Употреба речи оставштине у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

ліеутенант, нем. Леітнант) — потпоручник легат — (лат. легатум) — завештање, остављање једног дела оставштине у наследство ледингеш — први коњ у вучи лађа или дереглија рекама ленгер (тур. ленгер, итал. л’анцора, фр.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

и страни разиђу, и кад домаћи остану сами међу собом, неко ће се, најприје овлашно и наоко равнодушно, дотаћи питања оставштине. И она ће се у тим разговорима називати „оно сиротиње“ , „оно цркавице” и „оно нешто јада”.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

основну оријентацију у нашој књижевној и интелектуалној невиделици, као и опсежнију књигу од бираних остатака ауторске оставштине, под насловом На извору живе воде (2010).

Ћипико, Иво - Пауци

И, уозбиљивши се, диже се, па им вели: — Дакле, ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића, и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера. Је ли тако? Добро је!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности