Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ето, драги пријатељу, са тога ми доброга оца осудише на смрт. Са те големе кривице његове морао сам и ја оставити нејаку браћу и родбину и тумарнути у свет, где никога нисам братом и пријатељем назвати смео...
Ал’ куд ћеш ти, кад, ево, овај несрећник запалио синоћ, баш на саме Цвети, своме тутору кућу!... Е, морао сам оставити сав посао, те ме ево до тебе; ради с њиме што знаш, само га не пуштај натраг у село!... Зла несрећника!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Таки ће за всегда остати, и пород ће још бољи по себи оставити! А благо ће пред богом и оним родитељем бити који се о томе постарају и потруде да њихови унуци и унука унуци бољи,
и како себе тако и друге обмањивају криво и неразумно толкујући Христа Спаситеља речи, гди вели да се ваља одрећи и оставити оца и матер, жену и чада, дом и имјеније своје, а нећеду већ једном да се освесте да Христос придодаје: „мене ради и
Давнашњи Јелини, и не имајући такова чиста поњатија о вечном животу какова ми имамо, само за оставити поштено и славно име за собом, послушајмо Еврипида како су мислили и говорили: „Είη δέ μοι μήτε χρυσός εν δόμοις, μήτ΄
Наравоученије Умрети, мало пре или после, сви морамо; али кад је ко принужден пре времена живот оставити, барем нек се стара како ће се с њим најславнијим начином растати.
Праведан и добар човек ако и штетује и све што има изгуби, бог и добри људи неће га нипошто оставити. Усађено је од бога у срце добрим људма да радо желе поштеном човеку у злополучију помоћи.
у утроби матере наше, а затим и напољу сложило и нарасло; дакле, што је ту ново и необично да ћемо га једанпут свући и оставити? Ми смо плакали кад смо промолили главу на ови свет, ал онда барем ништа | нисмо знали, нико нам се неће за то ругати.
разлог; али кад дође у изобилије да може рећи: „Имам довољно не само да спокојно могу живити, него и лепо за собом име оставити”, пак му је све мало те мало, и све се стара и гризе и у срцу мучи, — оваковом ко ће помоћи?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Немцима се договара, и код нашег цара нас тужи и опада, и о нашим главама ради, зато би гре̓ота била његову главу живу оставити”.
Сад или је боље одржати Турцима реч, а нашу браћу оставити да се сами туку, или је боље реч погазити а браћи у помоћ притећи?
Сад требало је народу суд оставити. Ја сам имао кормчију и читао законе Јустинијанове и Мојсеову строгост над Јеврејима и испишем неколико параграфа из
Сад ја покажем да сам на Врачару, како сам носио мур мога стрица Јакова, у хитњи, кад сам пошао, заборавио оставити, но у џепу однео и ево га.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Као да ала из њега зија. Барем да има коме оставити — ни пô јада, али сâм као пањ; нигде никог до оног дугачког и сулудастог синовца, што све село тера спрдњу с њиме...
— Ја, богами, не знам шта ћу. Нити ми се мили служити га више, нити га могу оставити сад у невреме. — Готово би боље за те било да га оставиш. — Ама како ћу?...
Досад су попова деца ишла у школу код учитеља Грујице, и сам је поп говорио да ће их оставити ту код њега нека изуче и четврти разред. »на приват«.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Томе она отвара своја недра и даје своју милошту... А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.
Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у
Харамбаши се допаде ово самопоуздање. — Али хајдук хајдука мора чувати и бранити. Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! — Млад сам, снажан сам!...
— виче одушевљени Заврзан. — Јесте готови? — пита харамбаша. — Јесмо. — Онда полази! — А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?... Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. — Таман! — рече Заврзан.
Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: — А ватру? — Шта? — упита Ногић. — Зар ћемо је оставити? — Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.
— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. — Трпи се. Тешко се ратару од плуга растати! Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!... — Па зар једнако тако?
— Та, ја сам крив, ја, коњ матори! Што ја шиљем дете да така посла врши?... Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!... Е, али ја хоћу да господујем! Има човек машице — што да прљи руке?!... Ето ти сад!... Сад бечи очи!...
Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!... Па зар да не скинем зулум са света?... — Тако је, попо! — повикаше са свију страна.
— Јест. Јунака треба... Грехота би било оставити му тело незакопано... — А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из
Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... — А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. — Морам, мајко!... Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...
Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!... Не смемо га сад оставити!... Али нешто друго можемо учинити. — Шта? — упита Заврзан. — Да се кренемо Станковој кући.
— Натраг. — Ја мислим... — Доста је било! — рече Зека. — Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! Сви се насмејаше. — Да се вратимо у шарампов! Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу. Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. Али не умем да корачим. Рекох да сам фаталиста!
” Ћути она, сирота, као заливена. Стегла срце, копни из дана у дан, а све се моли богу: „Боже, ти мене немој оставити!” Е, па ваљда видите шта ће из свега да буде! Дођоше они сви једно вече.
А сад иди, молим те! — Нећу ја тебе оставити док сам жива! — Али ја те молим, као што се бог моли! — А ти куда ћеш? — Пусти ме! Тако ми је слатко!
Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, „а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!” Владика се добродушно и лако насмија.
и све то само би онај разумио који је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој младости морао оставити свој завичај.
Дођох у своју собу. На знам откуд, па ипак осећах се увређен. Ах, нема смисла заносити се, помислим. Треба оставити ствар. Нема ту онога што сам ја мислио, а напослетку и не треба. А шта сам ја и могао мислити? Да ме... Будалаштине...
Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове. После дуге муке скочим са кревета, докопам писмо. — Ко зна?.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А-а-а! Па то је, бога ми, баш загустило? А, то се не сме више тако оставити ни трпити. — А, па видећеш само сутра! И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.
Јербо то је моја сладост једна!... Па велим: та добар је бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити. Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један »балсум« кад мало гуцнем... — »Балсум!«...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити. Он је хтео још науке у свету да профитира. Жао му је што није видео Медину трговачких калфа, „Белу
Када су кући дошли, почну наново размишљати. Љуба мисли како ће та ствар испасти. Ако Перси у кућу дође, мора своју оставити, па није прави господар; рад би Персу у своју кућу довести, са свим имањем и дететом, али старац је тврдоглав; но,
Ја то тако оставити не могу, па да ми је сто пута сестра. Ти мораш као адвокат Мицу заступати. Свилокосић је у запари. Сад је тек међу
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
рата и све треба пустити да иде како иде. И онај Христић што се оженио пре двадесет и три дана мора оставити жену, оно дивно витко и ватреностворење, и са мном заједно у батерији понова пунити оне топове. И све ће ићи по старом.
