Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ми смо овде један другом у невољи и отац и мајка. Оставимо ми унапредак сву вражду и инат, и будимо добри комшије и пријатељи!” — И тако живили су потом у великој љубови и миру.
Чинимо ми само све добро што можемо, а што од нас не зависи, то вишњем Промислу оставимо, јер иначе и шта смо ми? Данас јесмо, а сутра нас нејма.
Оно је всегда много што је добро и совершено. Толико читајмо колико, кад оставимо књигу, можемо памтити и знати шта смо и о чем смо читали, и после сверх тога да смо кадри мислити, судити и
пријатној чистоти и поретку, да у њима мирно и задовољно преживимо, и да их лепе и благоустројене милим нашим потомком оставимо, колико више морамо се старати за оно бесконечно и блажено обиталиште и отечество, за свету вечност.
Може врло ласно и хоће тада кад сви оставимо преданија человеческа настрану, из којих се ништа не рађа него кавга и мрзост, а примимо чисту Христову науку, из које
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— прекјуче ударили на Јагодину, а нисмо знали да је Кучук-Алија с крџалијама дошао, и ту нас Турци разбију, и Јагодину оставимо, и отишао је Црни Ђорђе по оном крају искупљати војску, а ми сад идемо у врбовку, пак ћемо опет до који дан ићи Ђорђу”.
Кад смо ми из Остружнице пошли, оставимо Аћима Дољанца из Остружнице да се прикучи оним кућама и да и̓ у ово и ово време запали пак да се уклони.
и дођу на Рељино Поље на скупштину и договор: који ће поћи на Врачар, који ли ће остати око нахије страже чувати, и да оставимо ко ће у нахији у одсуствију нашем тишину набљудавати.
остаје требаће суда, зато нека скупштина изабере два поштена човека, да и̓ у Кличевцу, немачком шанцу више Ваљева, оставимо. Скупштина повиче: „Ви старешине изберите и именујте, да видимо које ви знате”.
Преберемо турске аласе, и неколико најсиромашнији̓, за које смедеревска нахија каже да су поштени и мирни, оставимо у доњем граду, да живе у својим кућама, а друге све оправимо низ Дунав.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Али не помаже... — И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе. Је л̓? — Јест — рече Иван. — Много ме мрзе? — Много.
То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... — Тако је. Турчин се насмеши, па рече: — Оставимо се сад тога разговора... — Али ти треба да знаш све! — рече Иван. — Знам доста.
— рече неколицина, а неки се још предомишљаху. Чупић се уплете: — Није баш тако, Милошу! Ја не мислим да ми оставимо шарампов. — Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! — Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија. — Заиста не може. Готово да оставимо шетњу за сутра. Клањам се, госпођице! — виче Пера. — Службеница! Баш ми је жао.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба је издалека давао на знање, када би се женио, да то без новаца не би могло били. Оставимо их при њиховим еспапима. Женске се око ручка журе. Каква радост за Савку! Момак јој се допада. Дође време ручку.
Чарукџићу фантазија уши вређа, па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу. — Та шта ћемо ми матори овде? Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро? — Та и боље је за вас ликер него клавир. Хајдете!
Дакле, спремимо се. Оставимо их нека путују. Фрајла Варвара размеће карте, хоће л’ какав младожења доћи. Гледа у карте.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад нас не буде било и кад дуж Дунава и Славоније оставимо празнину, Двор ће, и његов стари друг, гроф Харах, населити тамо Елзашане и Лотрингијце, као да нас никад овде није
Теодосије - ЖИТИЈА
дошавши благочастивоме и државноме Владиславу краљу, рече: — Није лепо ни прилично ни пред Богом нити пред људима да оставимо оца нашега, равноапостолнога од Христа нам дарована учитеља, који је многе подвиге и безројне напоре поднео за српску
“ А преподобни им ни мало не одговараше. А они, не успевши ништа, посрамљени говораху у себи: „Да га оставимо сад жива. Ако не оде одавде, да дођемо да га усмртимо“. И тако, претећи, од њега одлажаху.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
наградила сам га једним љупким осмехом. Чим другим може девојка наградити каваљера? Али оставимо тај разговор о пријатној прошлости, разговарајмо боље о садашњости, о будућности, о теби.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Суза му кану. — Сад је свет такав. Остави се; како је тако је. Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. — Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја?
