелепо пробави, Па и сада мора да остави.

збогом и без опроштаја Он се од нас сирома утаја, Лоша срећа нама га отрже Па у црну земљицу га врже, И верноме не остави другу Ништа друго до на срцу тугу, Туга јадна само мучи груди, Ал' не може мртве да пробуди.

“ Ово рече, земљицу остави, Па се вину небу на висину, Те погледа овај свет убави, Погледа га уз дуж и ширину, И Богу је било врло жао Што

Ње се сети, препаде се тешко, Заборави поштење витешко, Плећи даде, па коњица сави Ка чадору где злато остави, Да је узме па да бега с њоме — Ох зашто је маче са собоме!

“ Помами се срце у Турцима, Поскочише, к вратим' полетеше, А вође их устављат не смеше, — И сва војска већ остави града — Јао Турци, зарашта и сада.

Па зато се Мустафа подиже, И покрену коње и јунаке, Све покрену што на двору бјеше, Само двије што остави слуге. Заман су му зборили другари, Да се прође, да двора не пŷсти: „А ето се за Милуна чуло Да је близу негдје са

77. Ту ми попи каву црну, Поче играт билијара; Тад се малко кецу врну, Ту остави нешто пара; Испи две-три чаше рума, Па сад ето кући љума. 78.

48. Па ево те сад назада Измождена, јадна, бледа; Тешки бол те свег савлада, Те уздишеш: „Баш се не да!“ А остави љуте јаде, Веруј, брате, све пропаде... 49.

50. Де јунака ја остави? Ко зна, брже, гле и јако! Брже, лудо да с' не бави... Па баш нико и никако? Е па добро, ајд' од ока Унапредак

Њу, све која заборави, Оца, мајку што остави, Не запита: ко је, шта је? Не запита: откуда је? На груди му верна паде Па се са њим у свет даде, У свет, у свет

„Немој, аго, остави Нукана, Не води ми мога бела дана.“ Тако мајка говорила драга, Ал' на силу одвео га ага; А тек што се по ограшју

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Па сједиш поред њега и нека те твоја туга подузме, а он те гледа и само што не каже: остави, болан, Петраче, дај ти да ми по једну запалимо. Их! Ја већ и не знам гдје сједим. Коњ који пуши! То би било нешто.

Е, јесмо добро пазарили, нема шта. — Остави грешника, видиш да је и он поштено надрљао у тој трампи. Интендант, овако у пролазу, надгледа свој „добитак“ и помало

— одјеца стари. — О, мој Васо, мој Васо, гдје је Врбас, гдје ли Прва крајишка! Није то за твоје године. — Остави, синко, идем ...Док се уз пут добро исплачем, можда се ја и повратим, бабе ми је жао, а сад, засад ...

— Сјећаш ли се, Сајо, некад смо се тамо, зими, заједно играли, и то баш највише „жмирке“, око каца у остави? — Како да се не сјећам — смекша се интендант.

Дана дванаестог шестог ове године приступи овој станици непозвана Савка Батић и ...и остави те, брате, нама на врату, шта да се лажемо. Је л тако?

— Нема је, Видаче, побјегла. Остави ми луда Савка дијете и некуд маче док сам ја само у ходник завирио. Каже да је Јошаново.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хасанаго, будало, она је мртва! (Дуга тишина) ХАСАНАГА: Ефендијо... нека, сам ћу... остави... Све што пожелим, све ми постане казна. Кад је дотакнем, ко да је гуја дотакла... Приђем, она устукне...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало. Хвала му. Његова воља. Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје, те да има ко ће ми очи заклопити.

И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо? Да се не угаси наше огњиште?

Да се не угаси наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му кажем: „Ја остави’, човеку, повелико и од тебе и од мене. Огњиште се наше не угаси, већ се још више распали и рашири...

— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо. Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацујући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те

— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем! — Хајде, хајде! ... — И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.

ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и умре! Остави ме... Одједном чу се крхање плота, пуцање грања и глас: — А чекај ћерко мајчина. Ако је ’аџика није Бог! Чекај ти! ..

Све ћемо, само нас не дирај и остави“ ... Из свега истицаше се твоја рука, рука женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и

Одједном се ти појави из куће. Брзо остави нешто и упути се капији да је што боле притвориш. Затим се врати. На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене,

— Шта је ово, нано? — питам, а већ сам се саго и дижем мараму којом беше покривено. — Не, не! Остави, сине, то је мантафа. Полако дође па и прође подне. Сео сам близу прозора и узео да читам. Из баште душе ветрић.

Комшике, црне душе, рекоше ти да сам неверна, и ти ме, наружену, остави. Срце ми пуца, али још те волим. Иди другима, љуби их, целивај, па опет дођи, драги, мени.

У томе дође Јован. — Радиш ли? — ослови је. Затим скину мотику с рамена, заби је у земљу, остави фењер и седе на међу. — Ходи овамо, газда Стојане. — Окрену се он ономе који иђаше за њим. — Ходи, седи мало.

кући, стрина тихо, угушено, писну; Станоја кад чу стринин писак, ослушну, да се увери да ли је заиста то њен, па брзо остави рад, баци секиру и упути се к њој у кућу. — Не, Станојо! — викнусмо му ми из нашег склоништа. — ’Ајд ви!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

па јуриш на њег учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг.

прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро. Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре.

не бŷди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро. Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем.

Онда цар оде, а зета остави код куће: овај чим цар отиде, отвори једну па и другу собу и тако редом све осам соба, и види у њима свакојакијех

Онде притерају галију у крај, и царев син уседне на коња па пође сувим да путује, а људе на галији остави да чекају. Идући тако, нађе у гори једнога старога пустиника, и назвавши му бога, запита га не зна ли он да има гдегод

Пошавши мало унапред, а то бунар, и на бунару девојка вуче воду све на својој коси. Како их девојка опази, остави воду, па полете на њих. Они јој баце уже, а она их се окани.

Онда царев син приступи полако, те је обљуби, па јој скине прстен с десне руке, и с леве ноге чарапу, и на колену остави јој белегу. Па онда отиде у галију, те је брже боље крену, па бежи!

После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати

Овај отиде тамо па узме куплачу те од ораније до казана, од казана до ораније, ондале кусни, ондале сркни, док све остави празно, па послије и све пиће попије и дође царском зету па му каже, да је он сам вечеру сву појео и да му још није

Па онда девојка устане и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну а она му остави две: једну њему, а другу да однесе своме оцу.

Па онда девојка устане и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну а она му остави две: једну њему, а другу да однесе своме оцу. Девојка се потом опет претвори у пауницу и одлети са осталима.

браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцијепину, и остави га тако да виси о бради, а он оде натраг у колибу.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА (слеже раменима). МАКСИМ: Дакако! Кувај му само лепо, да те после приповеда, како си добра госпођа. СОФИЈА: Остави се бога ти; та и код мога се оца тако радило, пак је било добро.

Иди брзо, те се обуци, може пасти на тебе коцка. МАГА: Е, морам, ето, да купам дете. НИКОЛА: Остави сад дете, за по дана неће пропасти. МАГА: Али сам, ето, згрејала воду.

МАКСИМ: Да куваш, да месиш, да ме вучеш по баловима. НИКОЛА: Максиме, буди једанпут паметан. МАКСИМ: Остави ме, немаш ђавола на врату, пак ти је лако. КУМ: Али, кума Максо, кад сви признају... МАКСИМ: Ја један не могу.

МАНОЈЛО: Али мене све нешто копа. Ако ти нећеш, идем ја сам; и тако сам докторов ђак. ИСАЈЛО: Остави сад, ево некога. ПОЗОРИЈЕ 3. (ШАЉИВАЦ И ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Ко седи овде, момци? ИСАЈЛО: Г<осподин> доктор.

ДАМЈАН: Одмах? КУЗМАН: Зато сам и дошо. ДАМЈАН: Немој, комшо. Остави јошт на неко време, док се промислиш, може бити да ћеш се предомислити. КУЗМАН: Богме, што реко, реко.

КУЗМАН: Богме, што реко, реко. ДАМЈАН: А ти бар остави до довече. Видиш, може те ко опазити, па помислити богзна шта чиниш. КУЗМАН: Ти право велиш.

“ да нема мира. (Међутим је запалио лулу, повукао два дима, па онда остави, узме један ћилим, простре и извали се пушећи.) Ох, ох, ох, права бошча!

ВУЧКО: Оће да дође? ЉУБА: А да но! Него одлази. ВУЧКО (пусти један јак дим, потом устане, остави чибук украј, па дигне ћилим и одлази). ЉУБА: Преправи белу кафу за мајку, зашто каже да је гладна.

ПИЈАДА: Цекаће ме тетка. ВУЧКО: Па? да донесм, да не донесм? ПИЈАДА: Немој, Вуцко, немој. ЉУБА; Па остави, кад неће. ВУЧКО: Сас здравље! (Одлази.) ЉУБА: Ево, мајка. Него чувај, да се не опечеш. (Намигује на Пијаду.

СТАНИЈА: Свиња није погана, зашто се једе; а коњ, ко ће коња јести, кад је поган. ВЕЛИМИР: Остави, Мајко, ове ствари нису за тебе. (Опет почне читати.) СТАНИЈА: Ја стара, па да не знам што је погано, што није.

3. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО (Љуби): Еве цедуља за театор. ЉУБА: Остави тамо. ВУЧКО: Ама што ће да се игра? ЉУБА: Зар би ти ишо? ВУЧКО (тресе главом): Ја! ЉУБА: Светислав и Милева.

НЕША: Ти остави друге, нека чине како оћеду, а ти по твом обичају. СТАНИЈА: Јес’ да кажу твоји гости: каква је то матора! Пи!

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Није шала, навуче жена моје аљине, повеза се, пак канда у воду утону, а мене остави да будем место ње госпођа и јошт да се ником не издајем. Шта ће бити ако дође милостиви господин? Ево некога!

СУЛТАНА (трчи код Трифића): Јао, не дај ме, не дај ме, Трифићу. ТРИФИЋ: Остави је, Срето, видиш да није при себи. СТЕВАН: Господине, биће оно што сам ја казао. СРЕТА: Шта, Стево?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

одлуче да га излече у Швајцарској неком санаторијуму, где је главни штос да човека изненада баце у базен пун леда. Остави тако доктор сиротог Сулета на пет минута усред Милана, где су нешто као преседали из воза у воз, и оде да купи картоне

У ствари да остави, ако може, коске у родној земљи. Нормално, пустили га, није више страшно ако човек путује у Италију, тако рећи,

новинар, што је некада писао читаве чаршаве на првим странама листова, каже оном сиротом повратнику што је дошао да остави своје коске негде око „Руског цара“, каже он њему или му: — Извините, господине, али не можете унутра без кравате!

— рекох улазећи у кујну. — Толико сам ти глупа и нормална да је то просто несхватљиво! Она остави новине и заби главу међу руке: — Зар после свега што сам учинила за тебе ... процвиле — то да дочекам?

Тако, пре него што пође на летовање, Зоки лепо остави кључеве моме матором, као да обилази кућу с времена на време и да залива цвеће. О ветрењу да се и не говори!

пошто Зоки, као и читава остала варош, добро зна какав је мој матори месечар кад су у питању практичне ствари, он лепо остави кључеве и госн Сулету да и он, као, обилази стан.

Па ви сад видите! Јесте ли милионери? Нисте. Чули сте свакако за покојног Луку Ћеловића, који остави онолике зграде отачеству и Београдском универзитету, нека му је лака земља!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МИТА: Ја? Господин барон, тко је ова персона? АЛЕКСА: Остави је, молим те, девојка сишла с ума, пак говори и сама не зна шта.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Грабљивца тако окупа вир, не стиже јагње, изгуби сир. Смије се бака ведра ко дан, остави облак, и скочи ван. „Унуче драги, сила си, знај! Овамо брзо, руку ми дај!