Разумео би он тада, морао би разумети шта значи то оставити жену, створење од деветнаест година, наивно, детињасто, бујно, жедно и жудно живота и љубави.
Јао мени, какав је скандал тај мој разум кад он не зна, да ме научи просто једну ствар: смем ли оставити ове топове. Јер, ево, шта су ми криви они људи на које бљују смрт ове овде цеви! Ништа.
Африка
Рече ми: „Ја полазим сутра за Феркасандугу, одакле вас могу једним заобилазним путем оставити у Банфори, коју сте желели да видите.
Црњански, Милош - Сеобе 2
је томе крива она луда Ракичка, у Вуковару, рођака његове жене, која је проста, али богата, па ће све његовој ћери оставити. Она је тражила да се Текла васпита, као што се васпитавају госпожице Монастирли.
Госпожа Хумл ће га онда оставити на миру, а ни жива душа неће знати да се код ње крије неки капетан. Кроз њене салоне прошло је већ неколико сербских
Кад буде чуо да је напустила мужа, он ће по њу доћи. Неће је, са дететом под серцем, оставити. Он нечасна дела не чини. Госпожа Божич, међутим, устаде, и поче, задихано, да га моли, да ћути, да никако, ништа,
Он је већ био решио да је поведе собом, ако остави Божича и ако се врати оцу, а ето, она понавља само да не може сад оставити Божича, који се у аресту толико напатио.
Ђурђе их је био одабрао, не по неким ратничким способностима, него по том породичном стању. Тражио је људе који неће оставити у завичају, ни жену, ни мајку, а који се беху, у селу, прочули, по обешењаклуку.
године, да хоће на свом грунту остати, зашто им није могуће од многих година муком стечене виртшафте своје и домове оставити. Одбијају да иду на земље хершафта! А нису само прости војници викали и кукали.
Ко зна где ће оставити кости, овако, јалов, у свету. Варвара је тог дана била прилегла, уморно. Није се осећала добро. Кад јој је Павле
Други ће отићи на молдавску, турску границу, па ће тамо оставити своје кости. Руски народ, Москву, Санкт-Петерсбург неће ни видети, нити познати.
Теодосије - ЖИТИЈА
А младић разумевши чврстину одлуке овога мужа, рече к њему: — Ако хоћеш, љубазни мој, ти би ме могао оставити на миру, и знам, како си моћан, да можеш стићи и умирити господина оца мојега.
када Христу одлазиш, измолићеш од њега својим молитвама, њему угодним, до краја покров животу мојему од зла, и нећеш оставити у светим.
сузе, рече: — Ја о себи ништа не знам док не видим Бога, и ако добијем слободу нећу вас оставити. и положивши преподобне руке своје на љубљеног сина, благослови га, и умноживши к Богу молитву за њега, загрли га са
А војска која је дошла, ужасом обузета, бојећи се светога, науми бежати, а начелне војводе, не хотећи оставити цара свога на поругу грађанима или као храну зверима и птицама, будући му верни и последњу љубав показавши, понесоше
што си ми обећао, још за живота у телу, да ћеш ме у Богу послушати као и ја тебе, и као што си ми рекао да ме нећеш оставити молитвама, — сада, господине мој, дај да препознам твоју очинску љубав, да ме као пре телом, тако и сада још више
Јер је добро то што, души својој на овај начин прибављаш. Оставити последњим нараштајима житија светих и њихове изванредне и доброљубиве подвиге — добро је, и веома корисно и згодно: на
И немој мислити да ћемо те, зато што цмо ти често милостиви били, и сада, нападнута, у животу оставити. Дођосмо да те коначно убијемо. Шта ћеш сад, лудаче?
Опамети се бар, и послушај нас: Устани, иди, да мачем заклан зло не умреш. Ни сухо твоје тело људскоме погребу нећемо оставити; пацећи ћемо намучене удове твоје и зверима за јело у пустињи разбацаћемо, да се и остали, кад виде како си ти убијен,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Султан је морао оставити да Босном и особито у Херцеговини управља ова поисламљена српска властела. Босански валија са резиденцијом у Бањалуци
Претпостављати да је ова историјска прошлост морала оставити трагова и створити тешње везе између централних земаља и Бугарске, значило би износити сасвим произвољна нагађања.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Та виза још важи. То је добро, то је врло добро! (Враћа пасош у портфељ.) ЉУБОМИР (хоће да пође): Ја ћу вас оставити. ПАВЛЕ (пружајући му руку): Рачунам на вашу дискрецију. (Сети се и тргне руку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Милан дође. — Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште. Хајдмо!
онда кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с нами, па га не можемо сама оставити.
— Опростити, іллустріссіме доміне, имамо још једнога сапутника; њега би морали у меани код Арона оставити. — А ко је то? — Један шљахтец из Мађарске. — Шљахтец из Венгерске? Мило ће ми бити да га угостим.
Сад је тек беда. Лечник каже да се с њиме никуда не може док не преболи или умре. Оставити тако болесног, то господар Софра неће нипошто. Пита доктора колико мора чекати.
Пита доктора колико мора чекати. Одговори му: „Три недеље, ако донде не умре”. Не сме га оставити, а ни кола са платном сама не може кући послати. Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.
— Ал’ Кирић само титулу носи као фишкал, он не ради. Чујем да ће отац њему све оставити, а богат је, као што знаш, не знам није ли од нас претежнији.
— Та је л’ могуће? — Кад њему није противно, што вами смета? — Сад ћу те оставити, јер видим да си узрујана; после ћемо се о томе разговарати. Мати оде. Састане се са сином и све му исприча.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, 1250) — Деца су сиромаху живо благо. (М. М., 1973) — Боље умријети без ђеце него по смрти оставити зле синове. (М. М., 1973) — Без деце — без руку. — Највећа је срећа у колијевци. (М. М., 1973) Б.
