Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А свеца који на длану носи град остависмо у мраку, на прагу! 4. Онај који нема ништа, бос прогнаник из пепела, из пепела своје жетве, из пепела своје
Африка
Црначке статуе, конзерве с путером, породичне фотографије. Око једанаест остависмо Швајцарца и пођосмо опет међ црнце. Шампањ ми бруји у глави; звезде су најлепши дијаманти на свету.
Теодосије - ЖИТИЈА
и видевши пештеру његову као да је многим свећама осветљена, зачуђени тим, говораху: „Кад одосмо, старца самога остависмо. Па ни огња раније у пештери његовој није било.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А када се вратио, овај рече: — Наредио командир да сва послуга пређе на други топ. У нашем заклону остависмо Вучка и нишанџију другога топа, а ми, један за другим, пођосмо кроз саобраћајницу.
Ред је да вас почастим. Хајде, натегните ову ракију, да се мало загрејете. Опет се поздрависмо и остависмо несрећног командира да се мучи, извлачећи батерију узбрдо. Стигли смо пред зору.
— Тја... дечко! — проговори командир, као да је хтео рећи: шта је ово дете скривило... Остависмо га на пустој пољани и журно пођосмо. Чујемо, неко јечи. Мало даље, тамна непомична прилика...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
згрнуло се света У болнички нам мирисави врт; Посматра где се двоје драгих шета Срећно, и хвале онај живот крт Што остависмо. далеко од њих Сад смо, а они жале мир наш тих. Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Не остависмо свет због одмора, него старања ради и подвига по могућству, ради примања обећаних добара. „Присилисмо, дакле, себе“, ка
Када све ово завршисмо, тада нас постиже путни труд и сви се разболесмо и на Божије расуђење остависмо живот наш и смрт нашу, и ко буде од нас жив к вама да се врати, а кога смрт потребује, молитва ваша нека буде са њим.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
згрнуло се света У болнички нам мирисави врт; Посматра где се двоје драгих шета Срећно; и хвале онај живот крт Што остависмо. Далеко од њих Сад смо, а они желе мир наш тих. Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дивизион наше артиљерије остависмо иза нас. Топови нису могли дејствовати, јер се противник није могао да види. Међутим, пушчана паљба била је врло жива.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
и ја на забаву неку, Са облака, где нам љубав била, Кренули се: падала јој свила, Ход и осмех у музику меку. Остависмо будућност далеку, Дан вечности, покрајину вила, Места кондор где развија крила, Да би стигли на игранку неку.
Ал' кад освојисмо обалу Јадрана, С ужасом нам трубе знак повратка даше: И ми остависмо крв из својих рана, И наше заклетве, и гробове наше. И гле! сви гробови испратише живе!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Да не би ове препирке могле довести у питање наше пријатељство одлучисмо да почнемо читати нешто друго. Дакле, остависмо се политике и прихватисмо поезије. Ја сам највише волео Лонгфелоа и Брајанта.
Петровић, Растко - АФРИКА
Црначке статуе, конзерве с путером, породичне фотографије. Око једанаест остависмо Швајцарца и пођосмо опет међ црнце. Шампањ ми бруји у глави; звезде су најлепши дијаманти на свету.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ниједнога тешкога рањеника не остависмо Турцима, а било их је у нашој групи четири. Изнели смо чак и једнога убијеног Руса: »да га Турци мртвога не погане« —
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Размишљајући о томе сада, чудим се како хладно остависмо нашега друга. Као да је тамо остала нека животиња. А до малопре био је у нашем друштву.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А ватре древне, згашене и сиве, Уздахом шаљу посланице мукле. Мртваце тамо остависмо живе. И кô Ахасфер, кога Господ укле, Тражимо равни до у бескрај пукле.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Шест недеља заједничког рада привезаше наша срца, а догађаји последњих дана и тешке слутње о судбини оних које остависмо у Цариграду, натераше нам сузе на очи када смо се са њима опраштали.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Та ако ћемо што на то рећи могло се је и једним дном све вам по реду ишчатити ова притча. Ама зато остависмо и надање једно; и мени би се додијало много беседећи, и ви бисте огуглали слушајући, те ни бисте марили ни пак што