А ти, мама, како си са здрављем? Је л' већ вријеме да орахе тресу? Тога нема овамо у граду. Остави ми бар двије прегршти, добро сакриј, да ме не покраду. Чак и овдје, усред интерната, има браће од тога заната.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Жена му је одскора затруднела па не сме да је остави. То је прво дете што чекају. — Зидате нешто? — Ја сам по занату зидар. — Имате посла? — Колико да се живи.

— Бог је хтео да остави знак о доласку светитељевом. — Зашто би Бог порицао физичке законе које је сам прописао! А физички закони наређују да

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

МИЋА: Не видим, шта имате ви мени да хватате крај? АГАТОН: И остави то, 'ал теби се некако не држе наследства. Ето, наследио си од оца лепу пару, па некако исклизило ти све, све ти се

АГАТОН: Па јест, ти волиш да густираш. ТРИФУН: Па да густирам, дабоме! ПРОКА: Остави, бога ти, Трифуна, нека густира; него реци ти нама, Агатоне, распитивао си се, велиш? АГАТОН: Јесам!

МИЋА: Али се мора признати да је лепушкаста! САРКА: Море, остави то, него кажи ти мени, пријатељ-Агатоне, ако знаш, како му онако дође ова девојка? АГАТОН: Шта знам ја?

(Одлази за Танасијем.) ПРОКА (иде за Симком): Хвала, ја не пијем кафу. (Одлази за Симком.) ВИДА (сркне па одмах остави шољу): Јух, па ово хладно као лед. (Одлази за Проком.) ТРИФУН (узима шољу): Ја ћу понети, па уз пут.

Малопре је један од наследника говорио са мном о нашем стану, па мени пала на памет она кућица. ТЕТКА: Остави, дете, ту бригу; имамо доста других на врату. Него, узми тај служавник па 'ајде.

ВИДА: Боже мој, чега ти ту нема и све то да чува туђин, некаква тетка. МИЋА: И њена сестричина. ВИДА: Море, остави ти сестричину, него, ја бих, Агатоне, нешто рекла. АГАТОН: Па реци!

ГИНА: Па не морам, ал' тако, кад се сетим, а мене гуши. САРКА: Остави, бога ти, то, него шта је теби, жено, те си се прилепила уз тај зид као таксена марка?

САРКА: Ама, шта: ко би рекао? ГИНА: Па то; ја сам мислила кутија. САРКА: Море, остави шта си ти мислила; него зар ти, тако ти бога, ништа мање него сребрн сервис?

Ми нисмо дошли овде у кућу да пљачкамо, него да чувамо покојникову имовину, а ти... 'Ајде,бога ти, Симка, остави је! (Пође љутито и заборављајући да му је служавник за леђима, окреће Сарки леђа.

Вели: „Друго је то, господине Агатоне, да сте се ви сами уселили, али цела фамилија?” ТРИФУН: Па сад већ остави то што је он теби казао, него шта си ти њему казао!

ТАНАСИЈЕ: Најбоље би било кад би покојног Мату огласио за лудог. Јер, молим те, зар то није лудо да он мени остави 5.000 динара. Замисли 5.000 динара! ВИДА: Као да смо ми просјаци. ТАНАСИЈЕ: Пет хиљада динара. Чудна ми чуда 5.

Па то није довољно ни за напојницу судским послужитељима. Ја то сматрам просто као увреду. СИМКА: И коме остави? Коме?... Једној... не знам како да кажем? ГИНА: Кажи, сестро, кажи! СИМКА: Да остави једној ванбрачној девојки.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Отац се насмеја слушајући њено наивно причање, па ће рећи: — За њих је рат занимљив са декоративне стране. Него, остави ти та њена причања и њене другарице, већ се спремај. Сутра ти ваља рано устати.

Иако су војници били преморени, наређено је да се батерија одмах укопа. Јанкуљ остави ашов, и обрати се Александру: — Господин потпоручник, је л вам се једе прасећина?

Одмах пођосмо и наскоро наиђосмо на једну раскрсницу. Капетан Станојчић остави једнога и тада нам објасни дужност релеја: — Када наиђе челна колона, или командант, релеј ће прићи, да се командант

Тек се окрете капетан Јован. — Потпоручник Александар, јашите! — проговори строгим гласом. А на првој раскрсници, остави самог потпоручника Александра.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута... Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.

Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.

— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао. Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити. Већ су два месеца, доста је чекања.

отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем. — Ништа... остави ме ! Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.

Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола. Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.

И сад је обузима дрхтање, а глава све јаче стеже и заноси. Остави ствари, па опет леже. Око подне дође јој мати. Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и

обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!... — Море, господине, остави то. Коме је сад до тога!... Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.

А ми ћемо већ нему... не бригај ти, чекај само док смислим... — Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави. А ви тамо ако хоћете... како знате...

морао бити одлучан, па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега. — Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао.

Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош. — Скини и то, молим те...

— Загледала се... куда ?... узвикну он, гледајући је у очи. Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко.... далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш ?... Кажи само...

Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже !

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

БЛАГОЈЕ: Шта не би сазнала? СИМКА: Гино, преклињем те! БЛАГОЈЕ: Зашта је преклињеш? ГИНА: Остави мало ту флашу, нека се одмори! БЛАГОЈЕ: Не пијем ја што ми се пије! ГИНА: Него пијеш зато што бринеш за Секулу!

БЛАГОЈЕ: Ставио сам је да ти боде очи! ГИНА: Ја сам моје очи одавно исплакала! И остави ту флашу, кад ти кажем! Треба још негде пијан нешто да излајеш! БЛАГОЈЕ: Ја, за разлику од тебе, владам собом!

СОФИЈА: О боже! Молим те, не убијај ме! ФИЛИП: Друге ћу ја да побијем, који су ми мрскији него ти! СОФИЈА: Остави ме! Не дотичи ме! ФИЛИП: Нема тога кога бих дотакао с већим правом, него тебе!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

БЕЛЕ РУЖЕ О, немој доћи кад те зовем. Ноћ ми последња остаде дивна, лековита и бескрајна. О, немој доћи, остави ми страсне јаде, сласт још једина ми је тајна.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Него, да се ја вратим у свет па да дубље орем њиву, као што ми каза старац.“ И Агатон остави пустињу и врати се у своје место. Али то сада беше сасвим други човек.

А мушица се у носу мигољила, мигољила, док не доспе цару у мозак те цар полуди. Цар остави двор и, као манит тумарао је и бежао по планинама, и срце му поста као у звери: становао је, као онај цар вавилонски,

“ Тако је мислио цар па одлучи да на старца не наваљује, него да му остави времена за размишљање, и отпусти га кући. Ту ноћ дар није могао да заспи.

Ти си спасен! Устани! Цар устаде па се одмах ту, пред светитељем, одре че блага и раздаде га сиротињи. 3атим остави двор и оде у пуостињу, у којој је некада живео тај исти старац.

„Мој је живот доиста ружан и свршетак му не може бити леп, као што магарац не може имати паунов реп.“ И он се остави дотадањег живота и биваше из дана у дан бољи. Једног јутра дозва к се би мудрог слугу.

Па кад постељу трновиту ману, На њој остави крви своје росу — А кад сунце грану, Трн се црвеним, слатким плодом осу... 2.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Причаше ми славну и витешку прошлост нашег народа, а на самрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света

му ја све потанко причати ко сам, и откуд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, па викну: — Добро, добро, остави те своје лудорије, него, што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела дана?

” Старац је ову реченицу прочитао више од десет пута, и онда остави хартије на страну, диже главу, зажмири мало и поче напамет: „Господо посланици, после поштованог друга у коме су...

Ухватили се за руке и иду улицом. Синоћ онај дечко отишао некуд кроза село, а овај сам остао. — Остави, брате, те ситнице и лудорије да не губимо времена.

низ смежурано лице, уздише очајно, врти главом с пуно слутње, и радије би остао да причека још који дан, па да и он остави кости у том кршу, неголи да тражи боли завичај; многе од жена гласно наричу и опраштају се са умрлима, којима гробове

Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” „Кад полази од куће у школу, опет тако исто:

” „Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.

— Било је и тога. — Па? — Ништа... Будалаштине! — Што будалаштине? — Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!... Почињао је то један! — Па шта учини? — Луд човек! Шта има да учини?!...

и он ми прича шта је устав и слобода? — Можда зна човек?! — рекох. — Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. — Па шта уради? — Шта ће да уради?!...

је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: — Сликар, будалаштине! Остави трице, молим те!... То код нас не може да буде!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Тамо у »Трбоњиној пивници« чујаше се свирка и галама; он беше готов да пође у то весеље, али не могаше да остави ово суморно размишљање, које му је, ако икад оно сад, у очи тако важног дана, врло потребно.

Изгледа као да је какав див изашао пред нас и метнуо прст на уста, и ми сви завезасмо. Цветко казанџија остави рад, па оде у кафану и стаде да тражи с ким би играо »жандара«.

Такав је био од како га памтимо. Чим среди летину и посвршава јесење послове, он остави пуну кућу, па хајд’ на пут — у који манастир. Тамо пробави целу зиму, па чим се снег стане топити, он већ стиже у село.

Кад изгреја сунце, радници стигоше на њиву. Чича Пера остави ствари под једну крушчицу, исправи се и скиде капу, па узе опет да се моли Богу.

Он напреже ум и сву моћ те се уздржа и одговори загушљиво: — Тако ти самога Бога створитеља, остави ме на миру да радим свој мал, који сам с муком зарадио!

Светлост од сијалице падаше на шине које се ређаху једна поред друге. Један радник провуче празна кола од пртљага, остави их тамо негде међу шинама па га нестаде... »Кажем ја њој, мисли Живко ходајући, да се не креће по оваквом времену.

Махну руком и она му се некако нађе у џепу на бурмутици. Повуче руку у кутијицу, па се трже, остави бурмутицу и опет стаде зачуђеним погледом зверати по дебелим зидовима. — Сâм, сâм... мора звонити сам. Нема Станка !

»Нека воли и њега... није вајде... кад већ тако она хоће«. Али само нека не остави њу, своје мало маче, јер ће умрети без њене љубави. А тета све веселија и према Коси све немарнија...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Павка... имам нешто важно да ти кажем... ПАВКА: А ја опет теби ЈЕВРЕМ: Ама, остави ти, ово што што ја имам да ти кажем много је важније. Дакле, идем одјутрос ја чаршијом...

ЈОВИЦА: Па кад ти једнако наврћеш на увреду! ЈЕВРЕМ: Ама, није ја, него ти једнако наврћеш на шпиритус. ЈОВИЦА: Остави, бога ти, то, па да разговарамо као људи. ЈЕВРЕМ: Па седи, де!

ЈЕВРЕМ (буни се): Није баш тако... СРЕТА: Ама, де, остави, тако је кад ти ја кажем! Е, па лепо, кад је тако, отићи ћу њему па ћу му рећи: дедер, дај кантар да измеримо то твоје

XИX СПИРА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ СПИРИНИЦА (за њом Спира): Е, е, е, е, па, зете, светло ти око! СПИРА: Ама, остави, бога ти, какво светло око! Како можеш тако с неба па у ребра?

Ево и теби да спустим руку на раме. СПИРА: Тако, брате. То си требао одмах. СПИРИНИЦА: Не мешај се ти! СПИРА: Ама, остави ме, жено... једанпут... СПИРИНИЦА: Шта имам да те оставим, кад непрестано говориш...

ЈЕВРЕМ (буни се): Какву жену? СЕКУЛИЋ: Жену Симе Сокића. Остави ти то мени само! Морам га ја тако обрукати да не сме ни из куће изаћи од бруке.

ЈЕВРЕМ (забринуто): Опет... зар није боље да му што друго измислимо него да је преотео туђу жену? СЕКУЛИЋ: Остави ти то мени, молим те. Нису ово мени први избори.

(сећа се) долазила је и наша госпођица Даница... ЈЕВРЕМ: То остави... него други, туђини. МЛАДЕН: Па онда... долазио је поп Видоје.