(Милосављевић, С. М., 1914, с. 313) — Жива ми деца! (Мијатовић, С. М., 1919, с. 167) — Тако имао кога након себе оставити! (Вук, бр. 5150) — Жи’ ти деца! (Тановић, С., 1927, с. 308) — Едно дете имам, живо да гу не најдем!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— викну шеф сале момку који је најзад донео шећер. — Дакле, овако: посути палачинку кристал-шећером, овакоооооо, па оставити у шерпи да се тесто са шећером, шта? Мало пропржи, наравно, тако је, Ђукићу... — Шта је са Читом? — упита.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А-ну сједи мало, Маркиша! Нама већ није прешно! Ако крене поточ, ми ћемо ласно с мртвијем, главу му, занаго, нећемо оставити Никшићима! Дакле, Јанко посјече Ислам-бега, је ли? — Јест! — потврди Маркиша и сједе.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Ако Србљи добију, први ће у вароши бити Жутилов; а код Маџара знаш да је морао оставити службу. МИЛЧИКА: Кад су ови дана маџарски официри давали бал... НАНЧИКА: Ми смо зато ишле да не подозревају.
ЗЕЛЕНИЋКА: Битка сентомашка тако је велика ствар за нас, да сваки мора све послове своје на страну оставити. Дакле, даље. Сад су Маџари стајали овде, овде су се простирали коњаници, а одавде су јуришили.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Рајић зна и подражава ту побожну руску поезију, он исто тако зна и за учену псевдокласичну поезију, и за собом ће оставити у рукопису цео један уџбеник реторике на латинском језику.
рада он ставља: »с помоћу премудри божествени инглески књига само десетак врсти што полезно и разумно после себе оставити«.
писао своме пријатељу Словенцу Жупану: »Срби ће вас све за собом оставити! Овде је неки Вук који прекрасно пише српски.« Караџић је тада потпао под његов пун духовни утицај.
Словенски језик је језик цркве и њега треба оставити цркви, као што је у Европи латински језик, који је у средњем веку био општи научни и књижевни језик, данас остављен
Милићевић, Вук - Беспуће
један терет с душе, као да ће да му одлахне кад стане у мрачну црквицу, да ће се вратити старо, безбрижно доба, да ће оставити тамо бреме својих мисли и брига, вјерујући да ће се родити у њему нешто што је умрло, дати му полета, крила и топле
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ми сеђасмо један до другога, Болан брат до брата боланога: „О ако мора један ту од нас Оставити овај света крас, Ако умреш, ако ја оздравим, Ја не умем песму да ти справим; Живи, брате, у гроб идем ја, Живи,
23. Ја мора ићи у даљну покрајину И оставити мили завичај, Долине, гаје, брда још висину, Ди заче живит мог живота мај, И оставити срца сву милину, Живота
ићи у даљну покрајину И оставити мили завичај, Долине, гаје, брда још висину, Ди заче живит мог живота мај, И оставити срца сву милину, Живота мога драгоцени рај, Ах оставити сјајно верно око, А то је мене тиштало дубоко. 24.
гаје, брда још висину, Ди заче живит мог живота мај, И оставити срца сву милину, Живота мога драгоцени рај, Ах оставити сјајно верно око, А то је мене тиштало дубоко. 24.
„Пре нег што јутро лице укаже своје, Ја“, рече, „морам тебе оставити; Ал' зато не печали срце твоје, Јер неће, веља, сила дана проћи, И драги ће ти, злато, опет доћи.“ 25.
један запали: Ваљда тела двору господара, Да се малко с њиме разговара, Па кад дома не нашла јунака, Тела му је оставити знака, Да познаде да је долазила, Да је сеја брата полазила.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Нека, нека. А продадосте ли онога њезиног ждрепчића Доратића? — Продадосмо, браћи Јованићима. — Је л му било жао оставити матер? — Богами, јест и њему и њој, рзала је три дана. — Ох, грехоте, људи моји.
Креће солдат за Оточац, у војни округ на распоред, и јадикује: Ком ћу своју оставити драгу, или брату или камарату? Камарате, мој рођени брате, припази ми на моју ђевојку.
Па и шта је друго него отпадник кад се одрекао свога лијепог калајџијског заната. Оставити онако племенит посао и дати се у потрагу за свакојаким отпацима и старудијама, за безобличним неупотребљивим смећем.
— зачуди се Перајица и сав се згрчи у лицу. — Није то лијепо чути ни у шали. — А лијепо је утећи и своје другове оставити, а? — Како лијепо, далеко од нас било. Паљба од невидљиве цесте још више загусти. Кувар уздахну.
Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .“ Ниже Милорад писмо, пјесму Жалобитног Ђуре, ђедо ћутке плаче, а Цар Душан закренуо главу у ћошак, па му
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
да „њени“ — мајка, браћа — неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је — зато је она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онај најмлађи једнако мишљаше за својијем сестрама, и шћаше да иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и тако он за сестрама својима једнако вењаше.
Мој је отац змијињи цар. Онда јој се чобан стане молити и изговарати да не може оставити својих оваца, а змија му рече: — Не брини се нимало за овце; овцама неће бити ништа; само хајде што брже.
има ти једна тица орлетица, која има гнијездо тамо и леже младе, али чим јој млади одрасту да би већ могли излетјети и оставити гнијездо, изиће ти из језера страшна једна змија шестокрилка, па уједанпут, када орлетица оде тичићима по храну, испне
туц амо не нађе ништа до жита, помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами оставити, па што ћу сутра од попа кад ме нађе у јами?
пође из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, нипошто неће оставити сама, него да ће га сву ноћ чувати. И тако остане у цркви.
ЋОСА И УГУРСУЗ Имао отац три сина, а био врло сиромах. Еле дође ред да умре, па на смрти ништа им није имао оставити, него их почне саветовати и преклињати да поредом иду у службу, прво најстарији, па средњи, па најмлађи, који је мало
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Дабогме! Код вас две, да плаћам јошт. СОФИЈА: Тако и ја кажем. МАКСИМ: Оћеш оставити те трице? СОФИЈА: Ја мислим да сам посао свршила. МАКСИМ: Свршила као наопако. Како си метнула онај пепео?
ДОКТОР: Твој разум не може мој заменити. МАНОЈЛО: да не будете мислили оставити га код куће, па сте га понели са собом и на путу гди изгубили?
