Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
је морам носити: ја себе чувствујем да бих без браде могао бити епископ како год и с њом, но сад за њен атар ја не оставих моју епархију.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Премда во Банату и у Токају оставих те, за изгубљеније наше части и овамо дошао си. Гађаш, курво, у главу, доброродни и мње љубазни брате, ал’ не погађаш!
Теодосије - ЖИТИЈА
Али вас ради, саплеменика ми, свету и слатку ми пустињу оставих, и не дођох да тражим ништа више, до ли душе ваше. Тако пећи, ради ваших душа и душу своју омрзнух, сећајући се старих
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био је прекрасан онај ролат и суфле ОД јабука, знате. Мали Емилијан је луд за њим. Оставих јабуку и комад хлеба у кабаницу и осмехнух се. Знао сам да ће их појести док ја будем у води. - Ево нешто за Грету!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мајка седа, клекне, и нуди ч’а-Јована, а рука јој дрхти... — Кусни, Јоване. Обиђи. Ја баш за тебе оставих. Фала ти што си нас се сетио. — И не казује свој бол, не говори о себи, већем о мени.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Лутао сам... нисам знао правац — правдао сам се. — Слушај... извештаваћеш ме чим се што деси. Јеси ли разумео? Оставих слушалицу, размишљајући како људи сасвим без разлога заплићу и онако мучан и тежак живот.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 177. Ја посади виту јелу, Виту јелу на камену, Па оставих лепу Лену Да ми чува виту јелу, А не прође ни годину Мени Ленка поручује: “Ходи мени, моје драго, Јела ти се
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
у овој ћелији, кога видите да жели и љуби горе написано, било да је стар или млад, а такав ће се наћи међу вама, кога оставих да живи као мој ученик у овој ћелијици, таквог пошаљите у ово место, а не онога кога видите да није подобан.
А ја са једним јерејем, кога оставих са собом, проведох код њега сву ту ноћ. А поноћ када би, утиша се блажени старац, и више ми није говорио.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Распитивао сам се на све стране где бих то могао учинити и дознадох да је то могућно једино овде у Толеду. Оставих своју отаџбину, одрекох се сјајне каријере коју ми је широм отворила благонаклоност великога цара и дођох у тескобу
Али кад такав мехур не надувах потпуно, већ само толико да је остао смежуран, па га оставих у стаклени реципијенат из кога сам исцрпео ваздух, заобли се мехур тако, као да сам га надувао из све снаге“.
мог бурмута, ипак намирисао да сам дошао у Париз да бих се на лицу места обавестио о дејствима јулске револуције. Оставих га у том уверењу и окренух разговор на другу тему која ме више занима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
на самим вратима станице, стиже ме Марија и пружи ми кутију са жутим ималином коју је опет била заборавила и коју ја оставих у џеп горњег капута, па одох да узмем карту. Разуме се да путујем брзим возом.
Тада са проклетством живота, ја доживех последњу самоћу. Са душом пуном безбожничког бола, ја оставих гробље праћен крупним капљама кише. А кад сам легао, киша је пљуштала.
Ја оставих људе на некој ледини иза брда под којим се гробље налазило, па се, нимало узбуђен, упутих тамо где сам се надао да ћу
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој. Тако сам ти једва муку истерао. — Виде ли је чија је? Где се нађоше?
»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .А шта ћу овде ? Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...
Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!... Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
бахну Бошњо као из рукавице на дућан, па ће деди: — Драги дедо, дошао сам да ми дадеш оно пара што на аманет код тебе оставих.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Роб ако постах. Али нећу крити У страној земљи изгнаник сташно је бити. Оставих, дакле, свој кућни праг И отаџбину: најљуће ране. Некако пренех свој живот наг И наду на зору да опет сване.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ја потегох што сам боље могла, а оно двоје, док им друг паде, — побјеже. Послије та увезах конопима, па га оставих да гладује, док смалакса... Е, није се добре воље предао, ма пашће му сила, баш као и мени! — старица заврши живо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Ја дадох свој пристанак, добих потребне инструкције, и оставих кабинет Министров као делегат краљевске владе. Када ступих на улицу, осетих сав терет своје мисије.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Јуче сам мог Асу заженио и запросио му девојку. И сада три дана весеље. Ено оставих гочеве и зурле да свирају. И када нам ти јави, једва дочекасмо. СВИ БЕГОВИ Тако је, једва дочекасмо.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
То, то! Одједном очи отворити! ... Задихан и пробуђен за час јединством у дрвећу, Да л смрти оставих жеђ за дно идућег дана?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
њег нађох до три кесе блага, па их пуштих себи у њедарца; отпасах му сабљу од појаса, њем отпасах, а себи припасах; оставих му будак више главе, да чим ће га закопати Турци; па посједох његова дората, одох право гори Романији.
до коња и до бојка копља; већ ћеш, болан, умријети, Марко, ја од бога, од старог крвника; не може ми га образ поднети; оставих му будак више главо, да чим ће га закопати Турци; па га баци у то море сиње; завиде му оне ране грдне; браћо моја, до
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« И ето сад опет ми би оно мрва за потребу; семе, свето слово божије, једно засејах, а једно оставих за други пут. Јерно и сам се себи бојим, зашто не себи да своје семе сејем ни у своју ми њиву, него семе и њива је
И кад сам на пут пошао радити ми о хлебу чим ћемо се хранити, те ја чистом девојком без узрока те поштену оставих код своје куће у дому, пак што то сад видим у теби? Матер непоуздану, а не девојку.