ЈЕВРЕМ: А зашто, Павка? ПАВКА: Како, забога, зар не видиш како се све тумбе обрнуло! Остави што ми се од куће направи кафана и што већ нико у кући ни о чему другом не говори него о томе — него и ова опозиција у

ЈЕВРЕМ: Уха, где си ти отишао! Што спомињеш, брате, крв? Што имаш ти ту крв да мешаш, остави крв на миру! ИВКОВИЋ: Хоћу само да вам кажем. ЈЕВРЕМ: Немој, брате, ни да ми кажеш. Не волим ни да ми се каже: крв.

Молим те, Павка, да нас оставиш! ПАВКА: Ама, дошао шегрт из дућана да јави... ЈЕВРЕМ: Нек јави теби, а мене остави на миру... 'Ајде, 'ајде, ово је важније. (Изгура је и опет затвори.

томе како да се томе злу које се укоренило у нашем народу стане на пут и дошао сам до закључка да је најбоље да се то остави влади да она размишља о томе. СРЕТА (једним гласом): Тако је! (Другим гласом.) Није тако! (Првим.) Јесте! (Другим.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож.

Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд. Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он

И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

КРОМПИР У марту, чим прво сунце засија, у остави кромпир почне да клија; јер сваки кромпир клицом осећа крај зиме и први дан пролећа.

Сваку од нас он с друге две превари, И на цедилу све три остави, Оде у герилце, прикључи се Че Гевари, Нестаде метеорској сличан појави.

Ах, слатко је бивало у почетку, А после се окретало на којешта! Он остави Магду, Вуку и Јошу, Коло плаховито-виловито, Промени лични опис и ношњу И поче живети инцогнито Под мостом

Кад се остави Крива Паланка И зађе у пландишта тиха и глува. Могу се, насред једног пропланка Видети, како спавају, свакој крај

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Органски материјал се најпре пробере, испере, процеди сортира и стави под микроскоп. Ако се проучавање остави за доцније, примерци се фотографишу, или сликају, па се мећу у боце са алкохолом, формолом и др.

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

Богу, вазвести Георгију, подвигни Димитрија, убеди Теодоре, поими Меркурија и Прокопија и 40 мученик севастијских не остави, ва њихже мученији војујут чеда твоја вазљубљена, кнез Стефан и Влк, проси подати им се от Бога помошти, приди убо на

извести Георгија, покрени Димитрија, убеди Теодоре, узми Меркурија и Прокопија и четрдесет севастијских мученика не остави, у чијем мучеништву војују чеда твоја вољена, кнез Стефан и Вук, моли да им се пода од Бога помоћ, дођи, дакле, у

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ИСКРЕНА ПЕСМА О склопи усне, не говори, ћути, Остави мисли нек се бујно роје, И реч нек твоја ничим не помути Безмерно силне осећаје моје.

Ал̓ не волим те, не волим те, драга! И зато ћу ти увек рећи: ћути, Остави душу нек спокојно снива, Док крај нас лишће на дрвећу жути И тама пада врх заспалих њива.

срца и све младе Парове што живот тек снивају сада, И безбројне куле од карата граде И вечито дижу што вечито пада. Остави се мене. Ја прошлости хоћу, Хоћу да спокојство сиђе на све стране.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Свуд је води по манастирима и чита' јој масла и бденија; куми врага у све манастире да остави снаху Анђелију, куми врага — ништа не помаже!

Ал' ти просто диново млијеко када Босни саломи рогове, кад све покла што не посунети; само факир остави фукару да нас служи, а пред крстом тужи. СВАТ ЦРНОГОРАЦ Обилићу, змају огњевити, ко те гледа, блијеште му очи!

Мој свијете изгубљени, сунце брате! моје ране без пребола, рано љута! моје очи извађене, очни виде! Коме браћу ти остави, братска хвало, и старога баба Пера, куку, Перо! и три младе сестре твоје, кукавице? Седам снахах што ошиша?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила: — Ако, ако, Тоне!

Стрепила је да их, како је почео а знајући га какав је, напослетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.

И онда тако сваки дан. Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће

Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласком. — Софке, удара неко! — довикну одоздо мати. Софка остави чишћење и поче силазити. — Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.

могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави. Ено Како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, Одмах јој прилази руци, љуби је.

Косу није хтела сасвим да заглађује око чела. Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ

да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу. И само што запита: — Ко је још тамо? | — Магда.

Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два, три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале

по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини коју осети кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму.

Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу. То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.

Она остави Софку и потрча. Али испред ње већ истрча Арса. Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато

— Миленија, Миленија. Не затварај сасвим врата, мори. Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу... А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

А свијет је обезбожио, знаш, видите, напустисмо наше старе обичаје па и срећа остави нас“, то говорећи, значајно погледа своје другове, који сви бјеху ошишани, без власуље, у широким панталам француским.

„Да му изиђемо на сусрет!“ рекоше неки млађи од главара, те се одвојише и одоше пред манастир. Игуман остави вељу пушку пред вратима, а под малим и јатаганом уђе, приступи Владици па се и с осталим цјелива.

Оба скидоше капе, прекрстише се по три пута, па почеше јести. „Ајде Крцуне, остави шалу, биће вам је до мало!“ рече Спасоје, видјевши да се она двојица не раздвајају. „Богами, поједоше!

„Ха, ко је Озринић... поједоше све!“ викну сад Мишан, једнако лежећи и ценећи се од смијеха. „Остави тај поклич, дијете, за доцније“, рече озбиљно Оташ. „Но ходи да једеш, ако ћеш, јер нам није дангубити!

Украј њега лежаше турска глава; јатаган му и лијева докољеница бијаху крваве. Он први угледа Имбра, а како га угледа остави све, па голијем ножем залеће се друмом да га срете. Имбро одапе и погоди Мишана посред срца...

Видјело се очито да им је главно што ће сад видар рећи, а ово остало узгредно. Најзад врач остави рањеника па приђе к огњишту. Сви умукоше и почеше се размицати да му мјеста начине у прочељу, крај Пеја.

„Ха, весело, весело!“ гракну сердар, да је свијем у ушима зазвонило. „Сједајте љуђи! Камо ви женске? Јоке, остави причање сад, намјести овим људима да посиједају! Петре овдје ти! Лука, Марко, ти Чевљанине сједи, сједајте.

Сви то видјеше осим њега. Пошто се обредише сви и кад дјевојка остави бардачић пред оца, па се одмаче, медик уђе, назвавши „добар вече“.

Елате људи, тако гладни не остали! Јуначки прегризите по који залогај, па да се иде... Нека жено! Сланину и зеље остави за довече. Биће слађе пригријано... Елате људи!

Он пође задовољан, јер понесе лијепу награду, а остави лијепо мишљење о својој вјештини. Већи дио Његуша бјеше већ пошао са стоком на Ловћен, па и браственици сердареви.

„А ко је то?“ запитаће Јоке. „Ово ми је сестра!“ „Збиља?“ Оне се боље загледаше. Стана кад чу ту ријеч, остави вез, па приђе и она да гледа. Пошто се сите нагледаше, сједоше опет.

Вичан љубавнијем тајнама, знао је ваљда, да ће се до тога доћи, па кад видје то, онај час утону за брдо и њих остави у јутрењем сутону. Та нагла промјена видјела, прену их, те она отевши му се из загрљаја, утрча као кошута.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Што је добро, на око и зло иде. — Пре буде од добра зло, него од зла добро. — Ни злу теци, ни добру остави. — Три је добра тешко саставити. — Мучно је саставит’ два добра заједно. — Добру се надај а зло ти не гине.

бијели лук човеку, и ваља да значи да је бијели лук здравији кад се не љушти, него онако без љуске кад се једе. Остави ме без друга, родићу ти за два друга. — Казао кукуруз, јер што се у копању ређи остави боље роди.

Остави ме без друга, родићу ти за два друга. — Казао кукуруз, јер што се у копању ређи остави боље роди. Уклони се ти мене а ја ћу тебе, па ћу родит’ и за тебе и за мене.

на крају осим осталијех коза, па пође да је изједе, а она му се стане молити говорећи да је сад мршава, него да је остави до јесени, док утије, па онда нека дође и нека је изједе.

— Да је крсту више муке. 14 Копао чипчија аги у башчи, па га упитао: — Смијем ли, ага, мало починути? — Остави куку, а узми мотику, биће ти одмах лакше! 15 Питао кадија рају: — Од шта је ова цванцика овако мрсна?

Они га пусте. Ноћу дође вук: дрмне крајњега за ногу; овај се промигољи, а он га остави; дрмне другога крај њега, а и овај се промигољи. Кад дрмне онога у среди, он се укочио као колац, па не сме да мрдне.

Кад Милош крене овце, а он узме сјекиру једном руком и заметне на раме. — Како дођу у село кући, Милош одмах остави овце и непознате госте, па замакне међу зграде да тражи мајку.

(Затим погледа у своју звезду и рекне): Јалдузлице, по богу сестрице (остави нож), ди ми Мују најдеш, да га снајдеш, ди га стигнеш да га жигнеш; у перчин га удри, срце му изадри, мени га доведи!

(Књига) 330 — Коме је памет у репу? (Кантару) 331 — Ко на купање иде, а трбух код куће оставља? (Јастук, јер остави навлаку) 332 — Ко пролази онуда куда нико никад није прошао? (Сврдло) 333 — Ко се по смрти весели?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

! — Прођи је се, ако Бога знаш! Остави је ту, ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита, што си ме од ње избавио (па ишчупа из земље једну травку, и пружи је

учинити честита, што си ме од ње избавио (па ишчупа из земље једну травку, и пружи је човеку): на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари, и попови и калуђери, да је лијече и да

“ Човек узме траву, те остави у торбу, па се опрости с побратимом, и растанусе. — Послије неколико дана пукне глас, да је болесна царева кћи, ушао

то чује, он се наљути на своја два старија сива и оћера их одмах од себе, а њега ожени ђевојком коју је себи изабрао и остави га наком себе да царује. З. НЕМУШТИ ЈЕЗИК.

Па онда девојка устане, и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну; а она му остави две: једну њему а другу да однесе своме оцу.

Па онда девојка устане, и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну; а она му остави две: једну њему а другу да однесе своме оцу. Девојка се по том опет претвори у пауницу и одлети са осталима.

После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати

По том он остави ону земљу и царицу а с првом се женом и дететом врати у пређашње царство своје. 11. КОМЕ БОГ ПОМАЖЕ, НИКО МУ НАУДИТИ

Онда га анђео онде остави и рече му: „Ето ти што си | желео, сад живи.” Па узме ону двојицу и пође с њима даље. Кад дођу на једно поље, а ту

Пошто се венчају, анђео их одведе у шуму па их остави онде и они стану живети у шуми за годину дана. А кад се наврши година, рече Бог опет анђелу: „Иди види како оне сироте

Тада их благослови анђео и остави онде, те су сретно живели до свога века. 15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. Била снаха и свекрва.

” Брат га послуша и даде му у суду воде, и изведе га и остави под јелом више врела. Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ђе дођоше | виле на извор, и купајући се поче једна

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

У њему топлом ранивши се љубављу и покренут божаственим Духом, чу преслатки глас како говори: „Ко не остави све и за мном не иде, није мене достојан“, (Мт.

Велику тугу и бојазан примих, једно од пустошења, а друго од страха од безбожних разбојника. Остави ми манастир у малом и скромном изгледу, у којем ми отиде, и првог игумана, преподобног мужа Методија, са још

Па када се престави игуман од вас ка Господу или својом вољом остави игуманство, онда да се изаберу иконом и еклисијарх, и од братије до десет или дванаест који су најстарији, и да уђу у

греха, (Приче 10, 19) научити се од бољега нека се не клоне а заповедам овоме да то чини из љубави, и штетно за душу остави.