МАНОЈЛО: Јесмо. ШАЉИВАЦ: Боже мој, такву ствар, па не чувати! Како би мого ја разум оставити код куће? ДОКТОР: Зар је вама непознато да је разум и код куће седећи изнашао пронађење печатње.
МИЛАН: О, то може и сад бити. (Пољуби је у руку.) СТАНИЈА: И ти њега да пољубиш у образ. ЉУБА: То ћемо засад оставити, него други пут. МИЛАН: Фрајла Љубо, требало би да послушате вашу мајку. ЉУБА: Ја би, али се бојим да се не расрди.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Али ја некако више немам живаца за тај филм, ако већ оћете да знате о чему се ради. Репризу ћу оставити вама. Уосталом, не може свако бити шашав до краја живота.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
(Марку.) Препоручујем се. ЈЕЛИЦА (увати га за руку): Ум Готтесwиллен, господин барон, немојте оставити да вам се чест гази! АЛЕКСА: Тко ће свету уста запушити? МАРКО: Ово је девојче јошт једанпут код мене било.
) МАРКО: Станте! Прстен најпре и новце, забога! БАТИЋ: Тако? АЛЕКСА: Ово је на мене потвореније, и ја нећу оставити, макар девет села потрошио! Но зато ништа; ево прстена.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Жену сам оставио као луду у кући. Разумем да онај мој пријатељ није хтео оставити своју да би ми пренео цемент. Трамонтана ме је тукла у лице и било је хладније но икада у овим крајевима, али ја сам
Ако се не вратим журно друмом, нећу стићи ни за ручак, ни за воз. — Можемо оставити чамац овде и вратити се заједно. Кад смо били на путу, он изненада напусти свој мирни говор и упита као у усхићењу:
— О, па ми носимо уље право кући, — одговори старија увређено. — Пазите, колико већ пада вече... Мислим да ћу вас оставити да бих прошетао до врха села. Сићи ћу после у крчму на језеро.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Потом љутито машу главом и осветнички стежу песнице. — Их, их, ама ни једнога живога не треба оставити! — говорили су међу собом. Силазили смо лагано провлачећи се уским путем, оивиченим павити и купином.
Видим да ме је велики белај снашао, а и онако сам уморан да једва стојим. А мислим опет, не могу је ни оставити саму са буретом. Ако наиђу пешаци, све би јој попили. Дохватим ашов и почнем копати.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче. Онда и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити. Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили....
не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да!... А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...
Тако сам несрећна рођена!... Бог ме је проклео још на самом рођењу!... — Оставити!... Никад!... Зар ја нисам много страдао ?... Зар су оно мале муке биле!... Па опет, видите ли...
лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити еве на страну, па живети... живети славно !...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
94. Што учиње веље јаде Младој твојој кукавици, Којојзи си вјеру дао, Да је не ћеш оставити? Ето сада вјером сврну: Јутрос си је зацрнио: Нађеде јој худо име, Худо име, удовица, Ге би сјела, да не сједе;
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Ја то питање, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.
Хоћете, ваљда, да сад ми министри играмо улоге опозиције? Идућих избора нећете ми ви доћи. У тих осам места ја ћу оставити да народ сам бира, па ћемо бар имати истинске опозиционаре!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кажем жени: »Сад се не бојим да ћу вас оставити самохране, код оваквих пријатеља«. А она ме некако уплашено погледа, засијају се оне лепе црне очи и почну јој тећи
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРА: Нека сад, други пут ћемо. СПИРИНИЦА: Ама, човече, хоћеш ли ме једанпут оставити на миру, бар једну реч да кажем! СПИРА: Па кажи, брате, али кад је време да се каже!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И, боже, што рекле бабе, што ти је човек! Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити! Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју. Она је однекуд »испрека«.
— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
несатрпимо бити срцу твојему зрети христијани отачаствија ти обладајемим бити Измаиљћени, аште ли сего не получиши: оставити тљену висоту земаљнаго господствија и обагрити се крвију својеју и савакупити се са воји небеснаго цара.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, ко змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост и општу гнусобу. Пусти снове!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да једнога би пријатеља, главом сина Зана рбичића, свога дома већ не ћах гледати, него кости тамо оставити. А он ме је братски дочекао, водио ме свуда по Млеткама. ВУК МАНДУШИЋ А бјеху ли јунаци, војвода?
ВУК Не умијем, војвода, па је лепше оставити. ПУЦАЈУ ПУШКЕ УЗ ПОЉЕ, ПЈЕВАЈУ ЉУДИ, ИМА ИХ ОКОЛО СТО И ПЕДЕСЕТ. ВОЈВОДА ДРАШКО Ко је оно, кâ да су махнити?
Шћаше доћи сердар с главарима да ти прича све како је било, но немаше када оставити: разурају града Ободника и све турске куле и џамију, да наш пазар не смрди некршћу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...
Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Узецу Миљу Ђулову!“ рече Милун озбиљно. „Аферим! Живио Милуне!“ рекоше момци. „А мене ћеш оставити и заборавити, а?“ рече Стане, тобож ијетко. Дијете рашири руке, па се приви уза њу, да је тим увјери о противном.
Његов добротвор обрицаше му оставити све своје имање, пошто одрасте и измакне испод очева јарма. Јан ћаше сигурно издржати, да се не догоди нешто што
У авлији гораше велики огањ, а крај њега, са три стране, три велика пецива. Медик, који не мога оставити рањеника те поћи к цркви, сјеђаше опет, као оно у очи тога дана, мало подаље од огња, па се шаљаше са малијема
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
На брусу меда тражити. На ватру сипати уље. На тавану копати бунар. На трњу грожђа тражити. На врапце просо оставити. На курјака стадо оставити. Од готовине правити вересију. Од јалове краве млијека тражити.
На ватру сипати уље. На тавану копати бунар. На трњу грожђа тражити. На врапце просо оставити. На курјака стадо оставити. Од готовине правити вересију. Од јалове краве млијека тражити. Од језика лопату правити. Орла учити летјети.
