Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Простосрдечно и бедно магаре увјештава нас да се с силним не дружимо. Чему нас лисица учи, то остављам нека свак погоди. 7 Лав и медвед Лав и медвед пођу по једној дубрави од глади лекарство тражећи.
Мир мој остављам вам! Само по том ћете се познати да сте моји ученици ако љубов моју и мир мој међу собом будете имали.” Али, вели тај
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турчина са слободу очевине моје војевати, и познато вам је да ја моје заклетве не преступам нити цара изневеравам и остављам, но цар оставља мене и сав народ српски, као његови стари што су наше прадеде остављали.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Није ми криво. Али Станко... — Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... — Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. — Ти си младић. Твоје је срце бујно.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам. Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи. И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.
Поћута поп и одмори се, па онда, устежући се, настави: — А моје дијете... остављам вама на аманет... Бог вам, а душа вам! Кум Нинко испружи врат, хракну мало, па рече: — Гледаћемо га као своје!
Нема ту, дакле, шале. Ја још који месец па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш да
сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час кад ћу ја свршити и вратити се њима да их више не остављам. Нешто ме још теже стеже у грлу. Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познавајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео. Остављам сада фантазији мојих читалаца да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали —
себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам да представе себи како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то се и не може описати, то вреди доживети и осетити,
Ааа! — Да ми ниси купио наочаре?... Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли, тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне... — А, није, мама! А шта ће ти наочари!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
с командиром па намерно губим и увек у шлаги онај „бољи“, а ја стално на осуству и ситничарим тако и бакалишем па остављам пару на пару.“ Лепо, ето, то је мој дед.
П.Ѕ. Он је просто један особењак и њега треба разумети. Ја га никад не остављам самог. Тако је Јуришићев командир одговорио оцу његовом истога дана кад је примио писмо у коме га овај моли за
Африка
добар, враћам тачно оним што поклон вреди; јер је, верујте, иза њега прост шеретлук, а ако је поклон рђав, онда га остављам на тако видном месту да је очито да нисам насамарен. Требало је само франак да му дате!
у другим околностима какав прави политичар сигуран у своју победу, ја не одговарам одмах да ли пристајем или не. Остављам да им то кажем тек ујутру, када сви будемо спремни за полазак.
„Дошао сам овде и, поред свих тешкоћа, успевао да остављам на страну, само да бих њој слао, и да бих за њу припремио живот овде.
сам што газим по мочвару; налазим да су сви људи браћа и изјављујем мојим пратиоцима да кокош и јаје које носе остављам њима. Слушам како је све даље иза мене потмули удар там–тама и ларма. Н. већ спава.
Одлазим да вечерам код мојих пријатеља црнаца и опет остављам недирнуту коњушареву вечеру (нека је дели са пријатељем). После вечере идем сам у шетњу, губим пут, налазим га,
Ове су пурпурне наслаге базалта са зеленим шумицама на врховима. Остављам пагајере да чекају па идем Жуву, познатоме ловцу на хипопотаме.
Теодосије - ЖИТИЈА
ти све знаш, и ти знаш срца мојега жудњу за тобом, да из љубави према теби и сада ову сестру моју саму у пустињи остављам, јер хоћу да ничим неспутан послужим теби, Богу мојему.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ (прекида га): Пардон, ја не мислим да вам узимам углед, већ само имање; углед вам остављам. СПАСОЈЕ: Бога вам, јесу ли сви покојници тако наивни, или сте ви то изузетно! А шта је углед него имање?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Па нек’ и твој Шамика много не избира; има ту девојака доста, ваљда је која њега вредна. — Ја њему на вољу остављам, нек’ узме коју хоће. Тако им у разговору време прође, па опет сваки својој кући.
Њих двојица сами у соби. Почну се разговарати: — Мој Јово, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога после себе остављам? Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио. Пера је лопов. Благо теби.