(Мт. 10, 37-38) „Јер свако ко остави дом, или њиве, или имање, или жену, или децу, или браћу, или оца или матер имена мога ради, стоструко примиће и живот

2, 40) А после овога свега учини да свима јављено буде овог премудрог и дивног мужа дело, благословивши свет свој, остави владавину њему од Бога дану и сва мноштва своја изванредна и различита, Христу Богу пошто се изволело тако и Пресветој

2, 4) не остави мене погинути! Јер знам да је милост твоја велика на мени и сада молим те, Владико, дај ми овај пут окончати!

оче, добру нађе лествицу којом узиђе на висину, којом нађе Илија колесницу огњену, али он усходишта другима не остави, а ти по смрти својој у отачаству ти пут показа царевима, небески човече, земаљски анђеле, светилниче отачаству

Силом Светога Духа Владики своме подобећи се, владавину своју остави, узевши крст последова Христу и усели се у Гору Свету, одакле, помоћ примив, истаче ти гробница миро

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЈАГОДА: А и шта ћете, морамо због те фабрике! Стрина му стално пише да дође, нема никога ближег да му остави! А он! Има дилему пошто је организован, а мораће да буде капиталиста!

АНЂЕЛКО: Имаш ли неку батеринску лампу? ИКОНИЈА: Немам, имам свећу. АНЂЕЛКО: Дај шта било! Остави врата, вако, отворена, да пада светлост! Па, ако не може, мајку му, подупри столицом! Гадне ли кише!

ИКОНИЈА: Не знам шта си се ускопистио! Уза сваког се пришљамчиш и притандрчиш! Ако ти се пије, седи и пи, остави људе на миру! Није свакоме до тога, дочег је теби! МИЛЕ: Ти си много дрчна, много си офурцатила!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА (устаје): Ох, дедо, зар ти? Што ти да се трудиш? Зар место ја теби први да дођем, а то ти... ВЛАДИКА Остави, Јовчо. ЈОВЧА (љуби му руку): Благослови! ВЛАДИКА Де, де. Какав теби благослов! Теби не треба.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

И осим свију омили ми се житије мога имењака. Пише се о њему да и он, дете од седам година будући, остави родитеље и оде у калуђере, и прочаја.

Ако је цар ко од њи[х] био, уздише за њим у прсима нашима срце наше - зашто такови цар да нас остави! И да не царствује во веки на земљи!

Ова се уда за некога који роди с њом (не памтим добро) једно или двоје деце, пак је онда остави, оде некуд и степе се и за неколико година нејма му ни гласа ни трага.

Беспослен и луд остави жену своју, младу и здраву, оде, изгуби се и нејма му ни гласа ни трага! Зашто да жена стоји шест година залуду?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Како то — рече Брне — није ни старо ни ново? — па не сачека одговора, но испи чашу и остави је пред Стипана. — Јево видиш, како.

Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву. Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве

Иноценцо!“ Па кад сам видија да спава (јер сам мислија да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?... — Таа-ко! Дакле, он је преминуја још ноћаске? — пита фра-Брне. — Па то се зна!

— Вридни наш Стипан! — рече Бујас и уздахну... — Онај Срдарина! Онај Срдарина!... — Остави сад јадиковање! — настави Лис. — Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година да ми тамо иђемо на сило!

То би била прва корист што би јутрос могао учинити манастиру! — Баш да одем!“ — Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу. — Ковачу, млинару, дижите се! Сунце је грануло! Шкељо, устај и пробуди Букара!

Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје да су врата отворена. Опет остави суд, и заборави на стрица, па потече онамо. У тај мах удари киша. Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „Кујас!

Мачка остави пред црквенијем вратима да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно написа

„Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију. Вра је јечао на кревету. Тетка се мало задржа, па их остави. Тада Брне поче своја нарицања: — Проклет бија дан у који сам се радија, кâ шта је рекâ праведни Јоб.

Ајде, брате, долика гвардијану. Тада кнеза остави стрпљивост. — Ма нисам дошâ, брате да просим, него сам дошâ да видим своје дите!... Ди ми је дите?

Сад, зашта то чини? Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити? Баш је и Барица ништа ружна снила... — Остави, се ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рићи!

Сваки нека остави половину од онога шта има!... Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета мињајући

Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу.“ А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, нашли смо око двајест талира. — Ја, то је, борме, мајсторски било! — рече ковач.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— 3на се! — у одшкринутим вратима забелеше се зуби у бусену механџијине главе. — Не треба, остави ме. Кад рабаџије попију ракију, зови! Што сваки пут да те опомињем да ставиш чергу на прозор?

Никад! Гута врелу пљувачку, а кеса, бачена, паде пред његове ноге. Он је прескочи и остави за леђима. — Рекао сам ти да нећу да бројим. Јесу ли спремне санке?

Боље је да ме убијеш... Вукашину дрхти рука. Једва се потписа. Гадно му је и неиздржљиво жалосно, остави признаницу на столу, брзо узе своје ствари, стрпа кесу у џеп и без поздрава побеже напоље. Мијат полако упреже коње.

„Иди, нећу ништа да читам!“ „Твој Вукашин пише. Лепо те поздравља.“ „Рекао сам ти: нећу да читам! Остави ме!“ викну. „Тражи још сто дуката. Ако ти кажеш, послаћу“, настављао је да изазива Ђорђе, да куша судбину.

Ђорђе се заметну на столици, шубару намаче на обрве, дланове остави на столу поред чаше и, жмиркајући, промумла кроз зубе: — Знам ја вас добро. Мислите Ђорђа. Катића да варате?

росу у очима, Аћим сиђе низ општинске степенице, умеша се у гомилу и поче да пије; мора да прогута жалост и да не остави сељаке да сами размишљају.

Можда је и Ђорђе посумњао? Можда се он претвара да је пијан и да спава? У Толу одавно сумња. Скочи, остави виле и јурну натраг.

„Женско има слабу руку да те ухвати за ногу и бади у реку. То само ми мушки можемо. Женско уме да те остави под врбом да угинеш на киши. А ноћас су певале рибе. Једаред у години оне певају.

Чуо је, прође Аћиму, у једној сузи размрска му се син, несрећник, јадник. А куда ћу ја? И шта ћу ја? Како да га остави оваквог? — Ђорђе, дођи овамо! — двапут понови док се Ђорђе довуче до њега гледајући у калдрму.

Зна, осећа све јасније да не може никуда да побегне, да не може оваквог да га остави, јер он и овакав јесте његова крв. Погледа га као да га први пут види. Не верује себи. Како признати, како рећи.

Кажеш: „Сутра рано на орање.“ Аја бих се смејао, али опет ти лепо кажем: „Да си ти жив, одавно смо ми поорали.“ — Остави ме! Иди! — Еј, кукавац сињи, опет сам те наљутио. А хтео сам да ми сад нешто обећаш. Ако ми не даш, убићу се.

Ђорђе уђе, а ја остадох пред вратима, како је ред. Сваку сам реч чуо. — Не занима ме шта си чуо. Хоћу да спавам, остави ме на миру. — Ноћ је дужа од Мораве. Наспаваћеш се. Ово је важно, и за твоје добро ти причам.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Којешта причаш! — осмехну се презриво. — Бићу онога ко ме покори. Запамти то и остави ме на миру! Од њених речи талас се згрчи и потамне од туге, а стена се наглас насмеја.

Тек у сну промакло би му кроз сећање родно острво. Да ли је старац још жив? Долазило му је да остави све и да се врати, али сјај новца био је јачи од сјаја његове чежње. »А можда ми није суђено да се обогатим?

— Заиста ти нећу заборавити! — понови. — Али ни Ти не заборави: кад узмеш први комад дрвета, издељи из њега тањир и остави га овде да преноћи за време пуног месеца. А онда дођи по њега!

— Дошао си на време! — патуљак задовољно климну главом. — А и тањир је леп. Остави га и иди! Следећи дан му је споро пролазио. Никад му краја! Једва се једном јавио месец.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Тврдоглави Узун на то не пристане а газда га остави на миру. Али у пролеће 1804. године, после сече српских кнезова а пред погибију дахија, све се промени.

Мирко заштити свог некадашњег газду, забрани насиље и плачку, остави Мехмеду дукат да сахрани жену која тек што је била умрла (невоља, ни Тyпцима, не долази сама), а он пође ка

Откуд то, питали су устаници из Ваљева, да војвода остави њиховог Проту Турцима, а сам се избави? Да нису Стојана Чупића толико смутили турски дарови да је и образ бацио под

осећање кривице: уместо да изглади један неспоразум изазвао је, ево, и други; уместо да га избави, Проту је морао да остави у његовој невољи у коју га је он нагнао; он сам је морао да се скрива да га Срби, сумњичави, не убију из потаје.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

и врлети, Па му с’ чине до толико друга, До толико успомена свети’, С киме дане прелепо пробави, Па их сада мора да остави. Тешко му се, тешко раставити; Али шта ће, када мора бити! За њих срце њему младо туче, Али нешто из далеко вуче... ..

И с лиром и тугом својом остави пољане родне И вале Јадранског Мора здравећи звуцима сетним, Хипоник у Рим се крете. И, ево, усамљен сада, Он сања о

Ј. Дучић ЛXВИ ИСКРЕНА ПЕСМА О склопи усне, не говори, ћути, Остави душу, нек' спокојно снева Док крај нас лишће на дрвећу жути, И ласте лете пут топлих крајева.

О склопи усне, не мичи се, ћути! Остави мисли, нек' се бујно роје, И реч нек' твоја ничим не помути Безмерно силне осећаје моје.

Ал' не волим те, не волим те, драга! И зато ћу ти увек рећи: Ћути! Остави душу, нек' спокојно снива Док крај нас лишће на дрвећу жути, И тама пада врх заспалих њива. М.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Да“, рекоше ученици, „тако је! Он, учитељ је рекао“. Он их остави да још неко време посматрају ту, њима несхватљиву, небеску појаву, а тада им рече: „Време је да пођемо кући, иначе

Со се распала у води у толико ситне делиће, да ни наше око не може видети. Али остави овај ћуп који дан на сунцу, вода ће из њега нестати, испарити, како се то каже, а у ћупу ћеш наћи со у истој оној

Осећајући да му се ближи крај живота, хтеде он да пошто-пото доврши своје започето дело о интегралном рачуну и да га остави у аманет којем свом пријатељу да га, кад-тад, пошаље у Александрију, а на руке његовог пријатеља Ератостена.

ваздушног океана, који покрива целу Земљину лопту, належе на њу као терет чија га властита тежина спречава да је не остави и не оцури са ње у интерпланетарни простор.

Син је погледа сажаљиво. „Бојим се, мајко, да од тога неће ништа бити“. „Па остави ми, сине, макар наду у души. Ти си још млад, а у младости се мењају наша осећања и наше наклоности од данас до сутра“.

Из његових папирнатих труба, калемова, жица и конаца никла је данашња техника. Тај штедиша остави неоцењено благо човечанству у наслеђе. После својих великих проналазака Фарадеј се обратио новим проблемима.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

човек с новим торбама удеси своје ствари па се намести, заузимајући само за себе два места, онда скиде ципеле које остави под седиште и одвезујући завежљај с јелом обрати се жени: — Јеси ли гладна?

— Баш си смешан, побратиме. Остави то, не треба ми. Ти ми требаш. — Па шта је, брате, говори. Гле како си потавнео! — Полако, седи, пуши.

али како то да тумачим? Очевидно обрадовани појавом студента присутни навалише на њега да остави ствари и да седне, а кад га позва и чичица он послуша.

из које изађе једнога од оних страшних дана кад потпун слом војске беше несумњив, и после једне операције која га остави без неколико ребара и учини неспособним за борачку службу.

А зашто жаба нема реп? А пуковник позелени као зелембаћ, очи му се испупче, па излазе из дупља. Слушај, молим те, остави ти мене на миру, разумеш! Молим те као Бога, остави ме на миру.

Слушај, молим те, остави ти мене на миру, разумеш! Молим те као Бога, остави ме на миру. Јер ти ниси ни војник, ни Србин, ни човек; с тобом се не може говорити, ти си ствар, разумеш!