Сад су они ради знати и виђети шта ће он радити са сјекиром: како ће је извадити из кладе, или ће је овако оставити. Кад Милош крене овце, а он узме сјекиру једном руком и заметне на раме.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Мој је отац змијињи цар.” Онда јој се чобан стане молити и изговарати да не може оставити својих оваца, а змија му рече: „Не брини се ни мало за овце; овцама не ће бити ништа; само хајде што брже.
” Најпосле наврати мужа те јој рече да ће сутра одвести децу у планину и онамо их оставити. А то све слушала његова кћи, па плачући каже брату своме, који је био млађи од ње: „Мој брате!
туп амо не нађе ништа до жита, помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами оставити, па што ћу сутра од попа кад ме нађе у јами?
из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, ни по што не ће оставити сама, него да ће га сву ноћ чувати. И тако остане у цркви.
Онај најмлађи једнако мишљаше за својијем сестрама, и шћаше да иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и тако он за сестрама својима једнако вењаше.
није нико могао досјетити, и немаше друго никога него једнога | једиктога сина којега мишљаше наком себе за цара оставити.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако ли работу коју радивши, ноћу хоћеш отпочинути, онда изговори бар десет катизми ноћу, а десет дању, а немој оставити ово правило, него за ноћ и дан псалтир да испеваш.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Имам нотирано: а) да ћеш да му заковрнеш главу, б) да ће му присести фарбани бркови, ц) да ћеш га оставити модрог у целости! АНЂЕЛКО: Не може човек ни да пуне, а да се не зна!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ово, дакле, размишљавајући, рад би[х] да нисам сасвим на свету неполезан био; рад би[х] штогод после мене оставити с чим ће се когод од мога рода ползовати.
Зато намеравам различне случаје, који су ми се у време двадесет и пет година мојега странствовања догодили, написане оставити. Уздам се, описујући разне обичаје народа и људи с којима сам живио, да ћу моје читатеље ползовати.
се како је год могао, заклињући се и преклињући да он тога не би за главу учинио, и даје он мене хотео у Сенђурђу оставити. Мој тетак по многој вики и | укору и млого мољен игумном места, с којим се је познавао, утиша се и седне с њима пити.
у свом царству множество манастира и самаца; узео им је сва села и именија, и оне које је био принуђен за време оставити, метнуо је у бољи поредак, у потчињеније и под регулу.
Гди ученија нејма, ни латинскога језика, ту нејма ни живота. Нама[х] би[х] куд у свет тумарио да ми није било жао оставити мојега доброга и благонаравнога старца, кога сам с правом синовском љубовију љубио и почитовао.
А онде, ако будеш трудољубив и у науци подвижан, небесни промисал неће те оставити без хлеба. Пустиње, пештере и светињичење извади из главе; томе се данас разумни људи ругају.
А мени би се грозило и самој мисли к срцу мојему вход допустити, такова добра и блага чловека за живота оставити и ни|када га к тому не видити; а по његовом престављенију већ ништа ти ту не остаде што би ме задржавало и устављало.
Бог сâм зна како ми је жао било ове преслатке људе оставити! Већ сам ту рекао да ћу се одсад крепко чувати да се с никим живим тако не пријатељим кад се морам растати и жалити
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Није вајде, триба најприје шта измислити. Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија да га ни за тренутак не могу оставити, па онда молим Јелицу да мало-помало... — Цакле, мислиш да раскрстиш с малом?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Наш живот треба да буде нешто сасвим друго. Мој живот није Аћимов живот. Треба одавде засвагда отићи. Све оставити. Изневерити. да, издати. А потом? Зашто се толико плашим неуспеха? Чему сва та рачунања? Ја ти више нисам отац...
Како је сада за све пита и разговара тихо, као некад. Аћим се ни тренутак није колебао коме ће имање оставити. Не растура више на изборе, не троши на политику. Ради и чува само за унука, њу пазе као лист капљицу росе.
Он ћути и руком притиска Василијеве зарезе на миндерлуку. — Зар ти нисам рекла да ти моја ћерка неће кућу оставити пусту? Јесам ли ти рекла, мушко! — Маше рукама, прети, чика, па изјури напоље. За њом, шарке отегнуТо циче.
Сви знају. Може пољем около и само поред неколико кућа да прође. Нећу. Ради оног несрећника. Сада га не сме оставити. Казна. Данас мора бити с њим. Полази кући најдужим путем, кроз село. Свима да се покаже и сви да га виде.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О! к'о змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу, и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост, и општу гнусобу!... Пусти снови!...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нису ли они то, онда је она склона паду. О том питању које се никако не сме оставити по страни, морам сада да говорим забринуте душе“.
„Господо већници“, рече он мирним али чврстим гласом, „мој краљ вас неће оставити на цедилу“. Свима паде терет са срца. „Густав Адолф“, настави он, „зна наше невоље и хита нам у помоћ.
„Но изгубила своју некадашњу чистоту и добила пеге“. „Да, чисту успомену неће Лаплас оставити за собом“. „А то је жалосно“. „Но зато је Монж био друга, чиста, душа“.
Такве катастрофе које би уништиле цео живи свет Земљин, морале би на њој оставити и других видљивих трагова и бити изазване силама које далеко премашују моћ свих наших претстава“. „Без сумње!
те особине, ма како ситне биле, такве природе да индивидууму служе у борби за опстанак, он ће се у њој лакше одржати и оставити их иза себе потомству.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— О, господине посланиче, — одговорих устајући — то сте, дакле ви? Надам се: да ћете ми љубазно оставити једну половину стране како бих наставио своје снове које више волим од ваше политике.
разилазе сви што су око њега били да га теше док му мајку не сахране, као и оно, и ја сам се надао да ме никад нећеш оставити. Али обећавам ти: вршићу службу као и досад и све ће добро бити, надам се.
А кад ми она рече да се боји за мене и да би ме некако хтела спасти ја је уверих да ћу је оставити на миру баш сада кад сам слободан. Ја сам веровао да ћу је овом тактиком збунити.
Трифун пође с референтима, непрестано доказујући, да се Феризовић не сме оставити без војске. „Бар једна чета“ — каже он.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То је најпрече, то је најважније, послије насушне корице круха. Требат ће све друго оставити крају и подухватити се, удруженим снагама, у један велики, врховни напор да се она побиједи, да се превлада.