Дођу сведоци. — Пишите тестаменат. Предајем богу душу. Шамики остављам све моје „движимо и недвижимо имјеније”, а Шамика одавде да изда сваком слуги и слушкиљи по сто форинти, Марку
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ето ти га нà, што ти је невјерно мушко срце: звао је, до малоприје, незнанку да заједно бјеже, а сад — одох ја и сам, остављам те. Сад се моја стрина још више расплаче.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
за стоку говедара, за коње коњушара, за овце овчара, за козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: „Остављам све своје добро на вама и на богу“, пак стане живети код куће као и пређе.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Што се пак читатељки тиче, њима право остављам онда суд изрећи кад књигу внимателно прочитале буду. Ја знам да сам и с пређашњим изданијама слаб кредит код женскога
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: То су користи путешествија. Ниједно опстојатељство пренебрегнуто не остављам, које би од ползе или пагубе било. А како би, на пример, вас совјест гризла кад би брак дозволили између сродства.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тако увијек, у Босанској Крупи, покрај Уне, као на граници, ја остављам чету успомена, ту ми гину моји копљаници. Покрај строга камена међаша прође само тужан харамбаша.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Сину остављам и битке и круну и очи двоструке нек жезлом боље по иноплеменицима размахне, ја одох полако да вид свој пронађем.
Јест, свјетодавче, је л да, сироти ће да преживе? Њима остављам златник са својим ликом док спавају на дну избе, милостиња одлучује о нашој судби.
У снопу осветљења насред плодне равни зализан и леп попут глумца женама још машту дражим тела остављам на миру јер плодност више нема перспективу због ових суманутих реакционарних сила зар све да оде из свог зглоба
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Кад нам сутра старатељски судија прочита: остављам све своје имање својој породици с тим да га она по међусобном споразуму подели, ми морамо одмах одговорити: ми смо се
АГАТОН: Па кажем ти... ломи се, а читам му из очију; хоће да ми каже: „Агатоне, ја пречег од тебе немам, остављам теби у аманет ово дете!” Није ми казао, али је јасно као дан да је то хтео да ми каже.
(Адвокату.) Оставите ви мени, кад буде време, ја ћу већ... АДВОКАТ: Разумите већ једанпут, господине, не остављам ја вама ништа. И не мислим ја на тако што, разумете ли, и не мислим! (Шчепа се за косу.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ А Јово њојзи говори: “Како, коме те остављам? Ето ти свекра свекрвом, Ето ти осам ђевера, Ето ти осам јетрва, Ето ти једна за’вица.
“ 130. Мој се драги на пут спрема и пева, А драга му коња спрема и плаче: “Ти одлазиш, коме мене остављаш?“ “Остављам те мојој мајци и твојој!“ “Шта ће мени моја мајка и твоја, Кад ја немам тебе, драги, крај себе?“ 131.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ви се лепо распакујте и раскомотите, као у рођеној кући! Ја вам све остављам са пуним поверењем! (Улази у кућу) ЈЕЛИСАВЕТА: Софија би бар мало могла да помогне! Него, госпођица, одмах на плажу!
Вода неће, гас неће, ракија неће! СОФИЈА: Је ли могуће? ДРОБАЦ: Погледај какав траг остављам... СОФИЈА: Не прилази ми! ДРОБАЦ: Сад ме се бојиш. СОФИЈА: Не бојим се... Бојим се!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад волим мени и греси свуд небеса плету, око радосно погнуте главе. Остављам болним осмехом сан, да прође и оде и мре. Љубав је пут бескрајан на ком је дозвољено све.
Полазећи, најзад, у Загреб, са цедуљом Народног вијећа, остављам Беч у слици потпуне мизерије. Мрак, слабо осветљење, хладно, не ложе. Цене јестива високе.
Не сећам се живих бића, ништа ми не могу, остављам их, и пролазим кроз ове мрачне градиће тако да ми ни њина имена не остају на души.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: „Остављам све своје добро на вама и на Богу;” пак стане живети код куће као и пређе.
На поласку призове своју милу па јој рече: „Ја идем на војску, и тебе с великом раном на срцу остављам, него ти се молим да се ти опет прометнеш у струк босиока док се ја вратим, и да се никоме не покажеш, ако би ко у ову
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А за све друго остављам на вољу игуману и свој братији. Ако буду имали чиме помоћи брату који живи у ћелији овој, верујем у Бога да вам неће
А за обућу остављам игуману или економу да се одлуче за калиге или нешто друго, те када виде некога да нема да му дају. Најпре црквењаци
И о свему томе, од Рођења до Крштења Христовог, остављам расуђивању игумана. Ако он кога у нечему разреши, нека је разрешен. (...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Нисам могао опстати. Сад пролазим, може бити, последњи пут! Може бити за навек! Покрај блаженога места, остављам га за навек! И у њему кости мајке моје, ро|дитељнице моје, и једине сестрице!