незграпан Рудничанин, кривих ногу, згрбављених огромних леђа, издвоји се, узе тојагу испод клупе, а једну прегршт ора остави у џеп изгорелог шињела, па изађе напоље. Официри се насмејаше иопраћајући га, а ја изађох за њим.

грла и пре него што би бризнуо у плач и гласно зајецао, човек окрете главу, ухвати се обема рукама за њу, па устаде, остави болесницу и појури у суседну собу да се исплаче.

и носећи преко собе њему се чинило да у рукама држи врео костур по коме пада дуга плава коса, па се ужасну и опет га остави у постељу. А кад је покри, понова седе крај ње: — Данас, богами, сад, ето данас, сад лепше изгледаш него јуче.

Онда, мало после, и још блеђа, остави нас она саме па ишчезе. Али се она дрхтавица сад пренесе и на мене и сметен, побркан, луд од оне близине очију, од

Кад оглода и последњу кошчицу он запита за цигарете, па кад ја извадих табакеру он узе три одједанпут па две остави у џеп од прслука, а једну запали. Онда настави: — Стан ми је био близу, руе...

Ето тако каже: ждерао и то мени своме заштитнику и своме тако рећи врховном путовођи живота. „Остави се, кажем ја, јер као паметан човек хоћу да стишам ствар, смири се, кажем, уместо да се дичиш што за мужа имаш човека

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Долорес се бунила: „Не ваља тако учити дјецу.“ А ја сам одмахивао руком: „Остави то крају! Лаж је оно што малформира психу.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... — Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?

— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашашви све у реду остави их. — Тако, соколе! Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. — Куд ћемо сутра?

Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? — Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи.

Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. — Јеси ли луд?... Остави то! — викну Ђурица гневно. У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа.

— Море број то, да видимо колико има. Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. — Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили.

Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. — Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. — Што ћу, кад немам друга посла?

Ђурица се зачуди: — Шта је ? Куд ћеш сад ?... — Морам ићи. Остави ме сад, молим те! — Немој, болан. Што? Седи само да ти кажем. — Не могу, не могу! Сад ме остави, а после...

— Морам ићи. Остави ме сад, молим те! — Немој, болан. Што? Седи само да ти кажем. — Не могу, не могу! Сад ме остави, а после... — Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? — Добро... како хоћеш. Само сад не могу...

— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. — Видећемо. Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака.

А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. Свештеник га појми. Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа

— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. — Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога.

— Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... — Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. »Шта то вели он ? Каква погибија? Ко ће да гине ?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Петар запита: — А зашто? Шта ће тај цвет мени учинити? Девојка му рече: — Немој га узабрати, остави га на миру, па немој ни гледати у њега, јер ћеш за цветом и бразду прекорачити.

Па онда девојка устане, и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну; а она му остави две: једну њему, а другу да однесе своме оцу.

Па онда девојка устане, и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну; а она му остави две: једну њему, а другу да однесе своме оцу. Девојка се потом опет претвори у пауницу и одлети са осталима.

чује, он се наљути на своја два старија сина и оћепа их одмах од себе, а њега ожени ђевојком коју је себи изабрао, и остави га наком себе да царује. АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН Био један цар, па имао три сина.

Потом он остави ону земљу и царицу, а с првом се женом и дететом врати у пређашње царство своје. БАШ-ЧЕЛИК Бијаше један цар, и

па јуриш на њега учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг.

прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро. Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре.

не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро. Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем.

Онда цар оде, а зета остави код куће. Овај, чим цар отиде, отвори једну, па другу собу, и тако редом све осам соба, и види у њима свакојакијех

Кад то чују дивови, у страху да не изгубе врело, кажу му да се остави ћорава посла. А он им рече: — Кад нећу ̓вако, нећу никако.

Стража ће те ухватити и одвести пред цара, и твоја глава оде с рамена доље. Он једва дочека те ријечи, остави тета-лију, и зачас ето га под јабуком. Треси, треси, и већ га самртни спопао зној, али никако не може јабуке отрести.

То он једва дочека. Како рекли, тако начинили. Он остави своју цуру крај дрвета код царскијех двора, а из тета-лијиног репа ишчупа једну жуту длаку и потпали је, кад се лија

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Твоја цура нагло вене. Хтела сам ти рећи само... Ах, ал' суза гуши, дави! Како ти је, оче, тамо? Твоју цуру што остави? А она те тако воли; Али много, много страда. Ни Богу се сад не моли. Нема чему да се нада.

Г. Ходи. Остави све што је за нама. Нека наш сусрет покрије минуте, Велике мисли по којима ћуте, Где живот иде к'о јесен гранама.

Жељан сам осмејка ма и лажан био! Само нек се младост пробуди и крене, И остави места што их рад покрио. Тражих негда људе — волео сам жене.

Мрак како ме гледа, и гледа, и зове, И зове, осваја и душу отима. Мрак душу отима из долине крина, Да остави земљу и гробове своје, Скакање потока и очи јејина... Опет вам се враћам, црне ноћи моје. 1911.

Празна и страшна јави му се соба. Самоћа поче да га пече, дражи. Он је остави. Као дух из гроба Спусти се у мрак да мелема тражи.

Понека глава скривено се крсти. Још знак слободе детињи је плач. 1916. ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ Тако нас остави слобода и срећа, Сан великих дана и победе хор.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Ако се један од поменутих одељака запечати и једном заувек из њега извуче ваздух, а други остави отворен, уследиће стална ротација цилиндра, бар сам ја тако претпостављао.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

То сам научио од неписмених сељака у Идвору. Мој учитељ у сеоској школи у Идвору никад није био у стању да на мене остави тако дубок утисак као људи на комшијским поселима који су путовали по свету и тако активно суделовали у светским

То сам научио од неписмених сељака у Идвору. Мој учитељ у сеоској школи у Идвору никад није био у стању да на мене остави тако дубок утисак као људи на комшијским поселима који су путовали по свету и тако активно суделовали у светским

Ћипико, Иво - Приповетке

Учестао једну за другом. Цвети дотужи: — Говори језичином што те воља, но не дирај рукама! . — Остави се ти ње. Није она за спрдњу! — надометне озбиљно син јој Марко. — Али шта се огризаш кад те се не тиче?

Цвета помисли да је боље да га причека, ако ће и дуже, да је не остави. Није ни сумњала да се неће превести и за нешто мање.

—Што је вриједно у кући, покупи! — наређује стари Никола жени, и похита брату у другу кућу да му остави и препоручи оно што се махом собом не може понијети.

Прегледа кључаоницу, оде, а њу остави пред вратима. Киши и хладно је. Неко вријеме, згурена уз кућу, гледа у чељад што се жури, блене у простор, а

Послије се он на паши сам вјежбао, и научи убрзо срицати. Једнога дана остави стоку. Господар бјеше нашао другога чобанина, а њега оставио код куће да из магазе изнаша робу и да послужује.

Уто дође Лазо, — 'Ајдемо! — рече јој, увијек у хитњи, па, погледав је, надода: — Остави се туђега посла! Улазе упоредо у градске улице, у вреву свијета.

да се ослободи од наметнуте јој туђе воље, и чисто снебива се пред толиким свијетом, и чуди се како је могла да остави свој шкољ.

Сви се укрцаше, само што остаде жена старога рибара, којој Антица остави на бризи оно двоје дјеце и замоли је да погледа, док се она поврати, на онога што је у зипци остао.

—Ча говори? Не би човик вирова..... Говори да ће га уклонити и спалити... — Спалити?! престрави се Букало, остави плитицу и диже се. Па препометне капу на косматој глави и навали је на лијево око. —Ма ча је полудио?

испред затресених грана, гледа у осјен облака што га вјетар на махове путем и по пољу гони, док му суну нешто у главу, остави посао и крене равно к селу.

а кад он, хтевши наћи штогод суварака да наложи, затетура и проли вино из чаше, вели му: — Сине ти се људски напи! Остави то мало у скленици старој, да се угреје... дуга је ноћ...

Инокос је самац, на њему је остала кућа. Отац му умре док је још дете био; затим му се мајка преуда у друго село и остави га у кући нејака, сироту, на милост и немилост комшиница.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

поезија коју је тумачио, за њега је значила једино поезију која није ни хтела ни могла да изван свога видокруга остави, као непостојећи, онај темељни расцеп у природноме језику, у поезији и култури са којим се модеран песник ХХ века већ

Имао је и способност да, одстрањујући мање важно, остави само оно што нам даје слику о основним правцима књижевног развоја, и о преломним тренуцима у том развоју.

поезија коју је тумачио, за њега је значила једино поезију која није ни хтела ни могла да изван свога видокруга остави, као непостојећи, онај темељни расцеп у природноме језику, у поезији и култури са којим се модеран песник двадесетог

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

АНКА: Јесте, јесте, тукао се! ЖИВКА (тетки): Погледај га, тако ти бога, какав је, као да је с вешала пао. АНКА (остави књиге на сто): Ето је и руку раскрвавио. ЖИВКА: Ију!... (Шчепа му руку коју је увезао марамом.

ШЕГРТ (остави хаљину преко столице). ЖИВКА: Тако, сад можеш ићи! ШЕГРТ (оде.) ДАРА: Где си, бога ти, носила ту нову хаљину?

А, шта мислите, треба ли ја да се обучем? ЖИВКА: Ама, шта ћеш ми ти? Удај се ти за твој рачун, ако ти треба, а нас остави на миру. ЧЕДА: Сасвим, право кажете, ја ћу се удати за свој рачун! (Шчепа шешир.) Ја ћу вас звати у сватове!

Не треба ти жена, је ли – то и сам кажеш; е, па кад ти не треба, ти је остави. Ето, видиш, то сам имао, у име Живкино, да те питам: хоћеш ли да је оставиш или нећеш?

ЧЕДА: Врло радо, зашто не! Само пре тога идем господину министру Сими Поповићу да га замолим да остави жену, пошто јој се указала лепа прилика за удају. ЖИВКА: Макни ми се с очију ако хоћеш да ти се не укаже лепа прилика!

Зар не видиш да је направила лудницу од куће? Остави то што тебе удаје крај живог мужа, али и она се распалила, и она има љубавника. ДАРА: То није истина!

Ја мислим. То ће бити алузија. ЖИВКА: А ако ја томе који је писао разбијем нос, хоће ли и то бити алузија? ВАСА: Остави се, бога ти, Живка, тога. Ја не знам каква је то манија у твојој породици, сви хоћете да разбијате носеве.

ВАСА: Пусти ме, молим те, да ти прочитам до краја. ЖИВКА: Читај, 'ајде читај! ВАСА: Хоћу, само, молим те, остави ту столицу! Не умем да читам кад држиш столицу! ЖИВКА: Читај!

ВАСА: Што ће ти, побогу Живка, мишомор? ЖИВКА: Хоћу да га отрујем, хоћу као пацова да га отрујем! ВАСА: Остави се, бога ти!... Не бива то! Немој тако да говориш. Него лепо и паметно да смислимо.

реци мени... (Слуша.) ЖИВКА: Шта наже?... ВАСА (мане руком да ћути). ЖИВКА: Ама, шта каже, бога ти? ВАСА (остави слушалицу и врти главом): Љути се, много се љути. ЖИВКА: Па што му ниси казао да се и ја љутим?

ВАСА: Ама, каква жена, молим те, овде су сад у питању много крупније ствари но што је жена. Остави ти оно што сам ти ја говорио пре, оно сам ти говорио по министарској памети и онда, разуме се, морао сам говорити

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

своју ћерку не обавештава речима, него поступком: у њеном присуству налаже слушкињи Магди да је одведе тетки и тамо је остави. Други се пример налази у тој истој, Х глави.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Али га Сефер благо таче руком и изусти: — Поврати се, чича-Рујо, и остави оружје, вјере ти! — Виђи, да ти кажем! — узвикну овај ончас грановесно, устукну мало назад, метну подланицу над очи

Са собом, с кућом, с ђететом, да довијека останеш као уклин у народу... Сипај ми ракије, душе ти!... Ракије, и остави те разгоВоре вечерас... — Нећу да их оставим. Но гледај!... Здрав си и помози Боже!... Окрени, Господе, наопослено!..