) О, како би се човјек желио извући одавде, оставити све ово за леђима, па добро искупан и избријан навући свјеже фланелско одијело (не одвећ свијетло ипак), завезати
— Бакице, хоћеш ли мени поклонити тај туш кад будем велики? А у себи сам заправо мислио: „Хоћеш ли га мени оставити кад умреш .” И можда сам јој, због тог туша, несвијесно желио што скорију смрт.
А ону ранију „вјечност” и „бескрајност“ можемо засад оставити пјесницима... Али ако вас баш сметају ти изрази, можемо за нови лијек изнаћи неко друго име. На примјер „Атханатик”.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Оно знаш... мука је то. Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико. Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. — Море, то се зна...
Ето, то је оно !... Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо. Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на
Растадоше се као најбољи пријатељи. Ђурица је имао пуне руке посла. Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут.
— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега. Не смем те ја оставити. — Што ћеш ми ти? — Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Мој је отац змијињи цар. Онда јој се чобан стане молити и изговарати да не може оставити својих оваца, а змија му рече: — Не брини се нимало за овце; овцама неће бити ништа; само хајде што брже.
Онај најмлађи једнако мишљаше за својијем сестрама, и шћаше да иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и тако он за сестрама својима једнако вењаше.
краљ, не може да не да оно што је обећао, па га стаде наговарати да остане код њега, па ће га, вели, послије себе оставити за краља.
ти једина тица орлетица, која има гнијездо тамо и леже младе, али чим јој млади одрасту да би већ могли излетјети и оставити гнијездо, изиђе ти из језера страшна једна змија шестокрилка, па уједанпут, када орлетица оде тичићима по храну, испне
туц амо не нађе ништа до жита, помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами оставити, па што ћу сутра од попа кад ме нађе у јами?
пође из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, нипошто неће оставити сама, него да ће га сву ноћ чувати. И тако остане у цркви.
морају бити изучени, бива морају свршавати богословију, а који није свршио да иде у мир, био један поп па није хтио оставити парохије.
— Јесам са свијем, осим са јаднијем јунцем. — Па шта мислиш с њиме? — запита поп, мислећи да ће га њему за укоп оставити.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Да бих донекле изменио погрешан утисак који сам могао оставити, и да бих имао топли огртач на путу ових хладних јесењих вечери и ноћи, био сам огрнут дугим жутим кожухом,
Ћипико, Иво - Приповетке
Мучно јој толико потрошити. Али што ће? Не може сина оставити у туђем свету без помоћи. Да се ова невоља десила код куће, лако би.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
признати да нас овакве замерке, ма колико били спремни да на њих одмахнемо као на погрешно постављено питање, неће оставити на миру све док сами пред собом не узмогнемо да дамо прави одговор.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ Иде он озго још младалачки и раширио се као орлушина. Хоће право у цркву, крај чијих ће врата, по свом обичају, оставити оружје док се само причести, иако је баш тога тренутка гласник извикивао заповест од „царскога забита, кнезова и
Суседи су већ рачунали да јој је бол мало одуминуо и да је могу оставити саму. Уосталом, кућа јој је била насред села, сасвим уз друге блиских рођака њеног мужа.
Истражиће се до жене чувена кућа Хаџића а њега неће оставити, тврдо је он веровао кад се на ово одлучивао... Међутим, он се брзо ожегао.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Засадимо овде слоге наше цвеће, И виле нас српске оставити неће: На потоку доле умиваће лице, На Бранкову гробу палиће кандилце, А то ће кандилце као звезда сјати И српској
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
АНЧА: Лепо. Играју виста, тарока, шаха, бостона. ФЕМА: Морам овај врашки француски језик сасвим оставити. Тако ми је главу забунио да не могу ништа да погодим. (Таре чело.) Шта је то, бестрага? АНЧА: То су карте.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Од прошлости и заборава време што се диви издајству мога заустављеног лика? Да ли то значи рећи промени: нећу! И оставити песму да се сама мења? Поклонити себе животињама и цвећу и снагу своју дати глади црног корења?
Петровић, Растко - АФРИКА
Рече ми: „Ја полазим сутра за Феркасандугу, одакле вас могу једним заобилазним путем оставити у Банфори, коју сте желели да видите.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Па шта, по вашем мишљењу паметније би било оставити војску да гладује, а толике свиње лутају по шуми?! — рече Комаров чисто срдито.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(совјест трпи) —, и више сам пута Изгнан мор'о прах отрести с мојијех опута, Ићи куда нова срећа прстом сл'јепо каже, Оставити што м' је тада стало да помаже.
Нек' Адрија већ не види, заборави Р'јека, Нит' ме чује већ Истрија, Либурније сека; Крајнску ваља оставити, крајње серпске неве, Бодре пјесном испод Истра заснубити дјеве: Нек се чујем од Булгара докле тече Дрина, Од
Јован Пачић ТУЖБА Лиру морам, јадан, оставити, Смутно-гласне покидати жице, Пјесна врсте мојих загладити, Подрет пјеник, бацит ил’ у трице: Јер ји љуба и не слуша
Сећаш ли се оног јада Кад глас дође изненада, К’о из ведра неба гром, Да ја морам одлазити, Тебе, драгу, оставити, И мој возљубљени дом?
текст Горестног плача (текст транскрибујем; ни веома лошу интерпункцију, а ради лакшег разумевања песме, нисам могао оставити недирнуту; мењао сам, иако свега на неколико места, Орфелинов или, боље, штампарев нелогични начин употребе великих и
у највећој мери; не само да се Боројевићево смертју не сме преписати речју смрћу, него се, доследно томе, и смерт мора оставити у таквом облику: моја намера није била, а мислим да није ни смела бити, да којекаквим фриволним олакшицама за читаоце
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
О, да дивна места! Лепша никад није с уресом невеста! Извезено цвећем, окићено горам’ — Ја и ово место оставити морам!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
јабука жртва становницима доњег света: »кад сватови наиђу на ̓прву ћуприју или воду, мора млада на првом крају ћуприје оставити мараму и јабуку, а у средини бацити једну мараму низ воду, да јој нечастиви не би наудили̓« (ТРЂ, ННЖ, 3, 73).