Зато међер он мени наручаваше да сандук не остављам отворен док год не потрошим сав бискот, зашто морнари краду како сотоне!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па како суђаје пресудише да не оставим ни чувење о себи ни унуке да ме жале, остављам теби поуку, јер си ти, крвавче што њу располућујеш ноћас, крв матере своје.
Ја не стигох ни то. Суђаје пресудише да не оставим ни име, ни унуке да ме жале. Теби, Адаме, остављам ову поуку јер си ти, колико било, и крв матере своје покојне. Истину да зборим, није То ради поуке и твојега владања.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Немојте тако чинити!“, пуочи их Питагора. „Сваки од вас треба да мисли својом властитом главом. Јер кад ја умрем, остављам вам у аманет да моја учења другима, достојнима, саопштавате, тумачите и сами их допуњујете и ширите.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па га остављам и бежим у другу собу. Мртва уморна спава моја мајка. У соби смо мој син и ја. Цврчи попац. Тишина. Радосна, блажена
Гледам га још мало, па га остављам да шчепам своју ручну торбу. Спремим се да бежим. Па отварам прозор и зверам по улици. Град замро. Месец нестао.
И вазда, у таквим несрећним приликама, ја сам јасно и разговетно осећао како на свако такво лице остављам утисак не некога који се представља Лазар Пардон, већ некога који се представља именом Лазар, који се извињава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
стоку говедара, за коње коњушара, за овце овчара, за козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: — Остављам све своје добро на вама и на богу, — пак стане живети код куће као и пређе.
— Па настави: — Мој отац бијаше дервиш. Разболи се смртно, па ме позове к себи и рекне ми: „Синко, ето ти свега остављам доста, па добро чувај.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ја остављам видик стар, без мена, Велику сенку што је пала на сан Бола и среће, на шум река јасан, На лишће, жеље и траг успомена.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Што се тиче зараде био сам у бољем положају него већина мојих младих професора, па сам чак могао и да остављам нешто новаца на страну у жељи да остварим један свој давни сан.
Наводим сада оно што сам тада рекао о овом феномену: ”О значају ових експеримената у теорији сунчеве короне остављам другима да донесу суд.
Ћипико, Иво - Приповетке
Пробудих веслаче и поздравих старицу, па се укрцах у чамац. Изилазећи из увале у отворену пучину, пожалих што остављам шкољ, а још више жаљах што се по свој прилици растајем заувијек са старом Антицом. Што је то што ме тако уз њу веже?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
КАЛЕНИЋ: Моја је мајка још пре двадесет година умрла и рекла ми је тада на самрти: „Синко, не остављам те самог на свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки министарки, она ти је род!
јој руку): Сад тек разумем моју покојну мајку, која ми је пре двадесет година, на самртном часу, рекла: „Синко, не остављам те самог у свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки министарки, она ти је род!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Худој срећи? — Јест, тако је, Ал’ ти шаљеш порук с неба: „Остављам вас худој срећи Са којом се борит’ треба!“ И кад овај порук чујем, Дреше ми се с грла гује: Тако ћемо!...
ја ипак велим; сва су поља твоја, То јест, ти се спремаш да на њима зидаш, И сатира ј’ твоја, па и ране моје Ја остављам теби, да их ти извидаш.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
сувише велика за моје звездано чело у неким шумама црним непознатим И дрво је рекло немој Јутро моје бело име ти своје остављам кад не могу да се вратим Пчеле слећу на леш кога нема Звона одлазе у простор црним степеништем Мој је завршен дан.
Петровић, Растко - АФРИКА
добар, враћам тачно оним што поклон вреди; јер је, верујте, иза њега прост шеретлук, а ако је поклон рђав, онда га остављам на тако видном месту да је очито да нисам насамарен. Требало је само франак да му дате!
у другим околностима какав прави политичар сигуран у своју победу, ја не одговарам одмах да ли пристајем или не. Остављам да им то кажем тек ујутру, када сви будемо спремни за полазак.