Матавуљ, Симо - УСКОК
— нареди вођ. — Сада друге није, но да оставимо бремена овдје, па да сви идемо онамо! Будите наредни! Ако су хришћански чобани, добро је; ако ли су Турци, онда огањ и
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: А погађају ли за вас? ДЕВОЈКА: За мене нису ништа ни казале. МЛАДОЖЕЊА: Да се оставимо шале, но да се на наш разговор повратимо. Господична, ви ћете видити како вас ја радо имам.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Шта, шта? У слободи конзервативци? ГАВРИЛОВИЋ: Ја разумевам, који једу свој лебац. ШЕРБУЛИЋ: Оставимо се тога; него шта ћемо с магистратом који неће да публицира пунктове? СМРДИЋ: Да се збаци.
ГАВРИЛОВИЋ: Оставимо сад то; него дајте што на сиротињу. СМРДИЋ: Идите ви с богом, ја не могу дати ништа. ШЕРБУЛИЋ: Зашто нису сви устали
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Ама, прико, батали то! — умирује га полаженик. — Е, па добро, ’ајде да оставимо то! — Прико, ’ајде да певамо. Кад нећеш Цигане, певај ти сам! Ти си певач, знам те добро да си певач.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Све ми говори да се ја држим што даље. Наше је да стојимо пред вратима, и да сијамо колко можемо. Наше је да оставимо утисак, — не знам ја какав; кад нас је ага овако облачио, ваљда је знао шта хоће.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЛЕПОСАВА: Већ у овој кући друго ништа да не ради човек, него да паја и брише. СОФИЈА: Па да оставимо, да нам се свет смеје? Срамота је, девојко, и помислити то, камол да изрекнеш. Тешко свакој, која не љуби чистоћу.
нико неће моћи замерити, ако ми из једне љубови к самопочитанију овог магарца, што пасе, заложимо и госи пуно право оставимо да га по својој вољи откупљује. МИЛОШ: Или јошт боље, ајдете да га продамо.
ЈАКОВ: Али сам у магарцу био ја. То ће суд извидити. СЕЉАК: Знаш шта је, дијете! Да се ми оставимо суда и кавге; него ево да ја теби дам три дуката, па иди збогом. ЈАКОВ: За све? То не може бити.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта могу кад стално имам такав израз? Али, оставимо њу! Пређимо на остале… Знате ли с ким седим у разреду? Не знате? То вам је права генерација кокаколичара! Богами!
“ Оставимо тако бакуту да се пресвлачи пред огледалом, и вратимо се на поприште од дугмића, шнала за косу и левих чарапа, кад мама
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И ја тако радим и многи, управо огромна већина. Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...
ви се то откупљујете... Вечна правда!... Али сад... тако изненада!... Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра. Али вам опет кажем: ја остајем на речи. Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...
Она се диже и пође к вратима. Он гледа за њом, изненађен. — Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо... Хајдемо на рад; деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
бићеш код мене... Сироче: (Хвата је за руку.) Код тебе? Госпођа у црнини: Јесте... Оставимо гробове на миру. Мртви припадају Богу, њима је добро. Горе је живима кад остану самохрани. Али Бог је милостив.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ми морамо изабрати други начин, бољи и паметнији. Ја мислим да је најбоље да ми оставимо овај неродни крај, па да се кренемо у бели свет тражити болу и плоднију земљу, јер се овако не може живети.
земљишту њихова краја, о сушним годинама, о бедном стању у коме се налазе и заврши овако: — То нас нагони да оставимо свој крај и своје куће, па да пођемо у свет тражити бољи завичај.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! — Тако је! — прихватише сви сем Сретена. — ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може! Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Залуду су га запитивали Оташ и Спасоје о постојбини и роду му, он је увијек умио сврнути говор на друго што. Оставимо њих, пак свратимо к оној двојици момчади што на главици страже.
Да је онако из далека, ама из далека, да почнем! Постидјеће се, па...и мени је мука... Онако, да покушам... А оставимо па ћу у јутро с Јоком...