Тако страшан и разрогачених очију, сав у уверењу да добро ради, он помисли да за сутра остави последњи обрачун, па се прући покрај сина и одмах заспа. У неко доба Богдана се подиже и протрља очи.

Прете му, нуде откуп, дају велике новце. Не да он земљу, не да је ни за какве паре. И неће да је остави. Земља му је мајка, држи га она неким чудним благословом, те је готов да њу натопи крвљу својом и своје деце.

А ти не питаш! — Не могу да се наканим, Селиме... — Вала да можеш... Остави старе обичаје. Било па прошло... Камо среће да сам мало боље гледао!..

А побрђе и његове латице притисла храстова ситногорица која нигде тако не буја као овде, само кад је секира остави на миру. Готово све тако до железничке пруге и до старих села покрај ње.

Кад је он као млад поп први пут пројездио кроз нурију на седлу, сви арнаутски прваци и спахије су му поручиле да седло остави у попадијину вајату а на кљусе метне самар, као што и приличи влашком попу...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ја мнидијах: ти ћеш мени Оно крајње „С Богом“ рећи, Ал’ ти, бржи, брзо сврши, Остави нас худој срећи. Худој срећи?

Часови миља минуше, Радост и сладост протече, Па шта ти јадној остави Твој лаган драган, пролеће? Голу те нагу остави, И другу драгу обима, Пољупце своје расипа Гдегод међ’

Часови миља минуше, Радост и сладост протече, Па шта ти јадној остави Твој лаган драган, пролеће? Голу те нагу остави, И другу драгу обима, Пољупце своје расипа Гдегод међ’ антиподима.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Винаверу Зимска музика свира Особино праха и кремена Опроштај сна иза темена Када ме покојем дирала То време узме и остави Ту горку шуму да се плави Усред вечности на домаку Нестварности птици и облаку Прахптицо сунчевог урока Скок од

Краков, Станислав - КРИЛА

Осетио је и Душко овде у шатору крај већ пијаног Руса. На лицу му није било вечитог осмејка. Увек се понешто остави, изгуби. Увек по један растанак, и увек по један бол. Ујутру се Душко кренуо за фронт.

Петровић, Растко - АФРИКА

Он је исто тако непрестано могао мотрити и да нас који наш носач не остави. Не треба у томе, као Брил и други, видети чак и неки нарочити таленат примитивних; белац би животом који црни воде

Новац који заради или прокоцка или остави, при проласку кроз своје село, породици и пријатељима. Ови га, од своје стране, такође прокоцкају, попију, или у

Ја грдим шофера, Либанац не сме, бојећи се да се овај не увреди, па нас још ту не остави. Шта као четврто ловиште света на велико звериње.

— Могла си бити мојом радошћу! О ја ћу отићи у кућу у којој никога нема; Остави ме да умрем, да одведем свој бол у земљу, У гроб! Мислићу увек на тебе, у земљи, Својој кући.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Бар да га никад нисам видела! Бар оне ноћи не!... Ал’ она ноћ У пустим груд’ма спомен остави: Последњу вољу оца рањеног И прву љубав!... СТАНА: Гром вас убио!... (Одлази јаросно.) СПАСЕНИЈА: Ох, мајко, мајко!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

А гле, другога Черкеза. Да дивна, вита стаса! Хеј, дивљи и поносни сине Кавказа, зар овде остави кости! А овом јаднику неко осекао главу. Ух, како је врат утекао међу рамена, а изнутра зија грдна рупа...

Он није имао никакав интерес у томе да остави своју кућу, да дође преко бела света чак у Србију, да напада твоју домовину.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Прави хајдук. Објаснио сам му шта желим. Он са пушке скиде бајонет и стави га у зубе. Пушку остави. „Шта ће ти бајонет?“ — запита га његов десетар.

— Море, остави се размишљања. Ако почнеш тако, онда никад краја — додаје капетан Милија. — Е, размишљали бисте и ви, господине

Посматрао га Бранко, кога су прозвали „Позитив“, па ће му рећи једно јутро, кад је изишао лекар: — Бре, мајку му, остави нешто мало и за нас...

Тако ћемо се смењивати целе ноћи. — Ено га један! — викну осматрач и дохвати пушку. Драган скочи. — Стој!... Остави га, рањен је. Престрављен, погледао сам кроз отвор. Побауљке вукао се бугарски војник ка својим рововима.

— Највећу! — наређивао је Коста. — Човече, дошао сам да на миру поседим. Остави, молим те. Што изазиваш ватру? — Ти си под мојом моћном заштитом. Ни длака не сме да ти „фали“.

капетане — упаде Драган — да онај који приликом провлачења испод жица буде последњи, да тај на излазу из канала остави неки бео предмет, белу крпу, тако нешто, да бисмо знали где је канал. — То је добро.

Изгледа ми да он помишља на оно што је најгоре, па би желео да остави за собом све у реду. Погледао сам га кришом. На нему ни трага од узбуђења.

Тамо су радили неки војници. — Е-хеј, слушај... Ходи овамо! Војник остави мотику, и онако у кошуљи и гологлав приђе. — Где је капетан Радослав? — Не знам, отишао је негде. — Када је отишао?

Али мени се прохтело — он се обрати посилном: — Ево ти десет драхми и купи за све паре. — Море, остави, богати!... Не дозвољавам да у мојој кући купујеш вино ти. Даћу му паре... Устао је и Бора. — Љутиш ме. Остави новац!

Не дозвољавам да у мојој кући купујеш вино ти. Даћу му паре... Устао је и Бора. — Љутиш ме. Остави новац!... Џамићу, пођи са мном — и Радослав изиђе. Бора нагази испод стола Косту.

— Заборавио си да кажеш: кад ништа... — упаде Војин. — Е па, немој да ме „зафркаваш“... Лука се обрати Војину: — Остави га сад. Сутра кад он оде, знаш... — А, и то има?... Онда нећу да вам причам. — Де, де, шалимо се! — додаде Лука.

Сад ће чика Сава рововац да успостави поредак. Хајдмо даље. Шта је било са том женском? — Каквом женском? — Море, остави човека нека прича. Доћи ће ваљда ред и на то питање — каже Војин. — Ја то због тебе питам.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Шта поуздано знамо о њему? Када се остави на страну оно анегдотско у његову животу, а што је тако свеже, и бар у два маха, износио Јаков Игњатовић, његова

Гди су сад ближњи моји? И сестра остави, сасвим мене презрјела, помоћи не јави. Ах, Сербије пребједна! Сви тебе презрјела, и сосједи и друзи већ те оставили.

Не гледе на тајну и брака предели Како сам у Писму светом Господ вели: Остави человјек матер и свог оца, Прилепи се жени до последњег конца.

” Сви сад повикаше гласно: „Ми за тобом хоћемо, Ђорђе! Кад те је вишња снагом укрепила десница божја; Тебе кој’ остави, онога Бог ће оставит и светац!” Тајно се спремише људи, и жене, и деца и старци.

Гдје сут ближњи моји? И сестра остави! В помошч сили своји Мње она не јави. Ах, Сербије бједна, Помошчи лишена От других и сосјед!

сиђем у канапу, ручак већ готов, официри седају за трпезу; један сув, висок и црн Талијанац, уједно и маркер и келнер, остави билијар...” итд.

све на страну, морам видити шта је на бојноме пољу — — — — — Јулчика сирота опомиње печење да треба к ватри метати. Остави ме на миру! одговарам ја.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Шта пише? Ко ли? Шта је? Чија је? Те окриљена крилом љубави, Остави сјајне земље за собом У клисурама да забаченим Потражи дворе — кћери дуждеве?... (Леонардо улази.) А, Леонардо!...

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Па то ли дође мени причати, Гатке? Хајд’ иди, Вујо, други пут Можда ћу моћи гатке слушати; Сад ме остави!

КАТУНОВИЋ: Свега — Али ни за лек добро, војводо, И Шуловић нас с подлим Мићићем У овом кобном часу остави, А с њима Вуксан, за њим Пипери Неверницима помоћ дадоше. КАП.

Заклињемо се!... Ал’ најпре Ђурђе Са виновницом греха вечитог Нека остави земљу жалосну, Коју је, занет црним лажима, Са наше крви масним потоком Немилостиво точећ топио...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Он стао, па љутито вуче за конопац, а звона циче, јече и потмуло се разлијежу. Остави авлијска врата и стаде отварати стаје мумлајући нешто кроз зубе. Кад год коју стају отвори, а звоно изнад врата цикне.

Кад напоји и намири коња, уђе у собу, остави пушку и изиђе на диванану. — А ма, што сте ви, људи, дошли? Ја тебе мало кô и познајем — окрену се мени и наднесе

У'вати ме за грло, да ме удави. Сјети' се ја освјета: Живила наша премилостива Земљана Влада! Остави жено, Бог те убио. Живила наша премилостива Земљана Влада! Остави жено, 'Ристос те убио.

Остави жено, Бог те убио. Живила наша премилостива Земљана Влада! Остави жено, 'Ристос те убио. Живила, продера' се из свега грла, наша премилостива Земљана Влада у Сарајеву!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Ја читам писма, но сумор ме хвата, Јер прошлост врх њих већ остави трага, И туга Билог из вијуга веје: Сећа се данас страсне чежње, где је Сахрањен спомен на лет белог јата, Што

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Е, па на, прочитај ово, па ћеш разумети! (Даје јој (писмо.) АНЂА (чита писмо): „Ђока”. ЈЕРОТИЈЕ: Њега знамо већ. Остави њега, па почни озго. АНЂА (чита озго): „Марице, душо моја!” ЈЕРОТИЈЕ: Аха, је л' ти сад мирише на проминцле?

МАРИЦА (дочепа флашу с водом. Одлучно): О чему? О коме? АНЂА: О... Ђоки! МАРИЦА (остави флашу): Ша да говоримо? АНЂА: Па тако, да ми кажеш ко је то, шта је, какав је...?

Све се то, видиш, меша у мојој глави и крчка... Остави ме, остави ме, молим те, или... још боле, седи ти овде, а ја ћу тебе да оставим. (Одлази десно.

Све се то, видиш, меша у мојој глави и крчка... Остави ме, остави ме, молим те, или... још боле, седи ти овде, а ја ћу тебе да оставим. (Одлази десно.

МИЛАДИН: Па ја велим... закон. ЖИКА: Остави ти закон на миру; закон је закон, а ти си ти. Је ли ти што род закон, можда кум, стриц или ујак?

ЖИКА: Па хоће ваљда да макне? МИЛИСАВ: Неће, али навуче, па кад испрља, опет остави, а ја плаћам прање. А кад навуче нешто, не скида по месец дана. Ето и сад, дохватио ми нове новцате гаће.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

И радост недозрела, или вај, из патна срца ли вине, кô птиче зла кад устрели рука, падне, и крвав остави траг. 5 Остани где си, и теци као река, и као дрво расти, и олујом захуји, ил’ цветај као цвет.

Не пристај за мном улудо, Но за времена, друже, врћи се док имаш камо, А мене остави сама, сам да очајам овде: Годи ми голет ова, Из травки мирис је овде на моју сету, Болују моју бољку.

И молимо те, и молимо, голу нам остави душу, да имаднемо чим дати од себе гласа! Господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса.

Зашто је наша слава морала да подлегне? ХОР ЖЕНА ИЗРАИЉСКИХ Запојте ми, сестре, Никад не остави Бог Ни срамно у ропству, ни љуто у јаду Народ свој најдражи, Избрани љубљен свој.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

почео добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану. Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним

Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед. Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.

Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану. И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави. А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја! Хајдук!

Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. — Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: — Куку, куку,

А од Младена чисто је стрепела. Сасвим га, од страха, остави, напусти. Дрхтала је пред њим. Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.

Да није имала нешто у аманет да остави. Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... — Не — одговори — него тако.

Да није имала нешто у аманет да остави. Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... — Не — одговори — него тако. И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.

На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију. Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: — Треба ли ти још штогод?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Болесник спреми колачић, и оде под какав г., дирне га три пута, каже својој болести да иде »у г.«, остави на г. колачић »да га тице (= дише?) поједу«, па без обзира иде кући (ЖСС, 307).

Кад се јасенак увече узабере и остави где, нестане му ноћу цвета (Вук, Софрић). Од јасенка прави се мелем за ране (ГЗМ, 20, 1908, 351); њега употребљавају

У Ц. Гори остави се на Бадњи дан комадић погаче, па се с њим поједу у марту прве коприве, сварене (СЕЗ, 23, 152). О празнику Константин

се посипа полаженик (СЕЗ, 19, 77; ЗНЖОЈС, 19, 158 ид). Кад је брање к., не бере се сав к., него се остави »за марву и тице« (СЕЗ, 17, 19). Типична жртва у к.

Један побожан човек, који је ту близу становао, уочи свог поласка на ћабу опере у њему руке, и кад их је обрисао, остави пешкир на липу, али после заборави да га узме.

се употребљује и у врачањима и гатањима. Кад се хоће да види да ли је место које је предвиђено за зидање куће срећно, остави се увече на њему неколико зрна п.

По варошима у Херцеговини, када млада уђе у свој нови дом, подстакне на огњишту главње (као полаженик што чини), и остави на огњишту ш. у који је задевен талир или дукат (ТРЂ, ННЖ, 3, 30 ид). О Ђурђевдану једе се ш.

У Смедеражу код Такова, кад се копа рака, »први бусен што се ископа остави се на страну; њега ће у гробу ставити мртвацу испод главе« (СЕЗ, 84, 1972, 174).

у свакој кући: кад падне мрак, домаћица изнесе у двориште три скувана клипа »мечки за вечеру«, загризе сваки помало и остави (на родно дрво или кров неке зграде) да преноћи, а сутра их унесе у кућу говорећи: »Ево, мечка је долазила и мало

Увече уочи младе среде, пошто мушки о. намени момку кога воли, девојка један и други о. састави с медом и остави их да преноће: ако се листићи нису раставили, она ће се удати за жељеног момка (СЕЗ, 70, 1958, 582, Лесковачка Морава).

Кад се то деси, узме се горњи крај у руке (на којима морају бити рукавице), обнесе се око кошница, па потом угаси и остави на какву младу шљиву или јабуку. Б. може бити два или три (б. и њихово дете). — Б.

Ћипико, Иво - Пауци

Мучи се на сваки начин, гледа уоколо да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна празна пред собом.

да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику. Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош.

је у кочији у град, к једној градској бабици; и, пошто она, обашавши је, увјери газду да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње. Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.

Да камен проплаче!... Шалиш се, господару? Газда не одговори, већ окрете се и остави га. Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и, изгубивши га с вида, стави новац у торбу, упрти се и оде

Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. —Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. —Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. — На здили увик је први стари Анте!

— Господару, хоћете ову? Видите како је згодна и месната. Би ли је пољубили? Питајте је! —Остави се дјевојке! — примјети Иво. —Зар их и ви браните? Онда сте и ви женска правда!

Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама , а опет , уморан , радо би опочинуо. Уто се и Марија маче и рече: — Они су заборавили да се и сутра ради!

Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земеље. Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних

Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду. Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина.

А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио. Ма, присјешће му! — Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. — Ако ће! Хоћу да знате како се суди.

— Нимам сада вримена! Збогом! . Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. * Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Човек изгуби вољу да с њом има посла. Док је ослободи оне љуске, жела га остави. Хтео сам да кажем: Па, забога, Кирча, данас је барем била лако обучена. Имала је на себи само танку хаљину.

Хоће ли макар бити мушко? Да ли је луд тај излапели старац, какве су га ојле спопале, зар да остави тог ждрепца и мирно да оде? Зар да се уздржи да не напоји жедну земљу?

Мени је оставио сакате и болесне. „Покупи по Вратимљу. Снађи се“, рекао ми је кад сам га молио да ми остави барем десетину бољих војника. Како ја преко ноћи могу да научим ове младиће како се убија?

Нас двојица, авај, припадамо различитим световима који се тискају у претесном простору, сваки с тежњом да оном другом остави само мрачни, влажни ћошак, тек толико да преживи са душом у носу.

Друго нешто жуља његову похлепу. Тамо уврх стола седи један изнемогли старац. Видим га како се сиромах упиње да остави утисак још неокрњене снаге, но бадава, издаје га по који покрет у коме се мешају знаци немоћи са знацима господствене

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

), Жеманство, збиља, бледа лица, Слабачке груди, танак глас. Као да свака жели рећи, Кад са поздравом приђеш њој: „Остави наду, пролазећи! Стидљива скромност бог је мој.

Ах, баратом Бићемо се, знам. 1888. (ПЛАШЉИВО И МИЛО ЛАНЕ) Плашљиво и мило лане, остави играчке своје За жртву свештених пената... О, ја разумем огањ, што груди загрева твоје, И страх, који те хвата.

твога бежи детињски, ведри сан, И чије име с плашњом спомињеш у самоћи, И зашто с тугом чекаш празнично светли дан. Остави играчке своје. Лутке и лýтка нека, Не забављај се тиме. Ах, зашто црвениш, лудо? Та лутак лепши те чека...

Он је прстима својим из њених сребрних жица Извио чаробну песму у славу невине Хеле И с лиром и тугом својом остави пољане родне; И вале Јадранског мора здравећи звуцима сетним, Ипоник у Рим се крете.

Господ ће младошћу вечно да твоју украси главу, Јер те је изабрô ноћас, да видиш његову славу. Остави пећину своју и журно потеци тада До тврдих, камених кула Бенаре, безбожна града.

Лукави, несташни Амор, управо у глувом добу, Пажљиво устаде горе и онда остави собу, Па уђе у кметов вајат. Невиђен, он поглед баци Куда кроз уску баџу падаху месеца зраци, И спази кметицу с кметом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Братија манастирска, обавештена о мојој посети, дочека ме врло срдачно, показа ми стари свој молитвеник и остави ме, по мојој жељи, насамо са њим. „Испричајте ми, драги моји листићи, ваше доживљаје, они ме врло занимају.

Као оно лав који при првом свом скоку промаши своју жртву да је више не догледа, тако остави Кеплер свој започети а неуспели посао. Боже мој! имао је он и других брига.

- „Донеси ми брзо светиљку, за вечеру немам сада времена.“ Жена га послуша, вртећи главом, и остави га самог. Он поче да говори са самим собом: „Моји цртежи ми говоре да је отстојање Марса од Сунца, за његових десет

у Београду пратио је, упозорен од Богдана Гавриловића на мене, мој научни рад, па кад, једног дана, Коста Стојановић остави свој положај ванредног професора, оде у политику и постаде министар, факултет ми понуди једногласном одлуком, а на

Једна таква ротација трајаће 40 минута, па ће се за то време одмењивати у разним одељењима светлост са тмином. Чим остави Земљу, наш воз постаје самостално небеско тело које има своје властите дане и ноћи. Звоно даје и други знак.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Одмичући се од Ташане, гледајући је): И сада ево, заиста лепа, лепа си ми, снашке! ТАШАНА Остави то, Стано! Него хајде што пре са тим облачењем.

« Шта ти имаш да гледаш овде, и од чега да страхујеш?! Шта је то, кћери? ТАШАНА (окреће се од матере): Ништа. Остави ме. Не знаш ти. Сви ви тако.

нисам на миру од оног старог, оца ти — знаш га какав је: ни за шта, ма шта да је, одмах он кућу дигне мртве на миру не остави од вике и псовке — а оно и овде кад код тебе дођем...

Сигурно има посла. Јер њега свуда траже, па можда нема када... ТАШАНА (узрујана, још бесна): Остави ме, остави ме, немој више да ме лажеш, и да ме заговараш.

Сигурно има посла. Јер њега свуда траже, па можда нема када... ТАШАНА (узрујана, још бесна): Остави ме, остави ме, немој више да ме лажеш, и да ме заговараш.

Јер кад год и ти дођеш, више се с тобом наједим, него кад сам сама. Зато, остави ме. КАТА Па како и где да те оставим?

Шта ме гледаш? СТАНА (као самој себи): Е лепа си ми! ТАШАНА Та закопчавај ту низу и остави то твоје... СТАНА (закопчавши јој низу, одмиче се од ње, дивећи јој се): Ама, не знаш ти каква си!

СТАНА (закопчавши јој низу, одмиче се од ње, дивећи јој се): Ама, не знаш ти каква си! ТАШАНА Остави, остави то твоје. (Мало надурено и као озбиљно увређена): И чујеш, мори, немој више онолика јела да ми доносиш.

СТАНА (закопчавши јој низу, одмиче се од ње, дивећи јој се): Ама, не знаш ти каква си! ТАШАНА Остави, остави то твоје. (Мало надурено и као озбиљно увређена): И чујеш, мори, немој више онолика јела да ми доносиш.

И зато сам још синоћ наредила, да се то остави и спреми за тебе. МИРОН (потресено): Ташана, зашто? ТАШАНА (размажено, хвата га за руку): Не смеш да ми одбијеш.

За оно што ми ти рече да си ме некада волео и због мене отишао у свет. МИРОН Остави то, Ташана. ТАШАНА И чим је видех, ја је нападох: зашто да ми бар она то никад не спомене, ако не доцније, кад сам

Знала је колико ме ти волиш, а овамо види како ја никад тебе не спомињем. МИРОН (устаје, тронуто прилази Ташани): Остави то, Ташана, ја сам крив.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Једном јој био досадио, и она рече, више у шали него с прекором: „Ма, човече, остави се туђих брига.” — Мајстор Коста је осећао да је баш те вечери необично лепо доказивао, па се лецну и разочаран и љут:

Па остави све, затвори очи и певуши. Укућани су причали: кад почне да певуши, можеш доћи и викати да кућа гори, она не чује и не

— обрадује се госпа Нола. Некада се сплете и празнослови. — То ти је, Тодоре, кора без ора. Не ваља ништа. Остави се тога.

— онда је Шваба уза ме... Море, не зна човек шта га чека; може се десити да ме он у старости не остави и до гроба додвори... Гле, опет почела киша. Ух, какав ми је амрел, сав се усукао док сам боловала.

Волео ме је много, док се није разболео. Нечим ме је привлачио, што не може да се каже. — И не може и не треба. Остави то, Јулице. — Нано, кандило на гробу се гаси и гаси. — Шта ћу му ја. А можда не палите како треба.

Трећи пут се ваљда удавати нећеш. Једаред те ја несрећно удомих, други пут ти сама. Немаш среће за удају, и остави се удаје, па да те сами бели голуб запроси. Имаш дете, предај се њему.

Не говори ништа, јер немаш шта да говориш.. Остави ме на миру, видећемо твоја обећања и твој рад, кад нас буде троје на бризи и на рачуну. Родио се син.

Павле то није одобравао, Али Бранко је остајао при свом. Тихо говори, а очи му пуне слеђених суза. — Остави ме, морам се сабрати сам. — Али ја то баш нећу, Бранко, да си сам. Ниси сам! — Бранко уздахну: — Видећемо, Павле.

неку струку; али прави његов позив ће бити да узме живот с пуним освајањем, да живи с творачком глађу своје расе, и остави за собом потенција и за породицу, и за расу... Погледајте само ону нашу обичну фрау Розу.

— Остави ти Достојевскога! то је био велики човек, један од највећих свога доба, и који још има да расте... а ја сам просечно пр

И мени је једна довикнула нешто ружно, али је дошла стража и грдила је. А она се смеје, и... остави!... Чуо сам од стражара да и туку оне апсенике који су опасни, или прете.