„Дошао сам овде и, поред свих тешкоћа, успевао да остављам на страну, само да бих њој слао, и да бих за њу припремио живот овде.
сам што газим по мочвару; налазим да су сви људи браћа и изјављујем мојим пратиоцима да кокош и јаје које носе остављам њима. Слушам како је све даље иза мене потмули удар там–тама и ларма. Н. већ спава.
Одлазим да вечерам код мојих пријатеља црнаца и опет остављам недирнуту коњушареву вечеру (нека је дели са пријатељем). После вечере идем сам у шетњу, губим пут, налазим га,
Ове су пурпурне наслаге базалта са зеленим шумицама на врховима. Остављам пагајере да чекају па идем Жуву, познатоме ловцу на хипопотаме.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„Не варам те, душо моја, Не варам те, серце моје, Љубезни. Кад се с другим разговарам, Тебе, душо, не остављам, Љубезни!
ја сам ти већ на среди сиња Мора. Бурја ми чун колеба страшно. Ја т' не остављам весла; Одгони таласе дух. Морски различан гад све покрај мене Плива; уздиже врат; чељуст отвара; Грозно скрежеће зуби!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ја је остављам — И ево, оче, У старе руке прими крмило, И вековима нека одсада Христове вере први хранилац Слободу храни гора
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
појање кукавице, да лежим са главом на дебелој жили онога дрвета и да будем миран, спокојан и подмирен од света који остављам, да знам тога тренутка да се од њега опраштам у напону његове лепоте, да не одлазим иа свој далеки пут као очајник,
Хаљине те нису скројене по његовој мери, претесне су му, врућина му је у њима и ја га зато намерно остављам да се мало зноји, правећи се да се колебам око одлуке хоћемо ли или нећемо на Сабориште.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Вечерас путујем за Беч. Пре мога одласка морам обићи и прегледати ово моје имање да бих се уверио да га у реду остављам и да су сви његови прозори добро затворени, а врата забрављена.
Пред њом се опраштају сви ратници са својим милима, а ја ни са киме. Не остављам никог иза себе, само један нерешени проблем.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КАТА Па како и где да те оставим? Ако дан, два не дођем, а ти плач и грдње на мене: где сам за толико време, што те остављам саму; а кад дођем, ти опет: да идем од тебе, да те оставим! ТАШАНА (за себе): Да, саму, саму да ме оставите.
(Ташани): А ти, ево ти овај Богом наказани, али за то Божји човек. У аманет ти га Божји остављам. Али да се ниси усудила да га било глађу, било жеђу мучиш и мориш, да што пре умре, да га се што пре отресеш.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тешко ми је што их остављам... Адвокат, адвокат ће сигурно красти; Срба ће можда свој део прокоцкати, можда ће и Јуличино и моје штрбнути; али
— Павле каза право и отворено. Па додаде: да би он дошао да види друга и да се нису путеви случајно поклопили. — Остављам ја, Милане, за сада Париз, остајем крај тебе док ти не буде боље... Милане, ја сам твој стари Павле...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Све ове и овима подобне, које ником ни мрве не помажу, знатне маленкости остављам онима који су више од мене о труду своме уверени; а ја, кад се у предговору штогод важно казати мора, само наводим да
блудио, желећи докучити шта је пацов изгризао; но бадава, сав мој труд и подвиг би сујетан, зато сваком на вољу остављам нек толкује себи како оће, или како уме, или како достиже (то није свеједно), а ја идем даље стари рукопис превртати,
Мајмуни, или страом, или природним нагоном (које је од ова два, остављам филозофима на дистинкцију), пођу шумом, али се Роман није овим оладнити дао; с јуначким кораком следоваше он својим
Случајно падну јој на главу неке жуте капље (какве су то капље биле, остављам механицама на расужденије), и будући да је, као што смо опоменули, имала црвену косу, претвори се овај феномен у
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Како то не умете? — Па ето, тако! Прекодан сам у послу, па ми и није до тога да размишљам, већ остављам за увече. А увече легнем, пребацим покривач преко главе и кажем сама себи: е 'ајд' сад, Лено, мисли о тој и тој бризи.