позове, нећемо ли се, послије толикијех јада и невоља, што претрпијесмо, нећемо ли се задовољити свијетом растати, кад оставимо тако у кући?“ Е, то Јоку занесе. Одједном, ама једном, преобрази се.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
два брата, рече старији: „Ваистину, кад овако злу жену има, боље | бисмо му учинили да га убијемо, него ајде да га оставимо.“ и тако га пусте и већ му о глави нијесу радили. 21. ЗА ШТО СЕ СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ ЗОВЕ БОГОНОСАЦ.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ја сам говорија са ликаром — вели Тетка — и ликар је припоручија да га засад оставимо на миру, а посли ће се видити. Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило. А ти дођи о св.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“, рече настојник. Опат хтеде да се удаљи, али га настојник задржа: „А шта ћемо са, осталим рибама?“ „Па да их оставимо за сутра“. „Неће ићи! - Топло је време, рибе ће се усмрдети, ако до сутра не буду поједене“. „Па добро, Марко.
Свето писмо показује нам пут ка спасењу, али нас не упућује у математику. Но оставимо све то на страну!“ „Добро оче!“ Герике се обрати опет мени: „Читао сам у делима филозофа о тако званом хорору вакуи,
„Толико пута морао је бог да почиње све спочетка! Не значи ли то осудити га, свемоћног, на Сизифов посао?“ „Оставимо, као што увек чиним, драгог бога по страни, па се радије запитајмо како стоји са оним катастрофама!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А можда и нешто скромније: мјестанце инспектора опћинских насада, с огуљеним брезовим прутићем у руци. — Али, оставимо те тугаљиве мисли!
Па је умукло и то. Тишина је сада била сасвим празна. — Него, оставимо ту метафизику, говоримо о нечем паметнијем. То јест конкретнијем. Причај ми о себи. Реци ми: што радиш?
Ти си већ такав!... — Можда имаш право. Али оставимо то... Него, то што говориш о Ивану изгледа доста увјерљиво. Па ипак мислим да то није све.
— Увјеравају нас да ћемо добити осигурнину. — Али готовина брзо оде, синко мој! — бринула се даље она. — Оставимо сад то! — прекине Петар. — Имат ћемо времена да о томе размислимо. Главно је да су испливали живи.
Али оставимо, боље је у то не дирати! Не поткопавајмо темеље нашег бољитка, па макар он био илузоран! А нарочито их не поткопавајмо,
„Изгубљен случај” — протумачио сам то одмах. Зажелела је да оставимо санаториј. Пустили су нас без противљења. Сишли смо у Италију, у мало мјестанце у низини. Ту је била задовољна.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Лисица му рече: — Ми нећемо овога меда сада јести, него је боље да га за сјутра оставимо. Медвјед на то пристане, те легоше и заспаше.
два брата, рече старији: — Ваистину, кад овако злу жену има, боље бисмо му учинили да га убијемо, него хајде да га оставимо. И тако та пусте и већ му о глави нијесу радили.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Што си замишљен? — пита млађи брат, с намјером да чује што ће Спасоје рећи. —Најбоље би било да оставимо работу, па да се кући повратимо. Не опомиње отац онако; одговори он смишљено. —Да га јавимо суду! — настави млађи.
Не опомиње отац онако; одговори он смишљено. —Да га јавимо суду! — настави млађи. — Зашто да оставимо радњу? Потребни смо. Опет обојица ћуте, размишљај у, али залуду: не могу да се одлуче што да ураде.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ако оставимо по страни раније његове текстове (јер би нас одвели на другу проблемску раван), онда се о смени двају разумевања природ
Да оставимо по страни настављаче (они ће, нужно, морати да се јаве пре или касније), ко су ваши претходници у српској науци о књиже
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЈАКОВ: Никад га у животу нисам ни видео ни чуо. ВАСА: Дакле, да оставимо све друго па да пређемо на ствар, јер Живка нема много времена. ЖИВКА: Бога ми, немам.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Не могу да говорим од једа. Јесте ли видли какав ми компламент даје? САРА: Да иј оставимо саме, он ће њу јамачно дотерати, те ће јој се усладити нобилитет. ФЕМА: Ху! Камо та срећа!