Гледаш га, слушаш га, не знаш право ко је и шта је: богат, сиромах? добар, рђав? грабљив да узме туђе, поштен да те остави да живиш како ти је Бог дао?... Кућа се поправља, помало, на прекид. Пита Сава зидара да ли ће бити ограде.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Она дакле, почем се увери да Роман не долази, и да јој никакве надежде да ће се икад вратити не даје, остави место жалости и печали своје, не могући га више мачијим својим очима гледати, и у очајанију пође шумом, нимало не

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Знао сам и једнога угледнога научника нашега, код којега је бојазан да остави писмене трагове после смрти постала права манија, тако да се одрекао уопште писања и умро је као признат научни

— Ох, душо моја, — одговорио би он — зар је мени у овоме тренутку до шницле, ал', ако је будеш оставила, остави и мало салате. Мени је до тебе, само до тебе. Једва чекам да те притиснем на груди, па макар се шницла и охладила.

је треперило наврх језика да узвикнем: — Ах, душо, зар је мени овога тренутка до шницле, ал' ако је будеш оставила, остави и мало салате. Мени је до тебе, само до тебе. Једва чекам да те притиснем на груди, па макар се шницла и охладила!

– Ма остави ти мене, синовче, на миру – настави да се брани Глишић од Јанка – где бих ја то? Ето вам Драгомира Брзака, зар не видиш

од Чарнојевића, па ће сад да пређе на Стратимировића, па на Шупљикца, док не сврши са: „На крај шора чађава механа“. Остави, бре Пајо, да нам читаш твоја карловачка јектенија, овде је реч о другом нечем. – Ја сам само хтео...

Па ето, велим, нек живи човек до суђена дана, кад му је тако писано! – Остави, бре Јанко, једанпут те твоје народне мудрости! – гунђа опет Бора.

– Гле га сад па овај! – гунђа опет Бора. – Овај тек оде у чикмаче, у ћорсокак. Остави се, бре, Војо, брате, твоје сентименталности, сентименталност те и у гроб отера.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Дозволите ми да одаберем четири војника,. колико свега пушака имамо, па да ударим ја на онај ескадрон. — Море, остави — добаци командир. — Слушајте, господине капетане. У целом свету су сви коњаници подједнаки.

Био сам готов да пустим коња... Али она из торбе извади парче хлеба, остави на камен покрај бунара, па, и не гледајући ме више, отрча до оних жена. Стајао сам и нетремице гледао за њима.

Капетан Душан бунио се једнога дана: — Молим те, остави... Онај мој Милисав целога рата дизао лафет од двеста кила, па сад треба да млатра рукама. — Кипислцауф!...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Као огледало ја бих се бавио само њом, Али нека ме не остави самог у тренутку ужасном; О присна, присна, све моје мане и моје зло заборавља: Осмехом, целим телом толико уме да

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

А и што да је слуша? Нема кућицу, ништа нема, прави просјак! Дебели богатун сави рогове и увуче се у кућицу. Нека га остави и крене својим путем! Пужић залупи врата и утону у сан. Али, Капљица не крете својим путем.

Ошамућена од умора и страха мајка није знала шта да учини. Како да остави племе? Како да Белка остави самог? Зато рече: — Остани, Белко! Племе ће знати да цени твој подвиг.

Ошамућена од умора и страха мајка није знала шта да учини. Како да остави племе? Како да Белка остави самог? Зато рече: — Остани, Белко! Племе ће знати да цени твој подвиг. — Али, ја више не ценим племе!

— Ти никог њеним гласом нећеш исцелити, опомињем те. Само мојим дахом покретана свирала има моћ! Остави ми бар њу! Зар не знаш колико је болних и невољних? — Једна од жена зајеца.

Зар да због њега изгуби вечност? Нареди Царица да све што у њеној Царевини има руке и очи остави свакодневне послове и крене у рат против цвећа.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

(Куне): Ох, синко, синко, суза те моја не стигла. О, проклета Циганко! Ох, синко, што за њу кућу остави, што мајку осрамоти? Што се у њу загледа — очи јој испале! Што те омађија — уста јој отпала!... Ох, Господе!

МИТКА (забацује узду коњу о врат): С’г ће батка да се врне. Неће много да ми те остави. Тики, само да надзрнем. (За себе.) А и много нећем јоште да живим! Четири, три, две — највише још половин годину.

(Асану): Асане бре, уз њума ли си једнако? И оца, и мајку, и кудељке и све газдинство остави, сал уз њума да си! Ако, ако, бре Асане, вени, тугуј за њума, јер од карасевдах поголем болес нема.

Пој »Жал за младост«... За моју слатку младост, што ми тако у ништо отиде, и брго остави. Пој и викај гу. Моли гу, нека ми се само још једанпут врне, дође, да гу само још једанпут осетим, помиришем... Ах!

Ох, аман, газдо! Неће она више да пева! АРСА Жива више — не! Мртва може! САЛЧЕ (вије се, не знајући шта да ради): Остави ми је, газдо, дај ми је! Моје је! Чедо ми је! Одавде ми је, газдо, одавде! (Чупа недра, косу и лице.) Одавде, газдо!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У нашим народним песмама сретамо стихове ове врсте: „Он остави спомен роду српском, да се прича и приповиједа док је људи и док је Косова“.

А кад виђе танана невјеста да јој молба више не помаже, тад се моли Раду неимару: „Богом брате, Раде неимаре, остави ми прозор на дојкама, истури ми моје б'јеле дојке: каде дође мој нејаки Јово, каде дође, да подоји дојке!

“ То је Раде за братство примио, — остави јој прозор на дојкама, па јој дојке упоље истури: каде дође нејаки Јоване, каде дође, да подоји дојке.

Опет тужна Рада дозивала: „Богом брате, Раде неимаре, остави ми прозор на очима, да ја гледам ка бијелу двору кад ће мене Јова доносити и ка двору опет односити“.

И то Раде за братство примио, остави јој прозор на очима, те да гледа ка бијелу двору каде ће јој Јова доносити и ка двору опет односити.

глава, да ти може књигу однијети у Косово и натраг вратити; одводиш ми девет миле браће, девет браће, девет Југовића: остави ми брата бар једнога, једног брата сестри од заклетве“.

Њој говори српски кнез Лазаре: „Госпо моја, царице Милице, кога би ти брата највољела да т' оставим у бијелу двору?“ „Остави ми Бошка Југовића.

Он остави спомен роду српском, да се прича н приповиједа док је људи и док је Косова. А што питаш за проклетог Вука, проклет био

Марко сабљу од појаса, пак зареди Арапове слуге: исече му четрдесет слугу, а четири не кте погубити, већ и Марко остави за правду, кој’ ће сваком право казивати како ј’ било Арапу и Марку.

старицом Јевросимом мајком; а кад су се напојили вина, мајка Марку стаде бесједити: „О мој синко, Краљевићу Марко, остави се, синко, четовања, јер зло добра донијети неће, а старој се досадило мајци све перући крваве хаљине; већ ти узми

“ Па заману сабљом окованом, а ђевојка подбацила руке: „Не, Стојане, твога ти јунаштва! Не остави сестру без заклетве, и тебе би сестре жао било; врати њега, нек иде Удбињи“.

дође бемберу Михату, па Михата била братимила: „Богом брате, Михате бембере, обриј мене русу косу с главе, остави ми делинске перчине“. То јој Михат за бога примио, те јој русу косу обритвио, остави јој делинске перчине.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Нијесу оно авиони. То су тенкови, пролазе цестом. Момчина остави посао и заједно с дјечацима попе се на заобљени врх брежуљка и загледа се у даљину.

— Ниџо, ево неких људи с пушкама, гоне пред собом Дмитра и Васу. Николетина остави мотику којом је нешто у башти копао и брзо прескочи ограду. — Гдје су? Куд иду? — Ево их уз пут. Иду твојој кући.

— забрза Јованче, уплашен и збуњен, и прихвати дјечака за рамена, али се Стриц љутито отресе: — Остави ме на миру. Овако ми је сасвим добро.

страшна нељудска неман која из родног краја, из гнијезда њихова дјетињства, истргне вољену и познату ствар и за собом остави нешто ледено и туђе, без трунке живота.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И други пак сваки по себи: Господи, избави ми душу из преисподњега мрака и изведи из пакла душу моју и не остави је у Аду, неголи да изађе из ове гњилости мој живот горе к теби, господи, боже мој!

На том брду врата остави и оде мирно својим путем. РИСАЊЕ ЈЕЗЕКИЉЕВО У неко доби заказа Бог пророку Језекилу; рече му овако: »Нађи једну

И лак таки натраг дође, остави на место за белег крваво своје копје, леже у свој ћивот несвиђено људма. МОШТИ ЛАЗАРЕВЕ После, по дугом времену, за

Тако и остаде. Нико не прочу ни знаде. Ама Бог за тај његов посао на све се војиштане врло расрди и до згоде остави кад ће им то с временом отчалити. И ту крађу пројавити на мејдан.

Гледну на њега, не знаде што да му чини. Прође и остави га тако. Ето ти мало после идући један поголем ђак за попом. Смотре га и он, погледну на њега и прође.

Будавши он прави човек, телесан и тежак, ама надиђе му тегобу сила Христова слова! А каде Петар остави Христово мотрење и окрену главу к ветру гледати, та и море омалакса под њим држећи га — започе доле ронити и замало

до овога сказивања, штоно се вели: Евстратија обуше у гвоздене опанке, с оштри клинци наклинчате, опет склопи књигу, остави је и уздаше. Пак шикну дупке са својим штапом у црковни патос. Проби шњиме кроз плочу камениту у земљу.

И погоди се с царом индијским Гундафором и рок томе остави каде ће доћи и новце од њега узети. И онда да има пред царем сав му полатски фундамент и меру онде пред њим наместити,

Плачући ми зајаоках и к Богородици подвикнух: »Госпо же Богородице не остави ме!« И со тим гласом изађох од црковне припрате хитро идући ми.

Томе се о себи дови. Прознаде то татархан скитски цар Каган, јер грчки цар остави своје царство и некуд на далеку страну оде. Мнеде јер убоја се од Персијана, те пробеже у Шпанску земљу, куд ли.

Кад већ виде да Агарени све то више надвлађују и не може се држати пред њима, та и остави своју му очевину докле није горега зла допао, скупи своје покуће, посуђе, све што имаде и дође амо у горњу земљу под

му се брат Јован и узе то деспотство на се ал' замало би жив, скоро се престави оде к оном тамо бољем животовању, а не остави по себи мушка детета, — те коначну жалост остави србскоме роду.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Калфа Коте остави рад па га само погледа. А Поте се занео као тетреб па продужи оним својим танким сребрним гласом: Где се премењуваш,

— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача да би избегао други шамар који очекиваше.

си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство. Бога ми ти казујем!... — Лошо време заступи!

кад стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губерл’к... И саг јоште је жив!

а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!

Ој, хој-хој, леле, Зоне, у чичек-антерија... Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто. Остави дућан на калфи, а он се жури кући као да му гори.

врата, а она га благодарно поглêда, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом: — Немој, Мане, две ти очи!... Остави ме!... Сама ћу си идем!... Врни се! Жива ти ја! Ће ме види бата! Срамота оди човеци!... Врни се, Мане, две ти очи!...

Тараф-тараф се напраји код нас дом... Живот си нема од њекња!... — Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару. — Ете за оно оро и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!... — Па кој ги рече за оро? Ти ли?

— викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко... Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.

— Па што чекате веће?! Неје даскалица, та да си седи у те године. — Што је па теб’ ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!... — Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?... — Мерак! — прекиде је Ташана.

шебека ћеш имаш, а унуче — јок! — рече и љутито залупи врата за собом н остави их запрепашћене. Само су се крстиле и викале: — О боже, о Господи! Лелее! Што си напраји џумбус и резил’к!

— раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, бог да чува!... О, Господи боже!