(ЖСС, 268; ГЗМ, 12, 1909, 150; 20, 345); гонореје (СЕЗ, 14, 236); противу опадања косе (СЕЗ, 13, 296; »у коприве ваља оставити ошишану дечју косу, па ће брзо парасти«, СЕЗ, 13, 418; ЗНЖОЈС, 11, 266); од просади (санђија, ЗНЖОЈС, 7, 1902, 161);
године сматрало се да дјевојке морају садити трандовиље у својим вртовима јер ће се прије и боље удати, а неће их ни оставити момак којег су већ изабрале« (ЗНЖОЈС, 43, 1967, 142).
Ћипико, Иво - Пауци
Боље дати адвокатима... Оперушаше нас до бога!... Порубај ме! — Не бој се, наћи ћу ја што да одведем! А нећу ти оставити луга на огњишту. .. А чије су овце, а? — Ха, овце! Фук је мени за њих! ...
Иза црне каве друштво се диже од трпезе. Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да Вели: —Нико не смије оставити своје браће. Тако дебели фратар задовољи се да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.
Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?... Зар да све остане ономе копилету... А ко зна и је ли његово?
Сунце бјеше поскочило. Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. — Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. Одоше. Иво часом застаде, и гледаше за њима.
Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава. Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути. Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.
Ма грем ћа... — Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — — Ако ћете, и није!... Ча ћемо? Ваља да и ми живимо ... — Ма овдје сте се родили ...
Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.
Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца. Нагодише се и с главаром због исплате дуга и
обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је. А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...
но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сутра ћу све надокнадити. Жестоко ћу се окомити на своје грешно тело, сваки ћу делић коже оставити у модрицама, својски ћу се заложити не бих ли искијао ову ноћ али молим вас, људи, свеци, моћници, посвећени и
Знам да је он у праву: све се може оставити за сутра, али шта вреди кад ми сан неће на очи. Таман их склопим и замислим нешто ведро и спокојно (шуму пуну пчелињег
“ Постиђен што је тај дрипац набасао на моју малопређашњу мисао, поново се налактим на зубац бедема у нади да ће ме оставити на миру. То је било, изгледа, погрешно. Остали су. Могао сам отићи, али нешто ме је ту приковало.
Нема ни најмање недоумице шта ваља оставити, а шта ишчупати. Јеванђеље не допире до њиховог ума, оно им се чини као смутња која их збуњује.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
једног мајског дана Запроси је витез вредан, „Хоћу“, рече нежна пана, „Али имам услов један: Пре неголи хтеднем млада Оставити поља своја, Да тркамо испред града Стигнеш ли ме? Бићу твоја.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ускоро ће то бити и са војном власти; онда ће те војске и бродови оставити Константинов Рим, а малоазиски пукови Мустафе Кемала, опијени још победом над грчком војском, ући ће у овај град, који
Због тога морамо оставити за један часак овај павиљон, да путање тих планета изблиза разгледамо. Прва по реду од тих спољних планета које су
Шта мислите, драга пријатељице, где бисмо морали ставити ову куглу? Морали бисмо оставити мој врт, поћи овим путем што води у винограде, попети се на онај брежуљак, спустити се оданде ка Дунаву, пребродити ту
Да ја морам одлазити, Тебе, драгу оставити, и мој мили родни дом!“ Тај гром било је једно препоручено писмо мога чика Андрије.
Ми ћемо овај велики васионин свет, овај непрегледни скуп сунаца, оставити најкраћим путем ако пођемо у правцу управном на раван ове бисерне гривне која му је дала своје име.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И тако је Нола расмејала још последњи пут свог оца. Храбро се држала и ту. Тешко јој је било оставити га, јер се сад бринула за њега баш као за неко дете.
— Госпа протиница замаха брже лепезом: Но, но, маторост ћемо оставити за други пут. Све на исти начин, без јасна и видна отпочетка, једнога је дана нестало из Србине собе госпа Нолино
Али кад би ти тој породици могао слати откуда било то што јој тамо зарађујеш, и далеко више, могао би је оставити, бар за неко време... Међутим, проблем је на другој тачци, знам ја добро, друже!
Сама. — Куд ли је пошла без мужа!... гле, куд је потегла! Ју, кћери, отвори прозор, превичи јој некако да ће тамо оставити штифлетне у блату. — Хода Енглескиња по градићу као по својој кући. Загледа у ниске прозорчиће. Загледа и свет њу.
Не, Павле је славан тип и човек који нешто зида, и нешто ће за собом оставити... Тамо, усред Лондона, у богатој и културној кући, родиће се данас-сутра неки мали Мориц, или Давид, и порашће, и
Раса, расна трагедија не допушта Јеврејину да крв потроши на личну амбицију. Јеврејин мора јеврејству оставити децу и новаца. — Павле је довршавао драму. Она је убрзо и давана у суседном већем граду.
Павлу се очи напунише сузама. Пас се тад узиже на две ноге и положи главу господару на груди. — Не знам ни како ћу га оставити — шапће Павле Бранку.
остаће Спида... Али, знам и то, кад се нађе сама у свету, још ће више лутати по путовањима и Бог зна где ће кости оставити... Не, не, долазиће она кући, долазиће тачно у тестаментом одређени дан за велико опело...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
То би по нашем мненију најбоље било таки спочетка перо оставити.« Ви сте врло строги, господо моја. Ја, истина, занат списатеља водим од седам година и трудим се дознати што се год
Ја мислим да други не може бити, него на вас, љубведостојна фрајлице, цео овај посао оставити. Ви сте њега, као и ја, но не сумњам, бољим очима видили, сљедователно ви ћете и боље известије о њему дати него ја.
— Ово малко почиње бити трагически, признајем, но ја не могу шта кад ми је тако расположеније душе. Најбоље је дело оставити на неколико дана.
Ова је мисао не мало снесвесели, будући да не би желила оца свога тако оставити, но најпосле с тим се утеши да она није прва која тако ради, нити ће у овом призренију последња на свету остати.
из ове њој непознате шуме изићи и свом родитељу вратити се, за које му она вечиту благодарност после своје смрти оставити обећаваше. Гимнософиста у мисли упуштен, сва ова њена комплиментирања само једним увом слушаше.
— Сад, љубезни моји читатељи, пошто смо добру агину кћер усрећену видили, мислим да је време оставити је њеној радости, која сведоџбе не тражи, и к нашем скоро заборављеном Роману вратити се.
