Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
От велика страха моровија јазви Доми оставиша, в гору побјегоша, спасти еја хотјашче. Но и тамо њеких не вижду спасених, Назад си приходјат, тамо умирајут горкију
Плачушчи плаках еја По веја дин и ношчи, Прегорцје терзах еја Лишена помошчи; Друзи оставиша, Вси мње врази биша. Сама остах в жалост.
Моји вси пророци Славу возљубиша, Мене со отроци В пљени оставиша: Дом опшчи презрјевше, Возненавидјевше, О себје пекут еја.