Краков, Станислав - КРИЛА
— Ипак је умро, додала је убедљиво. Онда су сви пошли. — Да вам оставимо светлост, рашчупана Ивон питала је Душка. — Ех, не треба... Најзад су сви отишли.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
заилазили у ону исту густу и ситну шуму по којој смо се јутрос провлачили с Комаровом, ја предложим графу да наше коње оставимо код коморџија, па да идемо пешке, јер ћемо тако бити мање изложени. Он, на његову несрећу, не пристаде.
« Последње речи изговори Комаров са пуно подругљивог нагласка. — Да оставимо овај разговор, ваше превасходство. Мој је положај врло незгодан, да це ја, прост редов с мојим генералом препирем о
— Оставимо све остало; али зар ви збиља верујете да је република у Француској утврђена?! Сећате ли се да пре 2—3 месеца Мак-Махон
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— пита Мишић. — Е, није него! — љути се капетан Радојчић. — Чудо га нисте питали ко је одговоран за светски рат. Оставимо то. Него да чујемо шта је било даље. Предраг настави: — И лево и десно праштале су пушке и чули се јуришни поклици.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Сутрадан оставимо господина Жику да се испава, а ми 'ајд' на ручак у друго село, код другог председника општине, па се вратимо и пошаљемо
Ћипико, Иво - Пауци
—Добар је, болан, господар, — опази Васо. —Као душа, — прогунђа Војкан. —Оставимо разговора, — вели газда, већ да ти платим! — И посегне за новцима са стола — Видиш, ово и није заправо мој новац.
—Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа! Какова браћа? Гори си ти по мене од икаква душманина ... — Оставимо то! Ето, нека буде како ти хоћеш ..... Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима...
Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. —Јер слабо видим. —Бог сачува! Зашто то говорите? —Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? —Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. —Никога! .
Видиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде... Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је? Шта радиш толико вријеме у селу? —Обикао сам...
Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. — Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...
—Дакле, опет ништа !... —рече Иво нестрпљиво. Бог зна !... Ма оставимо то!... Но кажи ми како си? —Ето видиш... к'о на селу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Још у самом почетку ја сам скренуо пажњу Дадари да ће бити за нас погубно ако стоку оставимо без хране. Није ме слушао. Питао сам га, шта ће бити кад стока почне да нам липсава.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Прелетимо, дакле, та доба, и оставимо иза нас егзотичне пределе и чаробне шуме, настањене чудноватијим животињама него оне што се спомињу у нашим бајкама,
Зато смо бесмртни. Па и када не оставимо потомства иза нас, наш живот оставио је трага, као и она лопта која је у снегу брежуљка оцртала своју стазу.
Но оставимо будућим инжењерима да савладају ту тешку кризу, а ми потражимо овога видика за даљу будућност. Вратимо се опет астроном
запита ме мој пријатељ „хоће ли нам икада поћи за руком да ову нашу малу Земљу, коју авион може да облети за који дан, оставимо иза леђа и полетимо у Васиону?“ - „То није баш тако једноставна ствар.
А она несносна хука умукнуће чим оставимо нашу атмосферу; у безваздушном простору, који не пренаша звук, наша ће локомотива онемети. Трећи знак!
У теби поздрављам симбол човекова генија и женине лепоте. Како ме обузима носталгија гледајући нашу Земљу! Оставимо овај мртви свет, вратимо се натраг.
Но оставимо шалу на страну. Сва кретања ових удаљених сунаца врше се по строгим законима небеске механике, пронађеним на оној ситно
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И када нам ти јави, једва дочекасмо. СВИ БЕГОВИ Тако је, једва дочекасмо. РЕШИД БЕГ Баш добро да ми стари оставимо млађима и женскадији да се веселе у харему. Ми ћемо са Сарошем. СВИ БЕГОВИ Са Сарошем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Но је л', браћо, божја вјера тврда да ниједан љуби не докаже, већ на срећу да им оставимо, која сјутра на Бојану дође?“ И ту божју вјеру зададоше да ниједан љуби не докаже.