као што многи при оваком случају чинити обичествују, сирјеч на срећу се ослонити, и својеј Розинанти да она пут избере оставити, укаже се с леве стране неко сушчество које његово вниманије особитим начином на себе обрати.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И то тако иде у бесконачност. У животу, разуме се, јасно је као дан, док ви дланом о длан, да ће зец стићи, претећи и оставити далеко за собом корњачу, али у математици то не може никако да се деси.
– одазва се неколицина. – Колико сам разумио, господо – поче госпар Сима – ријеч је овда о томе: треба ли Нушића оставити још да живи, или га треба већ једном позвати да се врати својој генерацији.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Први пут војници су застали неодлучни. Видели су они да отаџбини нема спаса. Требало је оставити куће, породице. У неизмерном очајању које је обузимало земљу, зашто и они не би подносили опште јаде заједно са
Кажу, пао је и сломио ногу. Носе га до првога села, где ће га оставити. Некако зарана стигосмо у једно село. Војници се разместили по шупама, а ми одабрасмо неке црногорске куће.
Али и здрави су малаксавали. Вуку ове јаднике до првога села, а ту ће их оставити да их Арнаути побију. Мало даље наилазимо и на једнога мртвога. Сигурно је умро од глади.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једино се оне од читавог дечака виде. А старац Милија каже: — Или ће дечак напустити кулу, или ће у њој оставити главу! Без Месечевог цвета нема му оздрављења! — Потражићемо и наћи цвет! — кажу отац и мајка.
А кад су погинули напунили ровове, сети се Дрвосеча вреће. »Баш сам будала!« — помисли. »Из глупости ћу оставити главу у смрдљивом рову!« — и, док су војници спавали, Дрвосеча извуче и стави на лице нову маску.
Још је једино, у прикрајку, орах стајао. — Срећа што си тако чворноват, тако ружан! Бар ће ми тебе оставити! — шапну брезица, али се у истом часу зачу нечији усхићен глас: — Какав лепотан, људи! Сигурно му је више од столећа!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сува злата смедеревски кључи! Десно крило од српске крајине! Како ће те преболети баба? Како ће те оставити сама, да ми чуваш на Бељацу стражу, брез промене докле је крајине!
Ако ли ми не достигнеш виле, оба ћу ти ока извадити, све четири ноге подломити, па ћу т' овде тако оставити, те се туци од јеле до јеле, кô ја, Марко, без мог побратима“.
ми од мегдана ђога, окитите што љепше можете, опашите што тврђе можете, јел ја, ђецо, мислим путовати: хоћу Бањску оставити града, мислим ђога коња уморити и у гости, ђецо, одлазити, у тазбину, у била Крушевца, к милу тасту старцу
млоге тимаре, могао бих откуп саставити; ал' ми, бане, вјеровати нећеш да ме пустиш двору бијеломе: тврда ћу ти јамца оставити, тврда јамца — бога истинога, другог јамца — божу вјеру тврду, како ћу ти откуп донијети“.
сестримити: „Богом сестро, лијепа ђевојко, баци мене једну крпу платна, извади ме из воде Марице, честиту ћу тебе оставити“. Ђевојка је за бога примила: баци њему један крај од платна, извади га води на обалу.
ћемера блага, у свакоме по триста дуката: ја ћу један тебе поклонити, други твоме брату Мустаф'-аги, а трећи ћу себе оставити, да ја видам моје грдне ране. Ако бог да те ране извидам, честиту ћу тебе оставити и твојега брата Мустаф'-агу“.
Ако бог да те ране извидам, честиту ћу тебе оставити и твојега брата Мустаф'-агу“. Оде цура двору бијеломе, те казује брату Мустаф'-аги: „О мој брате, ага
три ћемера блага, у свакоме по триста дуката: један хоће мене поклонити, а други ће тебе, Мустаф'-ага, а трећи ће себе оставити, да он вида своје грдне ране. Немој ми се, брате, преварити да погубиш рањена јунака, донеси га двору бијеломе“.
оде под Сталаћа; био Сталаћ три године дана, нит' му одби дрва ни камена, нит' га како може освојити, ни пак како може оставити.
Тебе хоће Арап преварити, те ће ми те луда погубити, оставити саморану мајку“. Кад то виђе црни Арапине, ђе јунака у Солуну нема да изиђе њему на мејдана, на Солун је порез
Ал' ти баби крила одломише и обадва ока извадише! Како ће те преболети баба? На Бељацу оставити сама, да ми чуваш без промене стражу?
Сува злата смедеревски кључи! Десно крило од српске крајине! Како ће те преболети баба? Како ће те оставити сама, да ми чуваш на Бељацу стражу, брез промене докле је крајине?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Хајде ти са мном. — Нећу! Баш нек ме вук поједе. — Ехе, појешће он Жују, а тебе ће оставити! Ово је упалило. Дјечачић уплашено погледа своју кују и скочи на ноге. — Хајдемо брзо!
Тога дана свима је било жао напустити логор и започету колибу. Николици је било најтеже, њему је ваљало оставити и кују да чува логор.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А велики бијаше бољарин и богат. Пак што да чини, како је сваком човеку жао овај свет оставити и умрети (лише богатицам), чудно је и до свога издахнућа све се копирка и мисли се еда би како јоште остао и поживио
« И они му на то одговорише и рекоше: »Јест доиста тако.« И тот тако хоће га оставити те га њима предати. И жалостиво мученик ту реч од њих прими и општому владики сам од себе одговор донесе.
за глас свога владања: како ко што мунитвом с парбом на силу ли за мало доби достане, тако скорије ће с бедом и оставити укоризно.
Уздам се у господина Бога да ме неће тако под ништо оставити; хоће с добром нагледати и мене худну рабу своју. Јосиф Видим да сасма си обегенисала тога твога милостника, те га
А овде смо заисто сви једнако са смрћу заплењени и за мало доби све ћемо наше, што год имамо, оставити а ми само голи с наши дели (добра ли буду, зла ли) тамо отити.
— Ето, то ти јоште заказујем: што си год ти од пре дикла и навикла, оно све од сеј доби да имаш оставити и у бољу се руку окретати.
Ето, то је жених, штоно се називље младожења и рад тога невеста да има оставити своју родбину. И тако ћемо се друг другу обручити.